- ...i kažem ti ja njemu: vidi, rođače, blablabla...
- Mehehe.
- ...a on će ti meni na to blablabla...
- Mehehehehehehe... mehehehe...
- E šukurac! Aj' da te gurnem nizbrdo da upališ.
- A?! Što?
- Šta mi verglaš tu koji moj?! ili pali ili začepi dok ne dovršim!

- Ej, reče mi burazer da je Đuka kupio neki skuter za male pare. Šta priča, je l' zadovoljan?
- Ma budala, presvukla ga neka riba. Pokazala mu sise i uzela mu 300 evrova a šklopocija mejd in čajna, stara bar deceniju.
- Naivčina... Da se bar sjetio Žileta mehaničara da povede kad ga je kupovao, lik bi mu na keca rek'o isplati li se dati pare za taj krš...
- Sjetio se on Žileta al' kad je riba isparila s lovom. Da vidiš tek tu scenu:
"Žile, aj' reci mi k'o bratu, vrijedi li ovo 300€?"
"Jebem li ga Đukiću... vrijedi, sigurno da vrijedi... imaš brat-bratu 100€ selotejpa na njemu!"
- Šou.

- Tebra, šta je to bilo sinoć u "Monci"? Prolazio sam oko desetke, murija parkirala auto ispred ulaza u lokal pa kontam, mora da su se sisavci pošibali međusobno.
- Eee, nije se niko šibao. Robija imao nastup... bolje reći šou.
- Šta sam propustio?
- Cirkus! Nalio se nekog izotopa zozovače na gladan stomak, pa malo podivljao. Znaš njega i njegove prebačaje...
- Pa šta je zasrao toliko da murija dođe, a nije se tukao?!
- Ma budala... Popizdio što konobar nije pustio njegovu pjesmu, pa otiš'o da "porazgovara" s njim. Ja dok sam se okrenuo - Robi mu već drži tulipan pod grlom! Uzeo ga, kako on reče, za taoca dok mu se ne ispuni muzička želja. Al' najjača scena: panduri ga izvode napolje, a on i dalje ne može da se sjeti naziva pjesme pa na sav glas mumla "Na-nanana-na-nanana-na!"
- Kakav pilot, ne vjerujem!
- Jebi ga... ne kara majka sina što je pio, već što nije mezetio.

- Kažeš, deda, da ti je dobro ovde na gerijatriji?
- Dobro je, sinko. Ako ne računam ovu moju staračku malaksalost, nemam na šta da se žalim. Sestre me zgotive, svako jutro mi donose doručak u krevet, gledam televiziju a imam s kim i da popričam... Jedino mi smeta što mi od silnog bušenja vene izgledaju k'o ona bući-bući slamčica mog praunuka Mihajla, al' kažu da je to normalno u mojim godinama...
- Zbilja, dedice, koliko ti ono imaš godina?
- Pa s obzirom gdje sam, rek'o bih da nemam više nijednu... Sve sam potrošio. *:šmrc:*
- Ma 'ajde, deda, bićeš ti dobro. Znam da ti je dosadno kod kuće ali moraš da se uozbiljiš i malo više da vodiš računa o sebi. Ne možeš po čitav dan sa onim svojim Metuzalemima u parku da igraš domine u vijagru...

- Au brateee, provali koliko uvo lik ima! Kapiram da čuje kad sunce zalazi.
- Hehe, znam ga. Ivan Uhoda, stanovao nekad u mom kraju.
- Uhoda? Onaj klinac što je non-stop pičio na skejtbordu? Čuo sam sa se opasno ložio na skejt, čak je i na neka takmičenja išao onomad...
- Aha, dok ga nisu diskvalifikovali. Kasnije batalio.
- Diskvalifikovali? Zašto?
- Jebi ga, kad razvije jedra ne mo'š ni biciklom da ga stigneš.
- Sereš, jel da?
- Serem. Navuk'o se na dop.

- Tebra, je l' znaš onu ribicu što radi na info-pultu? Nedavno dvajes' tri ljeta napunila a već se dala u guzove.
- Znam, matori, to mi je bivša. Nemaš pojma kakva je to poguzija...
- Ček' ček', jel bješe Milica? Kćerka onih Punišića iz novog naselja?
- Da, da.
- Eee, vidim da mi je od nekud poznata... Sjećam se da su Laki i njegova ekipa svojevremeno planirali da je kidnapuju i da traže neku debelu otkupninu od njenog ćaleta.
- Brate, zajebali bi se najstrašnije... Vratili bi je čim ogladni.

