MLADOST:
Keva te okupa, ćale te nahrani, odgledaš bolji život i odeš da spavaš.
STAROST:
Okupaš kevu, nahraniš ćaleta, odgledaš bolji život i odeš da spavaš.
Rečnik / autori
BA
Bambuća
na Vukajliji od januar 2011.viđena 31. jan 2011.
0 definicija0 odabranih0 poena
Preporuka koja u slučaju mnogih pojedinaca ima puno više i smisla i koristi nego ona: „Odmori se malo od interneta“.
Neverovatno inteligentna jezička kovanica koja se smeši sa stotinu oglasnih tabli u Beogradu.
Plod rada desetina "pi-ar-menadžera" zaposlenih u novinama "24 SATA". U prevodu na srpski jezik trebalo bi da znači "gradske gradske novine", ali.... Trebalo bi nešto da znači.
Ako ne razumete - niste dovoljno urbani.
- Znači urbano brate, samo nek je urbano.
- Molim?
- Znači, vrh, brate... znači, ekstra vrh. Ekstra.
- Molim?
- Ekstra.
Sveto trojstvo kanala za neblamiranje na pitanje ''Šta gledaš na TV-u?''. Pažljivim istraživanjem javnog mnjenja da se doći do zaključka da 101% gledališta non-stop prati ove kanale, a nikako slučajno sport, holivudske filmove, političke, folk ili rialiti šouove. Praktični rezultat ove pojave je jako mali broj napuštenih životinja na ulicama grada, human odnos gledatelja prema njima (pri šutiranju istih se koristi samo obuća od veštačke kože), uopšteno visok stepen znanja prosečnog gledaoca po pitanju istorije i nauke, kao i šokantan stepen nepoznavanja aktera rialiti šouova, folk zvezda i zbivanja na političkoj sceni.
Pečenica koja donosi prevagu u vječitom nadmetanju penzosa na klupi čiji je sat najtačniji.
Ako je religija tu da objasni zašto, a matematika tu da objasni kako - onda je filozofija tu da nam objasni kako je "kako" u stvari "zašto", "zašto" je u stvari krokodil, a krokodil je u stvari samo jedan veliki vrtlog patnje, svetlosti i vatre, a svemir se nastavlja i nastavlja zauvek, dok ne dođeš do kraja gde džinovski gorila baca buriće na tebe.
Izraz koji opravdava to što smo stoke na porodičnim veseljima dok jedemo hranu.
-Izvini što ja ovo ovako rukama uzimam.
-Ma slobodno,naši smo.
Kategorija specifičnosti.
Džimi uvek živi na jednom spratu iznad, ili ispod tebe (osim kada si Džimi). Kuće nisu Džimijevo prirodno stanište. Još dok si odrastao, shvatao si da je Džimi po nečemu različit, divio si se njemu, i njegovoj kolekciji olovnih vojnika. Voleo si njegovog gumenog skočka i poštovao njegov kasetofon. Ali iznad svega, Džimi je svoju misteriju emitovao svirajući gitaru. Kada se oženio, ostavio je gitaru u stanu svojih roditelja, da bi je ti pozajmio kada napuniš četrnaest, i za dve nedelje vratio, odustajući od ideje da ćeš ikada biti talentovan kao Džimi.
Kada si napunio 16, upoznao si nekog drugog lika koji se zove Džimi. Ovaj je živeo sprat ispod tvog drugara iz razreda. Svirao je gitaru. Nekako nisi bio ubeđen da je svira dobro, ali si iz konteksta iscrpeo da postoji i jebač mame Džimi Hendriks po kom je ovaj dobio ime, tako da njegov talenat više nisi dovodio u pitanje. Štaviše, odjednom je "Život je nekad siv nekad žut" počela da zvuči veoma profi. Na "Stairway to heaven" otapala se Tunguzija, Džimi je posedovao tron.
Do svoje osamnaeste, znao si četiri Džimija. Igrom slučaja, svaki je svirao gitaru. Do velike mature, primetio si da svako koga poznaješ poznaje po jednog Džimija (i to sa susednog sprata), lorda plamene trzalice. Jedini lik za koga znaš da je gitarom odneo 1. nagradu na takmičenju u Madridu, zove se Marko. Nema jedinstveno dugu kosu, nije samotni, tragični jahač ka zapadu, ima devojku. Ide u Havanu na studije, i nosi nekarirane košulje. Vrlo je neposeban, takoreći.
Uz mali podstrek samopouzdanja, latiš se ti ipak gitare, i naučiš po koju da odtandrljaš, pošto na mikro-biologiji niko ne ume da svira, a brucoška ekskurzija se bliži. Jednog dana, primetivši da ti je kosa duža nego što si to poslednjom prilikom zamišljao, u spoznaji stepena kariranosti svoje košulje, zaključuješ i da živiš i iznad (a bogami i ispod) nekoga. Pozeri sa faksa koje ne poznaješ ti se obraćaju sa Džimi, i pozivaju te da im se nekad pridružiš na Dunavu, "da sviramo malo".
Nije strašno to što si sam postao razuđenjem objekta svog detinjeg poštovanja. To je cena posebnosti, i sada možeš da živiš sa svojima dok si živ, jer nema te na svetu. Ako ipak skontaš da se ženiš - ostavi gitaru kod kuće, neka živi štafeta.
