Kurac u kondomu.

Za razliku od pravog gumenog metka koji za cilj ima izbegavanje da se uzme život, ovaj se uglavnom koristi kako se ne bi stvorio novi život. Osim ako, malo paradoksalno, ne dođe do pucanja.

Organizacija sa najviše poznanika na svetu.

Nekada - stara turska mera za težinu/masu, iz doba pre kilograma, grama...

Danas - mera za "težinu" predsednikovog obraćanja, odnosno govora. Preciznije, koliko taj govor sadrži drame.
U dram se računa svaki primer drame i dramoseranja koji u toku govora iskoči po principu jedan dram po primeru. Tako da dram obuhvata: samu temu govora, teme koje nemaju veze sa naslovnim obraćanjem, ali ih on ubaci, ispadanje jezika u toku govora, nameštanje naočara, dramske pauze, lupanje u čelo, čupanje kose, hvatanje za glavu, gestikulacija na nivou Adolfa, samohvaljenje pričama na nivou lovačkih i ribolovačkih itd.Na kraju se samo sabere broj dramova i to je težina obraćanja. Međutim, sami dramovi različito deluju na individualnom nivou kod gledalaca, pa se mogu ti gledaoci svrstati u tri kategorije.

I kategorija - iskreno oduševljeni, jedva čekaju novo obraćanje. Oni posmatraju sam govor gotovo bez treptanja i otvorenih usta, a fizički se manifestuje uzbuđenjem u gaćama i ispuštanjem sluzave tečnosti u iste (tip tečnosti zavisi od pola) često i bez da im je ruka u gaćama radi bludnih samoradnji. Nije iznenađujuće, jer i on odaje utisak osobe koja drka na svoj odraz u ogledalu, a sumnja se da i on sam naknadno gleda snimak svojih govora iz tog razloga.
II kategorija - najteža za definisanje, a jedino im je zajedničko da ne podnose njegove govore i dramove. Uglavnom to smatraju jebanjem u mozak, pa se osećaju mentalno trudnim od njega i zato dobijaju fizički osećaj mučnine. Iz navedenog se jasno vidi da dijapazon negativnih reakcija ide od nagona za povraćanjem do želje da se razbije TV jer je on stalno tamo.
III kategorija - U suštini ista kao i prva kategorija, s tim da su ovde u pitanju osobe starije od 65 i koje su Slobinu sliku u dnevnoj zamenile Njegovom. A pre toga Titovu Slobinom. Ovde nema seksualne manifestacije jer su mahom izgubili polne karakteristike i može se reći da su svi istog pola. Oni to fanatično gledaju, glasno komentarišu i svađaju se sa TV-om, psuju koje im on kaže da mrze itd. Često bi se i vlastite dece i unuka odrekli ako pokažu manjak ljubavi prema Njemu.
Iz svega navedenog se vidi da dramovi izazivaju različita osećanja, te je nemoguće reći da li je veliki broj dramova dobar ili loš, već ćemo ih samo konstatovati. Ali bi bilo lepo kad bi uveli bar upozorenje na broj istih, kao i starosnu granicu što su za određene programe.

Tradicionalna novogodišnja čestitka narodu od vlade Srbije.

Siguran znak da bi nekoga trebalo nabiti na onu slobodnu stranu tog koplja.

Onako kako treba, propisno.
Ako je u pitanju lepo obraćanje drugome, onda u sebi sadrži i diskretno upozorenje.

U izvornom smislu, osoba koja bi pozvala nekoga na telefon, zatim dahtala u slušalicu, vređala, pričala gadosti... I to bogme učestalo! Gorepomenuta izvorna vrsta je izumrla pojavom mobilnih telefona, ali i uvođenjem identifikacije poziva na fiksne telefone (koji su takođe u izumiranju).
Danas, izraz prosto značava osobu koja stalno priča na telefonu, jako često i dugo. Dakle, dobar deo populacije, naročito ženske...

Popiti nešto, naravno alkoholno, kako bi se nešto lakše progutalo.

Ostaviti nekoga ili nešto gde mu mesto nije, a tako da u datom trenutku najviše smeta i iritira.
Izraz sa juga Srbije.

