Vrsta koja najčešće obitava u državno-javnom habitatu, tj. u sredini bogatoj mogućnostima za svakodnevno i obilato lapanje.
Udružena sa homo pasiensima, predstavlja najvažniju kariku u razvitku jedne ambisiozne države.
Rečnik / autori
LU
Lullaby
1× u prvih 100na Vukajliji od maj 2010.viđena 24. dec 2018.
177 definicija21 odabrana23.040 poena
Čudan neki lik. Ime njegovo kombinuje u sebi junake basne „Vuk u zečjoj koži“ i priče „Carevo novo ruho“, i obogaćuje ih motivom traganja za vječnom mladošću. Mladošću uma i duha, da se ograničimo odma' na početku.
Namislio da bude ono što nije i da ga takvog ljudi bespogovorno prihvate. Neće ili ne može da pojmi sebe kao staroga, oronuloga, kome je vrijeme odavno prošlo i kome je bolje da sjedi u zapećku i mudruje o starim dobrim vremenima i kako se nekad znalo, i kako se nekad radilo i starije poštovalo, umjesto što se maskira vitalnošću dumanja i gura međ mlade, koji su, za razliku od njega, jošte nezagađeni sviješću o nezaustavljivom otkazivanju tolerancije prema novim idejama i drugačijim stavovima i o nepripadnosti čitavom jednom novom dobu koje ga gazi.
Komični Ašenbah, ogrnut nekolicinom modernih floskula kao plaštom pod kojim skriva sve svoje konzervativne nepokolebljive principe, upleće se u kolo čiji ritam ne može da stigne, čiji su mu koraci nepoznati a oduševljenost njime neshvatljiva. Ali se upleće. Vatreno, i s mladićkom žestinom. E, ali nije da taj daje dinar da uđe u kolo a dva da izađe ko ona poštena baba (poštena, jer na kraju ipak prizna samoj sebi da nije ona za tu igranku), a ne, bato – ovaj daje ne dva nego sto dinara da iz kola ne izađe on, nego oni koji ga – veli on – kvare, ruže, nagrđuju. I ako treba da se kolo zbog toga ospe, i raspadne – neka, pucajte, ja i dalje držim maramicu i tresem u znoju i suzi oka svoga!
Ali, najgore je to što ovaj biva na nekoj važnoj poziciji, recimo cara ili državnika, ili estradnog zabavljača masa (tačnije smarača, jer ne kapira da ih godinama on ne zabavlja nego nasmijava). Tada niko neće ili ne smije da mu kaže da mu je to odijelo providno. I da svi vide da je ispod njega go, sasušen i istrošen stari mentalni sklop. Sve do jednom, dok se jednom ne otme.
Mati, ovaj čika je iz nekog drugog univerzuma, ništa ga ne kapiram.
Jedna od varijacija izraza vjerovatno prvobitnog „tuspas mene“ (u kojem se jasnije vidi značenje: „tu, ovdje, na ovom mjestu, ja sam spašen“), ali ova bez unutrašnjeg S kod mene u naselju bila je uobičajenija.
Štaviše, postojalo je obostrano podozrenje, pa i antagonizam, između grupa klinčadije koje su koristile različite izraze (kako ovaj i druge vezane za igre i pravila u njima): „oni drugi“ su obavezno seljaci, nemači pojma i – nadasve – bezobraznici jedni nijedni. No, ta žargonska raslojenost i izdiferenciranost dječjih kasti je već druga priča.
Ova fraza se koristi u igri žmire (tj. žmurke), kada igrač uspije da dođe do mjesta na kojem treba da se zapljune i tako se spasi (odakle i varijacija „pu, spas mene“), odnosno kad onaj koji žmiri (tj. žmuri) provali nekog od njih, i kaže: „Tupas Ivane“, „Tupas Žike, Pere, Laze“ itd.
U širem smislu, može da označava nešto što ste obilježili kao svoje, jer ste do njega prvi stigli.
– Zipa ribe za onim šankom, gle što me šmeka i vrti slamčicom po koktelu!
– Matori, tupas mene, odbij. Nema ni pet minuta da sam joj, čekajući red za WC, izvrtio jezik u grlu.
Rusalka novog doba. Bane odnekud kao zalutali metak, cikne, skikne, povileni, lupi štiklom, mahne kosom, razleti se po lokalu, ispretura sve što joj se nađe na putu, na stolu, na šanku, svejedno, i za njom ostane samo trag srče i prosute mučenice.
Ode dalje da pravi rusvaj, ršum i rasulo.
