Jeste. Zato što ne kuvaju da bi jeli, nego radi čistog lartpurlartizma. Jednom u sto godina ih prožme nadahnuće i onda nakupuju namirnice u vrednosti pola plate pa satima u transu skakuću oko šporeta, vitlaju zejtinom po kujni u maniru Džeksona Poloka, zamažu 60 činija i 12 šerpi od kojih se bar jedna zapali, osam puta im iskipi, iseku prst i na kraju od svega toga ispadnu špagete da se usereš.
- svaka čast izuzecima
Sleng prevejanih šahista, izveden iz pravila magične igre da se pešak stupanjem na osmu liniju može promovisati u figuru po izboru. Koristi se u kontekstu opisa osobe u koju je uloženo toliko toga uzalud. Analogno desetinama kalkulisanih varijacija da se pešak dogura i promovise u najaču figuru, pa ipak nekom omaškom, grubim previdom, verom da je to bolji izbor, postane konj.
-Eeee, moj sine, promovisani konju, k'o malo vode na dlanu smo te držali, nikad teže od kašike nisi digao, sve smo ti pružili, 35 godina imaš, na fakultetu će još i platu da ti daju, koliko si generacija ispratio. Na, evo ti za cigare.
Skraćeno od: "Možda se nekad sretnemo, a ako ne, boli me kurac."
