Vrsta koja najčešće obitava u državno-javnom habitatu, tj. u sredini bogatoj mogućnostima za svakodnevno i obilato lapanje.

Чудан неки лик. Име његово комбинује у себи јунаке басне „Вук у зечјој кожи“ и приче „Царево ново рухо“, и обогаћује их мотивом трагања за вјечном младошћу. Младошћу ума и духа, да се ограничимо одма' на почетку.

Намислио да буде оно што није и да га таквог људи беспоговорно прихвате. Неће или не може да појми себе као старога, оронулога, коме је вријеме одавно прошло и коме је боље да сједи у запећку и мудрује о старим добрим временима и како се некад знало, и како се некад радило и старије поштовало, умјесто што се маскира виталношћу думања и гура међ младе, који су, за разлику од њега, јоште незагађени свијешћу о незаустављивом отказивању толеранције према новим идејама и другачијим ставовима и о неприпадности читавом једном новом добу које га гази.

Комични Ашенбах, огрнут неколицином модерних флоскула као плаштом под којим скрива све своје конзервативне непоколебљиве принципе, уплеће се у коло чији ритам не може да стигне, чији су му кораци непознати а одушевљеност њиме несхватљива. Али се уплеће. Ватрено, и с младићком жестином. Е, али није да тај даје динар да уђе у коло а два да изађе ко она поштена баба (поштена, јер на крају ипак призна самој себи да није она за ту игранку), а не, бато – овај даје не два него сто динара да из кола не изађе он, него они који га – вели он – кваре, руже, нагрђују. И ако треба да се коло због тога оспе, и распадне – нека, пуцајте, ја и даље држим марамицу и тресем у зноју и сузи ока свога!

Али, најгоре је то што овај бива на некој важној позицији, рецимо цара или државника, или естрадног забављача маса (тачније смарача, јер не капира да их годинама он не забавља него насмијава). Тада нико неће или не смије да му каже да му је то одијело провидно. И да сви виде да је испод њега го, сасушен и истрошен стари ментални склоп. Све до једном, док се једном не отме.

Jedna od varijacija izraza vjerovatno prvobitnog „tuspas mene“ (u kojem se jasnije vidi značenje: „tu, ovdje, na ovom mjestu, ja sam spašen“), ali ova bez unutrašnjeg S kod mene u naselju bila je uobičajenija.
Štaviše, postojalo je obostrano podozrenje, pa i antagonizam, između grupa klinčadije koje su koristile različite izraze (kako ovaj i druge vezane za igre i pravila u njima): „oni drugi“ su obavezno seljaci, nemači pojma i – nadasve – bezobraznici jedni nijedni. No, ta žargonska raslojenost i izdiferenciranost dječjih kasti je već druga priča.

Ova fraza se koristi u igri žmire (tj. žmurke), kada igrač uspije da dođe do mjesta na kojem treba da se zapljune i tako se spasi (odakle i varijacija „pu, spas mene“), odnosno kad onaj koji žmiri (tj. žmuri) provali nekog od njih, i kaže: „Tupas Ivane“, „Tupas Žike, Pere, Laze“ itd.

U širem smislu, može da označava nešto što ste obilježili kao svoje, jer ste do njega prvi stigli.

Rusalka novog doba. Bane odnekud kao zalutali metak, cikne, skikne, povileni, lupi štiklom, mahne kosom, razleti se po lokalu, ispretura sve što joj se nađe na putu, na stolu, na šanku, svejedno, i za njom ostane samo trag srče i prosute mučenice.

Upotrebljavanje slenga u svakoj mogućoj prilici i sa izuzetnom, prpošnom i lepršavom, slobodom upotrebe. Ne mari ništa što to u stvari nije sleng i što, čak i kada jeste, u stvari znači nešto drugo, ponekad sasvim različito od tvog poimanja, i što ga upotrebljavaš u potpuno pogrešnom kontekstu, i što ga, realno, izmišljaš onako kako ti odgovara u datom trenutku, a sve to zarad neke iluzije poznavanja urbanog jezičkog subsistema i ostvarivanja, u skladu s tim, vrhunske prihvaćenosti u socijetetu u kom obitavaš.

То јест – женщина.

Непатворена жена, есенција женскости. Права, исконска, трве жена, она за којом си трагао, о којој си читао ономад још кад си као сувашни и идеалима запојени пубертетлија тек почео да истражујеш шта је то што одваја „нас“ од „њих“ и шта су то „оне“ и какве треба да буду а каквих их све има.