Upotrebljavanje slenga u svakoj mogućoj prilici i sa izuzetnom, prpošnom i lepršavom, slobodom upotrebe. Ne mari ništa što to u stvari nije sleng i što, čak i kada jeste, u stvari znači nešto drugo, ponekad sasvim različito od tvog poimanja, i što ga upotrebljavaš u potpuno pogrešnom kontekstu, i što ga, realno, izmišljaš onako kako ti odgovara u datom trenutku, a sve to zarad neke iluzije poznavanja urbanog jezičkog subsistema i ostvarivanja, u skladu s tim, vrhunske prihvaćenosti u socijetetu u kom obitavaš.
Želimir: Ej, tori, divi što sam zbavio gatru, reci!
Krunoslav: Gatru?!
Želimir: Da bre, sad kad uzmem da tamparam po žurnajtkama, svaka klinčribica će da razvlaži u roku od tunutami!
Krunoslav: Brate, si ti to uz'o neke loše gudre?
Želimir: Ma jokiliki, erste klasa, ganc, uz'o sam je od Pere što je im'o bendaju u srednjoj školskoj ustanovi. I kaže se gatra, hahah, al' si deluzija!
Krunoslav: Odo' onda ja da uzmem bar neke vutre da se smirim i da te ne bijem.
Želimir: E, je l' mo'š meni da odvršiš neke trivije? Ili bar da fufam tvoju?
To jest – ženщina.
Nepatvorena žena, esencija ženskosti. Prava, iskonska, trve žena, ona za kojom si tragao, o kojoj si čitao onomad još kad si kao suvašni i idealima zapojeni pubertetlija tek počeo da istražuješ šta je to što odvaja „nas“ od „njih“ i šta su to „one“ i kakve treba da budu a kakvih ih sve ima.
Oličenje ženstvenosti kojoj, sve i da hoćeš, ne možeš da se odupreš, sublimacija ženskoće koju ne smatraš iritantnom i napornom nego prirodnom i naprosto neodoljivom, žensko u svom najčišćem obliku, platonovska ideja ženskoga. Žena koju moraš da imaš, žena koja, u stvari, ima tebe. Ženщina ne lovi jer je to muški posao – ona skuplja, kao u najranije doba ljudskog razvitka; ona je skupljačica muškog interesa, strasti, obožavanja i želje. Ženka, u svom najčistijem vidu. Ženщina je plodna i plodotvorna, primačica i davačica – naravno. Ali ona kad prima, ti si taj koji se primio, ona kad daje – ti si taj koji je poklonio. Čitavog sebe. Ženщina te voli onako kako je to (zamišljaš ti) u najsavršenijim načelima propisano, ženщinu ti voliš izvan i iznad svakih zakona i propisa. Po svojim moralnim osobinama, duhovnoj snazi i čvrstoći principa – ženetina. Od tebe traži da i ti budeš ljudina da bi je zaslužio i odužio joj se za njeno bivstvovanje u tvom životu, za njeno ženstvovanje sa tvojom muškosti.
Pa ti vidi je l' možeš i je l' znaš. Ako je ikad pronađeš, naravno.
Znaju bre Rusi šta je žena. To je ženщina.
Ortak zadužen za tovarenje pridošlica, dežurnih spadala u ekipi, a ponekad i čitavog društva, već prema tome kakav mu je dan. Tovari sa stilom i raspolaže različitim tehnikama, od suptilnog potprckivanja do beskrupulozne dominacije nad objektom tovarenja, tako da i najnatovareniji moraju da odaju počast njegovoj virtuoznoj izvedbi i bogatstvu imaginacije, pa ga i nakon sve te torture, razdragani, smatraju za pravog drugara, jednog od onih kakvi se u životu ne sreću često i ne nalaze lako.
Ma divota.
Dakle, radi se o liku sumasišavšem, u to sumnje nema. Ali ovaj spada u one luđe koje ti je nekako drago da vidiš i čuješ najnoviju izlučevinu njihovih ganglijica. Prosto ti bude toplo oko srca kad shvatiš kakvi se sve ljudi vrzmaju pod ovom božjom kapom i šta se sve pod njihovim kapama ili ćelama vrzma. Otud i ovaj hipokoristički naziv. More, moraš da ga voliš!
Naravno, on je budalasto pošten, zadivljujuće čedan, i uglavnom dobroćudan, mada nekad mož' i da se ljutne, ako mu previše oštro dirneš u najnoviju teoriju o tome kako je sve oko nas postalo ili o tome zbog čega poskupljuje euroblok ili u čemu je poenta simbioze kerećih nogica i plazma keksa.
Gotovo. Ende, nema više. Šta je bilo - bilo je; šta si imao - nestalo je.
Ispovraćao si, dakle, dušu i na usta i na nos, a pošto ti je ona zadnja povraćka mirisala na bebi-kašice kojim su te šopali k'o klinju, sad si siguran da nemaš više šta da izbaciš iz sebe.
Magična formula koja označava da možeš da nastaviš s cirkom.
