Jedan od retkih Crnogorskih vojvoda koji je u ratu uradio, za promenu, nešto uradio. Verovatno jedini Crnogorac koji je postigao nešto u tom žanru. Ako ne znate o čemu se radi, pa evo kratke pričice:
Naime Ruska carevina je početkom dvadesetog veka smatrala za svog jedinog pravog prijatelja i zemlju saveznicu ... Crnu Goru. Polaskani Crnogorci su bili tako ponosni da kada je Rusija objavila rat Japanu, Crna gora, da ne bi okaljala obraz, učini isto. Za svog vrhovnog komandanta, Crnogorci su poslali svog najboljeg, upravo Aleksu Leksu Saičića (ko bi rek'o da su davali takve nadimke pre sto godina?).
Kada su stigli na bojno polje, obe strane su poslale po jednog svog najbooljeg vojnika. Rusi Leksu, japanci nekog svog samuraja (kakav god da je, samuraj je samuraj). Sama bitka nije poznata, ali se zna da je Leksa samuraju odsekao glavu. Za to je, nećete verovati, dobio orden.
Rat se završio sledeće godine (nakon pobede Japanaca), nakon što je Rusija potpisala poraz, a naša Crna gora, zbog ulaska u kraljevinu SHC preskočila te papire. I dan danas se smatra da je Crna Gora u ratu sa japanom već 100 godina. (ovo nije sprdačina, tu me preseci ako nije tako)

Jugoslavija; Bosna end Hercegov'na ; Sarajevo '84.
Halid i Slaviša izlaze is trole na zadnjoj stanici kod "Sedam braće" i idu ka Bistriku. Zimsko je olimpijada na Jahorini, a do tamo se malo teže stiže jer su autobusi popunjeni a para za taksi nemaju. Ali, ko ga jebe, žičara je ionako daleko uzbudljivija. Halida malo prpa uvatila, ali Slaviša ga nekako ugura unutra. Svih šest mesta popunjeno.
Bili su dobri drugari celog života. Živeli u istoj zgradi na Čengić Vili. Bilo im je dobro. Jebi ga, bilo je za jesti, piti, izlaziti...
Halidovi i Slavišini bili su iz radničke klase, ali opet, bilo je dovoljno. Ono vreme pre nego što je Tito umro, kažu bilo je bolje. Olimpijada je donela kinte iza tapkaroše. Turizam porastao. Sarajevo cveta.
Halid je ispušio poslednju pljugu pred žičarom. Slaviši je malo išlo na tuki to što ovaj puši, ali mu nije nikad rekao.
Na reverima su nosili po jednu "Vučko" značku i po jednu crvenu zvezdu. Ove godine su se obojica vratili iz vojske. Bilo im je lepo tamo, nema šta. Neki kažu da su najbolje vrema baš u vojsci proveli. Zlu ne trebalo, ali nek se znaju braniti. Ko zna šta se može desiti.
Skijali su obojica. Sada nisu mogli zbog olimpijade, ali bi rado opet otišli da se spuste niz Olimpijsku stazu. Divili su se onima tamo na stazi koji su mogli.
Vratili su se naveče u Sarajevo. Bilo je i tréba, onih uvoznih. Plavuše kakvih nema ni u Beogradu. Muvaju nemice falš Nemačkim koji su naučili iz Partizanskih filmova.
Vraćaju se kući, svako u svoj stan.

Rat je bi okrutan prema njima. Za vreme rata se nisu ni videli ni čuli, iako su nedostajali jedan drugome. poslednji put su se videli kada je Slaviša odlazio iz stana. Halid je ostao u Sararajevu dok je Slaviša prebegao na drugu stranu. Kasnije se Slaviša preselio u Beograd. Tamo je postao dobar advokat. Halid je obavljao male posliće po Sarajevu. Društvo mu nije dalo da ide dalje od svojih roditelja. Ali ipak se trudio. Slaviša je zarađivao i više nego dovoljno za život. Iako mu je bilo kasno da upiše faks u Beogradu, uspeo je nekako. Bio je zadovoljan svojim životom i onim što je postigao.

Najokorelija klinika za "one bolesti" i bolesti kože u Beogradu. Nečuveno ju je spomenuti pred nekim. Tamo ideš bez uputa (jer je sramota da narod sazna da ste imali kurvanjska posla). Izgovor "mrzelo me je da vadim" i "bilo je hitno" ovde ne važe. Jednom uđeš i već si označen za ceo jebeni život.
Ned'o ti bog da se uvatiš za gelender. Odmah spremaš žito.

Imaginarni, potpisani, pečatirani, oficijalni papir koji se daje onome ko ga po pravu zaslužuje više od ostalih.
Krajnji oblik najjačeg i najuvaženijeg imaginarnog dokumenta koji postoji. Jači je i od diplome sa Megatrenda i Singidunuma zajedno.
Po principu DR MR sa serifikatom od Duleta iz IV-3.
Daje se prvoklasnim lažovima ili onima koji govore istinu da veće nema.

Po nekima glavni razlog zbok koga nastaju svi njihovi problemi. Obično podržavaju ekstremiste (komuniste, naciste, fašiste, anarhiste...). Najgore je to što, to što okrivljuju, u neku ruku i jeste razlog svih njihovih, a i naših preoblema.

Učenici izbačeni sa nastave za vreme časova. Inače, učenici koji se nalaze u hodnicima za vreme istih.

Lik iz društva koji izlazi sa grobovima.

Prvi kec u godini.

Ne jesti "kašikom" više dana.

Najgori mogući oblik proliva koji postoji.

Trolejbusi suprotnog kvaliteta od vina. Koj se tresu do te mere da... pa pročitali ste u naslovu.

Stidna dlaka na dupetu.

Kada ispod tuša ispružimo ruku i onda voda silazi do prstiju. Tom vodom obično gadjmo penu od šampona ili muvu koja je sletela na kadu.

Glavni deo svakog daljinskog upravljača.

Devojka sa kojom ste u vezi u Bosni. Što ste bliže Drini, to je izraz upotrebljiviji.

Žargon za reč žargon

Kad u garaži ugledaš kanticu od eurokrema.

Najviši oblik slatkoće koje su naše bake i deke dobijale nedeljno, dok su bili deca, odmah pored kocke šećera i kašike meda.

Godina koju jedva čekamo još od 10-te, sa razlogom više slobode i manjka starosne diskriminacije. Kada konačno ''dosegnemo'' ovu godinu, shvatamo da smo u stvari sve jedva dočekane stvari radili i ranije.

Po našim verovanjima, dok smo bili deca to je bio najbolji komp. Ko je imao kompijuter crne boje u kraju on je bio glavni baja. Taj je sigurno mogao da igra sve igrice, a ako neku ne može da igra, onda ne može niko. Taj komp je bio jako skup. Neki su ga zvali '' Pentium 4''. On je mogao u nekim verzijama i da ima ''mikrofon'' ili pak ''kameru''. Sve u svemu pred nasim očima bilo je to čudo napredne tehnologije u boji (iako smo imali isti takav kod kuće samo beli).