Оличење женствености којој, све и да хоћеш, не можеш да се одупреш, сублимација женскоће коју не сматраш иритантном и напорном него природном и напросто неодољивом, женско у свом најчишћем облику, платоновска идеја женскога. Жена коју мораш да имаш, жена која, у ствари, има тебе. Женщина не лови јер је то мушки посао – она скупља, као у најраније доба људског развитка; она је скупљачица мушког интереса, страсти, обожавања и жеље. Женка, у свом најчистијем виду. Женщина је плодна и плодотворна, примачица и давачица – наравно. Али она кад прима, ти си тај који се примио, она кад даје – ти си тај који је поклонио. Читавог себе. Женщина те воли онако како је то (замишљаш ти) у најсавршенијим начелима прописано, женщину ти волиш изван и изнад сваких закона и прописа. По својим моралним особинама, духовној снази и чврстоћи принципа – женетина. Од тебе тражи да и ти будеш људина да би је заслужио и одужио јој се за њено бивствовање у твом животу, за њено женствовање са твојом мушкости.

Па ти види је л' можеш и је л' знаш. Ако је икад пронађеш, наравно.

Ortak zadužen za tovarenje pridošlica, dežurnih spadala u ekipi, a ponekad i čitavog društva, već prema tome kakav mu je dan. Tovari sa stilom i raspolaže različitim tehnikama, od suptilnog potprckivanja do beskrupulozne dominacije nad objektom tovarenja, tako da i najnatovareniji moraju da odaju počast njegovoj virtuoznoj izvedbi i bogatstvu imaginacije, pa ga i nakon sve te torture, razdragani, smatraju za pravog drugara, jednog od onih kakvi se u životu ne sreću često i ne nalaze lako.
Ma divota.

Dakle, radi se o liku sumasišavšem, u to sumnje nema. Ali ovaj spada u one luđe koje ti je nekako drago da vidiš i čuješ najnoviju izlučevinu njihovih ganglijica. Prosto ti bude toplo oko srca kad shvatiš kakvi se sve ljudi vrzmaju pod ovom božjom kapom i šta se sve pod njihovim kapama ili ćelama vrzma. Otud i ovaj hipokoristički naziv. More, moraš da ga voliš!

Naravno, on je budalasto pošten, zadivljujuće čedan, i uglavnom dobroćudan, mada nekad mož' i da se ljutne, ako mu previše oštro dirneš u najnoviju teoriju o tome kako je sve oko nas postalo ili o tome zbog čega poskupljuje euroblok ili u čemu je poenta simbioze kerećih nogica i plazma keksa.

Gotovo. Ende, nema više. Šta je bilo - bilo je; šta si imao - nestalo je.
Ispovraćao si, dakle, dušu i na usta i na nos, a pošto ti je ona zadnja povraćka mirisala na bebi-kašice kojim su te šopali k'o klinju, sad si siguran da nemaš više šta da izbaciš iz sebe.
Magična formula koja označava da možeš da nastaviš s cirkom.

Škrta, štura i suva definicija. Predstavnica kir-janjizma u definisanju. Neće da vam pruži još bilo kakvu neophodnu informaciju da biste je možda bolje ukopčali ili se njome bar kursadžijski oduševili, pa bog. Jok. Ne da. Stisla se. Moraš sam da upregneš i da iskopaš neki smisao, ja sam svoj mukotrpno stekao i nikom ga ne dam - kao da poručuje autor ovim svojim hermetičnim ostvarenjem.

Loženje na fušerke, na izuzetno krš ribe.
Što su one grđe i gadnije, ofucanije i trulije, paljevina kod ovakvih likova je veća i jača.
Smatraju da se u svakoj ženi može naći nešto propalo, bar trunak fušeraja zbog koje se u nju može zaljubiti.

Osoba koja se, ispaljena ko zna otkud, nenadano pojavljuje i pogoršava stvar.
Iako je ona promašila cilj, neko mora da nastrada, i to obično neki nesrećnik, ni kriv ni dužan.

Не може свако ћутање да буде ћ у т а њ е. Само посебна ћутања могу да заслуже назив и статус ћ у т а њ а.

Није то оно кад ти ћутиш јер немаш шта да кажеш, или те је неко наљутио па ти сад ћутиш љутито на њега. Ни оно кад ћутиш јер ти је тако дошло, штосеонокаже - спокојан си ваљда због нечега (пише у тамо неким часописима да тако ћуте блиски људи, особе које немају потребу да стално затрпавају једно друго теоријама и ставовима, занимљивостима и ексцерпцијама из властитих прикљученија), и онда ти безбрижно ћутиш, а у себи ћарлијаш (а овако пише у неким збиркама поезије, ваљда је и то неко паметан смислио и међ народом раширио).

Дакле, то не. Ово ћутање - ћ у т а њ е - развија се полако и наравно ћутке.

