Kada vam na razgovoru za posao kažu ovo, to znači da taj posao baš nije za vas. Nije najgori koji ste mislili da će vam ponuditi. Još je gori. To je posao koji teško da ima dodirnih tačaka sa vašom strukom.
- Dobar dan, izvolite. - Dobar dan, došao sam na razgovor za posao. Poslao sam vam CV... - Da, vidim. Završili ste Etf sa prosekom 9,79. Elektroenergetski sistemi. Impresivno. Znači dobri ste sa brojkama i kompjuterima ? Hihihi - Hm, pa da. Nisam loš. - E pa imamo posao baš za vas! - Super. O čemu se radi ? - Slobodno nam je jedno mesto u računovodstvu. - Kakvo bre računovodstvo ??!! - Pa tamo imate i kompjutere i brojke. Taman za vas. Sami ste rekli da vam to ide. - Da li ste vi normalni ? Ja sam drao živ kurac 5 godina da bi mi vi ponudili taj posao ? Pa to nema veze sa mojom strukom. - Ali kompjuteri i brojke... - Ma nabijem ti 15icu u tvoj flopi drajv pička ti materina. Nisam imao život bre 5 godina. Izašao sam jednom, do ispred Kst-a, da razmenim zadatke sa kolegom, koleginicom, jebem li ga šta je bilo. Još uvek mi je kita zipovana. Vi ćete mene da zajebavate ? Pa mogao sam Fifamegadunum da završim i da radim u računovodstvu da sam hteo. Mrš u pizdu materinu. Idem da razapnem diplomu i da kopam rupe za repetitore i bandere...
Najslađa kazna. San svakog od nas. Situacija koja od stipse izvuče i cenera za kafu šalteruši kad joj bude plaćao kaznu.
Facu drota koji ti napiše potvrdu da si imao pablik pamtiš čitav svoj život. Ne zbog para, ponavljam, nego zbog toga što je to možda i prva osoba koja te vidi kako jebeš, još te uz to nagrađuje. Car si pube, svaka ti čast. Nakon toga ti dani bivaju popunjeni sa jedno desetak ''Jebote, koliko sam ja moćan!'' momenata.
Ćale je prvi put sretan što ti daje veću svotu novca. Opsuje mamu drotovsku par puta, ali iz (vidljivo niskog) poštovanja prema tom ološu i iz navike, ništa strašno.
U očima svoje ekipe si veći nego u svojim u trenutku primanja kazne. Telefon ti neprestano zvoni, piješ više kafa nego u završnici ispitnog roka.
-Mogao si ga bar izvaditi dok nam je pisao kaznu. -Nisam, jer mi nikad u životu veći nije bio.
Odnos između školovane i neškolovane osobe. Javlja se kod oba pola a odnos može biti među ljubavnicima, prijateljima(ako dođe do toga), kolegama sa posla... Koliko god se trudili da to potisnemo i da je nebitno koju je ko školu završio, kao što su nas naši stari učili, kasnije se ipak ispostavi da je jako bitno. Razdor se itekako vidi.
Ulazi tetkica Rafida u amfiteatar i kaže joj profesor da obriše tablu i ostavi samo izraz za brzinu i II njutnov zakon. - Dobro, nema problema. Izlazi profa na cigaret pauzu i vinjak, tetkica ostaje sama i gleda u tablu... - More, izeš mi ovu moju, jebale te jednačine. Sve ću ti obrišem pa piši ponovo, za to si učio školu i primaš veću platu od mene. ---------------------------------------------------------------------------------------- - I, kako ti se sviđa moja nova cura? Samo da znaš da imam ozbiljne namere sa njom. - Sine, ako ti nju voliš, ženi je, šta drugo da ti kažem. - Šta sad ovoj ne valja? Baš je fina, kulturna, vredna i poštena devojka. - Milane, ti si doktor i imaš jako cenjen posao a ona je došla do prvog srednje i sa... - Pa, kakve to ima veze, ima posao u trafici i zarađuje! - Sada se i ne vidi razlika jer ste zaljubljeni, a kasnije nećete imati o čemu da pričate. - Ih, pa ti si apotekarka, a ćale ima samo zanat, i ti ćeš nešto da mi kažeš, ajde molim te! - Jeste, ali tvoj tata nije imao za školovanje zato je i završio zanat, bili su siromašni i sam se snalazio za sve. Ali, u odnosu na Ivanu je bio jako radoznao i sve ga je interesovalo. Ova tvoja priča samo o zvezdama granda, serijama i krpicama. Video si kako me je pogledala kad sam je pitala šta misli o inferiornosti ljudi. - Nisam video. - I bolje, jer nije znala o čemu pričam i prebacila se na drugu temu. - Dobro, ja je volim i boli me uvo za tvoje mišljenje! - Pre neki dan sam našla ukrštenicu koju stalno kupuje i kad sam videla da je na morski greben stavila mg, sve mi je bilo jasno. Po par polja je ispunjeno, uglavnom gde treba da stoje skraćenice. A, da, ono što mi je zaparalo oči jeste kada sam videla da umesto v stavlja w. - Ma, to se zezala, majko bre. - Samo vi uživajte, sreće moje lepe, neka vam brzo prođu dani.
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu. -Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona. -Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri. -Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike. -Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka. -Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena. ''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine. EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Akutno oboljenje u Srbiji, završiš fakultet za jedno, radiš drugo a živiš od trećeg.
- Izvolite dokumentaciju za kredit. - Hvala, samo mi ovo nije jasno; Zvanje: ? - Čime se Vi bavite? - Uzgajam stoku. - Znači, seljak. - Kakav crni seljak, master nuklearne fizike sa Prirodno-matematičkog fakulteta.