Krunoslav: Blaaargh, blaargh! Blljuc... Pu! Uf, majku li ti... Pu, pu!
Želimir: Ajde više, jesi završio s bljuvanjem? K'o da si rakijski kazan eksirao, a ne onih pešest Tumorga i tri dunje. Sramoto. Ajmo.
Krunoslav: Ček sekund... Bljuuuv! Pu, pu, pu! Eto, gotovo.
Želimir: Si siguran?
Krunoslav: Pu! Jesam. Tike-tike-tačke, nema više vraćke. Ajmo nazad unutra, da nam se ne o'ladi ona pičetina za šankom.
Škrta, štura i suva definicija. Predstavnica kir-janjizma u definisanju. Neće da vam pruži još bilo kakvu neophodnu informaciju da biste je možda bolje ukopčali ili se njome bar kursadžijski oduševili, pa bog. Jok. Ne da. Stisla se. Moraš sam da upregneš i da iskopaš neki smisao, ja sam svoj mukotrpno stekao i nikom ga ne dam - kao da poručuje autor ovim svojim hermetičnim ostvarenjem.
Odlazak na jutrenje
Tastatura u srcu.
Nije neophodan.
Loženje na fušerke, na izuzetno krš ribe.
Što su one grđe i gadnije, ofucanije i trulije, paljevina kod ovakvih likova je veća i jača.
Smatraju da se u svakoj ženi može naći nešto propalo, bar trunak fušeraja zbog koje se u nju može zaljubiti.
Fuš fetišist: Idem večeras u Picin park. Možda mi se posreći, a bar ću malo da parim oči.
Fut fetišist: Aaa fuuj, kako se njima stopala isparavaju! Bljak, kako možeš i da pomisliš?
Fuš fetišist: Mmm, gljivice... Na sve strane!
Osoba koja se, ispaljena ko zna otkud, nenadano pojavljuje i pogoršava stvar.
Iako je ona promašila cilj, neko mora da nastrada, i to obično neki nesrećnik, ni kriv ni dužan.
Grupa ljudi – uža i šira familija, bliski prijatelji, komšije i poznanici – okupljena u jednoj prostoriji. Trenutak intiman i svečan. Najednom upada Krunoslav, zajapuren, znojav i razdrljenih rutavih prsi. Udari o zid nasuprot vrata, odbi se, lupi ramenom u štok, glavom se zaleti u desni zid sobe. Zaleleka iza glasa. Ljudi se lecnuše, prekrstiše, babe zašaputaše. Lelek se iz zadriglog grla izvi u koliko-toliko artikulisan glas:
Jao, jadna mi majka, kukao mi ćaća! Šta će mi život kad od nje me rastaviste? Pogan na vašu dušu, glibav vam obraz, čukununučad vas po ljagi spominjala, i od vas se odricala! Kuku, ljudi, kamo moja stoka bez njene ruke namirena? Ku' ću s' svojom snagom bez njenijeh ruku i pogače zlatne? Majku li vam vašu, kad nju mi uzeste!
Nastavi da mumlja i čupa prsne dlake, glava mu već očerupana. Udara rukama po stolovima kao po timpanima, nogama poobara stolice, čelenkom se zaleti u orman. Odtetura nazad i obori nešto grdno sa stola. Babe podvrisnuše. Nejač se sakri pod suknje matera. Ljudi huknuše muklo. Đed Rajko zakrklja:
Stanojla, oči moje drage, ruko moja blaga! Gibanico slatka! Slatko od bresaka! Kukavan mi život, jadna mi bez tebe sudbina i džezva poluprazna, avaaaj...
Pade beživotno, samo mu proteza odskakuta do marame koja je pala sa Stanojline mrtve glave kad je ono Krunoslav obori sa stola. Nasta opšti jauk.
Alaaa, ode i Rajko za Stanojlom, a imanje ne razdijeli! Šta će snajke iz Švabije, kako su se nadale, zlo su se i udale!
Neki malo prisebniji izvukoše sa bdenja obeznanjenog Krunoslava i izbaciše ga na sokak, dok je iz kuće preko puta načelnikov najstariji sin upravo izvodio njegovu bivšu ljubu Dragojlu, a sada svoju nevjestu. Krunoslav se skljoka na zemlju kao prazna čahura.
____________
Komentari na odabranom posteru:
derex31: Vobra, care, carski poster!
SimaSmed: 9gag. Minus.
Rupica: +++
Poster_to_sam_ja: ALOOOO!!! Što mi brišeš postere!!! Ovo sam JA juče okačio, a ti obriso da ukradeš!!! Marš!!! MOJ POSTER!
Autor odabranog postera: Odjebi, moronu.
Moderator: Poster_to_sam_ja – 1 dan bana. Autor odabranog postera – 10 dana.