Почне да клија у оним тренуцима кад ти нешто падне на ум, а што на ум - то и на друм, па хоћеш и другоме то да кажеш, да му покажеш и поклониш комад, бар кришку, себе, па да заједно наставите кроз мисли и реченице, обогаћени и зближени трансфером поклоњених комада сопствености.
И, шта се деси? Налетиш на зид. На бедем. Или на шанац. На јарак. На јаз несхватања и неприхватања понуђеног, чак презривог одбацивања. Ништа. Ти прећутиш.

Други неки пут пожелиш да другоме, теби наизглед блискоме, саучеснику у раси, средини и моменту, опет пружиш чест својих можданих трудова, можда и да му разбистриш поглед на васколики овај божји пашњак, да му словом злонемислећим укажеш да није све тако као што он дума, да је боље да престане са неплодношћу и трулошћу својих дана. Опет зидина, опет провалија. Испаднеш чудак. И прећутиш.

Неки тамо пут, падне ти опет нешто на ту твоју памет (која је ареал, очито, веома склон падавинама и оборинама - кажу тако на прогнози након дневника, и наведу колико је пало милиметара ту, а колико тамо), и ти заустиш, да се у глас претвориш. Е онда ти напокон испаднеш паметан, па затвориш уста. Шкљоцну зуби, и ти прећутиш.

И би добро. И како ти се затворише уста, отворише ти се очи. И ти схвати да је ћутање твоја мембрана, твоја келија манастирска и твој карантин (овако се каже и у некој познатој нумери, кад овај један хоће да заборави неку своју љубав, шта ли је). Да је боље да ћутиш и прећутиш. И тако се у теби то ћутање стврдне, или окошта, свеједно.

И то не би био проблем да си ти срећан што ћутиш. Али, ти хоћеш да кажеш. Нећеш да ћутиш. А ћутиш. Јер је тако добро. Јер нема ко да те заиста чује.

Po analogiji sa istoimenim pojmom iz domena prehrambeno-gostinjske kulture, izraz može da označava i ribu koja je ostala posljednja na nekoj žurci na kojoj su se sve njene drugarice već uparile, a fajront je na vratima.

Nije ona ostala sama, dakle, zato što je skrndelj, nego zato što je svakom od preostalih mužjaka blam da baš on posegne za njom, i preotme taj najslađi zalogaj drugima. Pristojna su to čeljad.

Odavno poznato proširenje još poznatije izreke široko ti polje, koje služi da se sagovorniku, osim klasičnog odjeba zbog razmimoilaženja stavova, upute i većma pozitivne želje, tačnije - prognoze, prilikom ostvarivanja njegovog cilja.

Kad čitav dan na poslu za koji si plaćen ne radiš apsolutno ništa, osim što povazdan radiš pos'o za koji nisi 'opšte plaćen.

Dobrovoljno pristajanje na gašenje razuma, iz samilosti prema samom sebi, da bi se postigao lakši i bezbolniji život. Ne sprovodi se ni jednostavno ni brzo kao ona fizička, ali evo nekoliko putokaza: slušanje odgovarajuće (neka svako ubaci žanr po svom nahođenju) muzike u cilju srozavanja i aj kjua i svih moralnih standarda, druženje u kognitivnom plićaku sa dvodimenzionalnim ljudima, gudranje, osvejednavljanje, parazitiranje na roditeljskoj/prijateljskoj/društvenoj grbači i na tuđim parolama, apgrejdovanje ignorancije u ignorizaciju, zatvaranje očiju, ušiju i usta pred svim onim stvarima koje nekako ne štimaju ali neka ih neko drugi uštimava, kasapljenje emocionalnih i socijalnih obzira, sve do potpunog obogaljenja sposobnosti za promišljanje o bilo čemu.

Nije klasično ispiranje, nego brzopotezna radnja u cilju otklanjanja iz uma neke pomisli nepoželjne za prihvatanje, procesuiranje i pamćenje, pomoću mantričkog ponavljanja suprotne tvrdnje.
Izvodi se kad god je potrebno rifrešovati se od takvih zaprljanja i slobodno i opušteno ići među ljude.
Često nam i drugi predlažu zapiranje i potpomažu održavanje naše higijene uma.
Efekat je uglavnom kratkotrajan, dabome, ali dovoljno dobar za prvu pomoć.

Parazitska vrsta iz savremene narodne realnosti. Originalno iz reda plavuša (otuda i ime), ali je vremenom evoluirala, pokazujući znatan stepen prilagođavanja imperativima napretka u ekosistemu nauštrb opstanka (ili kvalitetnog života) drugih članova.

Najneposredniji oblik vladavine narodom.
Popularan naročito međ' policijskom populacijom.