Iliti bušenje rupe u glavi radi što boljeg čišćenja svega onoga što nas odvaja od šimpanze sa drveta.
Nekada davno vračevi po nekim vukojebinama su bušili rupe u glavi da bi oslobodili duh i podigli svoje razmišljanje na viši nivo. Ili su oni tako mislili, ali svejedno mislim da je delovalo jer su jelte oni verovali da deluje. Možda je samo bio dobar trip da ti povetarac ćarlija po ganglijama, otkud znam, važno da je priča do jaja.
Hteli su da izađu van okvira svakodnevnice i pronađu neki smisao ili makar nešto zanimljivo u sveopštoj dosadi koja vlada oduvek. Po meni, to su bile devijantne i poremećene njuške ali su se trudili jebiga, nije im bilo mrsko da odjebu malograđansko pleme i izađu izvan ustaljenih okvira. I zbog toga ih poštujem.
Danas se radi obrnuta stvar. Glava se buši stereotipima, obrascima ponašanja, jednobraznošću i za sadašnje društvo prihvatljivim aksiomima koji treba da nađu ono malo kreativnosti i različitosti koje su preživele iz mladosti i unište ga. Predefinisati sve, ne ostavljati mogućnost izbora ili menjanja već napisanih scenarija, uklopiti sve kao lego kockice, disciplina je sve. Sprečiti ispade izvan takozvane "normale", dovesti sve na isti nivo, ugušiti bilo kakvo talasanje i stvoriti totalnu hegemoniju, to je njihov zadatak. Da svi lepo budu isti, plava radnička košulja, sendvič sa parizerom, Dnevnik u osam pa Kursadžije na Pinku. Poslovi koji se ponavljaju u nedogled, fabrička traka koja stvara dronove na kojoj rade dronovi, prežvakani humor, glupi bosanac i peder slovenac, zabava za mase koja se na iste baca lopatom a ta ista masa željno zinula i čeka nekoga da joj stavi kurac u usta. Stvaranje kalupa od svega i indukovanje želje ljudima da se u taj kalup uklope.
Najlepši deo dolazi na kraju, poslastica. Kada se mozak ispere i napuni odgovarajućim materijalom onda se rupa zalije i pečatira tako da nikada ne može biti otvorena. O tuđem mišljenju se ne razmišlja, ono se uklapa u okvir koji je matriks već etiketirao kao glupost, sektu ili "ju mene :prekrst:".
Jedinka je ušrafljena, mašina melje smirenošću švajcarskog sata, nema odstupanja u otkucajima.
Iz ugla uzvišene gospode, koja se nastanila u uži i širi centar Beograda: Linije beogradskog GSP-a koje saobraćaju do prigradskih naselja, u kojima je i bog rekao laku noć, a nema nameru da poželi "Dobro jutro." (čitaj Sremčica ili Rušanj). Označeni su različitim kombinacijama od tri broja, a varijacije u slaganju cifara, mogu se istražiti, prilikom zaposlenja u firmi, čije je sedište u Ugrinovcima.
Iz ugla običnih smrtnika, jedino sredstvo koje ih može odvesti do željene destinacije. Svetlo spasa prilikom hladne noći, u kojoj se smrzavaš k'o ciganče na vetru. Ukoliko se četiri godine voziš linijom, čija je početna stanica kod kafane "Malo Kijevo" na Vidikovcu, a poslednja špediciono preduzeće "Bora Kečić", autobuse lokalce, možeš da obožavaš ili prezireš. Neki od popularnih "Seljobusa" su redovni i povezuju centar grada sa prigradskim naseljima, dok su drugi lokalni, služe kao jedina nit koja povezuje Sjebanište sa Okoguzištem, a na iste se čeka i po sat vremena.
601,602 surčinski 511 Sremčica - Glavna železnička stanica, popularni "petsto seljak" 521 "pesto dvaes gedža" 542 stara linija, nekada među radnicima rakovačkog basena popularan kao "Konkord" 531,532 Rušanjci 533 "Grobljanac" okreće se kod groblja "Orlovača" 107 PADINSKA SKELA - DUNAVAC 110 PADINSKA SKELA - ŠIROKA GREDA 300 i kusur Zaklopača, Ritopek, Boleč 400 i kusur Sedneš na Voždovcu pa gde stigneš, stigneš.
Vožnja u krug na odlepljenoj metalnoj ploči u sredini preklopnog GSP autobusa sa harmonikom.
- Probijaj se ka sredini. - Zašto kad ima mesta pozadi? Bolje da sednemo, daleko je Sremčica! - Ma kakvo sedenje! Bolje da se vrtimo na onom krugu u sredini. Vidiš da se otkačio i rotira u krug. - Jes' pa da padnem na nos u krivini! - Nećeš, samo se uhvati za šipku kad počne da skreće. Baš je fora, još kad uđu Cigani u Žarkovu pa zapevaju i zasviraju! Samo mi šećerna vuna fali i na vašaru sam!
Poznatiji kao "Onaj što prevozi klavire". Preko dana, Ostoja je tihi čukarički preduzetnik. Noću, postaje dobrodušna zver, koja se bori protiv kriminala na ulicama Beograda.
Ostoja zapravo nije čovek, on je ideal, on je heroj kakvog Beograd zaslužuje, ali koji nam sada nije potreban. I zato ćemo ga loviti, jer on to može da podnese. On nije heroj, on je tihi branilac, bdijući zaštitnik. Klavirski vitez. Snovidjenje koje ti kaže - "Raduj se".
Misterija ovog heroja decenijama muči Beograđane: Zašto Ostoja ne prevozi trombone, sofe ili aligatore, nego baš klavire?
-Dobar dan Ostoja, da li biste mogli da povezete moj Harpsichord ISX-720 do Palilule? -Ne mogu, to je čembalo a ja prevozim klavire.