Vrsta vozača koji naglo, bez ikakvog razloga zakoči tako da ukopa auto u mestu iako ima bar 2-3 metra do auta ispred njega, a zatim polako, brzinom penzionera koji opipava hleb ispred tebe u supermarketu krene i dođe na normalnu udaljenost od auta ispred.
Podjednako iritantna pojava kao i gore pomenuti penzos ako voziš ispred njega u nekoj koloni, na semaforima i slično. Gledaš kako kolona ide, auta staju kako treba, procenjuješ u odnosu na njih kad i kako ćeš da zakočiš, ali prc! Konj ukopa auto, pa te primora i ti to da radiš dok moliš Boga da se onaj iza ne zakuca u tebe...

Kad neko najebe ni kriv ni dužan uz, umesto ili zbog nekog drugog, ko je trebalo da najebe.
Termin koji je zaživeo od NATO bombardovanja Srbije 1999. godine gde je korišćen u smislu "bacili smo bombe na centar nekog nebitnog gradića i pobili gomilu civila koji su spavali u kućama stotinama kilometara od najbliže ratne zone". Lepše zvuči...

Motane.
Dobiješ sve u delovima, pa sam motaš, zavijaš ili šta već da bi dobio nešto što mož da pripališ i cuclaš dok čuri...

Niko tu ništa ne pipa. Samo stoji tako, trune i propada. Nema ni mojega da iko ikad tu nešto poradi, posebno ne onaj koji treba.

Biti ona sitničava, džangrizava i paranoična osoba koja prati ko je kome šta lajkovao na društvenim mrežama.

Starinski vid školske kazne za učenike. Klupa, izdvojena u uglu učionice u kojoj niko ne sedi, osim ako ga učitelj/nastavnik tamo ne pošalje jer je dotični učenik napravio neku pizdariju ili nije uradio i naučio što mu je rečeno. Dakle, loš đak.
Učenik bi tamo sedeo sam na period koji je učitelj odredio. Dakle, na neki način bi na kratko bio izopšten kako bi porazmislio o svojim postupcima, ali i kao opomena drugima da ako nešto slično (ne)urade, mogu i oni da budu tamo.
Izraz magareća verovatno potiče od toga da je dotični učenik poređen sa magarcem, koji ništa ne zna i ne sluša.
Zastareli termin, očigledno, jer kazne za učenike više praktično ne postoje. Naime, neko je počeo da tvrdi da ako kaznite učenika i on mora da trpi posledice svojih postupaka, to može strašno na njega da utiče, do te mere da postane masovni ubica ili tako nešto.
Doduše, tek kad su kazne ukinute dobismo bukvalno masovne ubice, pa i među decom i đacima...
Ali dobro... Sistem funkcioniše i nije kriv sistem...

Naš nacionalni Dan Mrmota.

Napraviti ili neku neviđenu dosad glupost (što je vrlo teško) ili napraviti neko žestoko sranje uz više mrtvih (daleko lakše i češće).
Inspiraciju za takva dela oni koji to postignu najverovatnije nalaze u pisaniju zvanom "Krivični Zakon Srbije" koji shvataju kao udžbenik. A obzirom na to s kim se takmičite za spotlajt (ON je najmanje 50% sadržaja), nije nimalo lak zadatak. Običan smrtnik najčešće postigne navedeno nečim što je napravio dok je bio za volanom; tu vam je najveća sigurica. Mada, kad bude zastoj sa crnjacima, umeju mediji i malo da nakite koju sitnicu.
U drugim slučajevima, ponovo obzirom na konkurenciju, morate uraditi nešto posebno izopačeno i nenormalno. Po svemu sudeći, mnogi su to shvatili kao čelendž, pa se lestvica za umobolštije stalno pomera naviše. Tome doprinose i štampani mediji koji onda to preuzmu, čačkaju do najsitnijih detalja i razvlače danima ili nedeljama. Oni tek pokazuju posebnu morbidnu radoznalost iznošenjem detalja od kojih se normalnom čoveku creva preokrenu, a sve za još morbidniju publiku koja to sa zadovoljstvom čita i kasnije iznosi i prepričava naokolo često i pred decom. Jer, tu nisu retkost ni naslovi tipa "Evo kako sam silovao sve te žene i decu" ili opisi kukanja sa sahrana i tako to...

Ponovo, nadam se da retki koji ovo pročitaju neće ništa od navedenog shvatiti kao čelendž.

Obesiti se.

Naočare.

Nezvanična relativna mera za daljinu.