- Brate, žedan sam k'o pas, je l' mogu da se napijem vode s ove tvoje česme?
- Ma možeš i da se najedeš, ako mene pitaš.
- Kako misliš da se najedem?
- Pa fino, matori, ima kamenca mo'š Skadar da sazidaš, a o planktonima da i ne pričam.
- Znači, ti je ne piješ? Pa šta ću sad?!
- Otvori sebi pivo k'o čo'ek, eto šta ćeš. Jebeš vodu, ne valja ni u opancima.
- 'Si siguran da nije dobra? Meni izgleda normalno.
- E jebi ga... Eno ti je prenoćila u onom kanisteru kod vrata, skokni da vidiš mapet šou na dnu i sve će ti biti jasno.

- Mrki, obuci marker, ulaziš. Alooo, Živojine! Gotovo za danas, pali pod tuš!
- A zašto, šefe? Daću gol, obećavam!
- Možda na sledećem treningu, pošto u nedelju definitivno ne igraš.
- Molim?!
- U crkvi se moli, znaš! Jes' ti svjestan da nisi dao gol iz šest stopostotnih šansi? Nisi sposoban u onoliku garsonjeru da ubaciš jebenu loptu, ej! Je l' vidiš ti kolika je ono kvadratura?!
- Tja... I ti si mi neko mudo od trenera... :*pljuc*:
- A tako znači?! E sa' ću da ti demonstriram Vujoševićev zahvat!
- Grrgljkhhhhkk

- Izvini, dušo... Stvarno ne znam šta mi bi.
- Ma ok, dešava se. Idem časkom do kuhinje, jesi li za kupus ili šargarepu?
- A?!
- Pa kad već spavaš k'o zec treb'o bi tako i da se hraniš hihihi

- Radojka, je l' se to onaj naš harambaša opet zaključ'o u wc?!
- Pusti ga, Blagoje, sprema se da izađe u grad oko majkino...
- Ma šta pusti kojkurac?! Kakvo crno spremanje, napravio garsonjeru od kupatila pa po čitav dan tamo šilji patku, sunce li mu njegovo! I gdje ja sad da se obrijem?! Aj' ako imaš para da se utalimo pa da mu kupimo televizor, red bi bio...

- Komšo, ima li kakva sigurica za danas? Daj da vidim šta si odigrao... Horn - A. Lustenau 1:1, Toulouse - Lens 0:0, Lierse - Mechelen 2:1... Ma šta ti je ovo?
- Teletekst-tiket, sinak. Kako piše tu, tako mora i na teletekstu da bih ubo keš.
- Ma otkad ti ovo igraš?!
- Niš' me ne pitaj... Sanjao sam te rezultate.
- Eh sad, kenjaš malo.
- Ozbiljan sam k'o stanje u Siriji! Sanjam ti ja te rezultate i probudim se u po noći, a pošto spavam do zida da ne bih budio ženu morao sam slinama da ih napišem na zid, da ih ne bih slučajno zaboravio ujutro.
- Hahaha, kakav si ti lik! Pa je l' vidjela gospoja to na zidu?
- Jok, ti si... Pitala me šta je to na zidu, ja rek'o da je puž golać prošao, šatro kiša, vlaga pa bježi u kuću. Kaže ti ona meni "Da nisi gledao porniće sinoć dok sam spavala, pa malo prskao po zidu, a?" Reko', ženo, da je to u pitanju bilo bi po plafonu, pa bi ti spavaća soba bila k'o pećina sa sve stalaktitima...

-... i tu ona krene da zalupi vratima, ja uletim đonom, odgurnem je, upadnem u stan, strgnem sve što je imala na sebi i... da ne detaljišem. Jebi ga, isprovocirala me, pao mi mrak na oči i gotovo!
- Ccc... e moj sinko, da si bar malo razmislio sve je moglo da bude drugačije.
- Pišaj ga, matori, razmišljaću ovde bar do septembra dvijehiljadešesneste... A možda dobijem i skraćenje zbog dobrog vladanja.

- Oooo, vidi moje seke što se sredila, k'o špajz pred slavu! Dokle, ako nije tajna?
- E pa braco, tvoja sestra okreće novi list u životu. Idem da tražim dečka!
- Boga mi, sele, s tolikim štiklama možeš i naftu da tražiš!
- Aj' ne seri, glavonjo mali. Nego... rekla ti je keva da trkneš na pijacu i doneseš joj 10 kg krompira... u svom kačketu hihihihiii.
- M'rš.

- Je li, novajlijo, kako reče da se zoveš?
- Đorđe.
- A je l' imaš neki nadimak, da ne moramo baš svaki put da lomimo jezik?
- Naravno. Đole.
- Tako reci, brate, da te ne držimo pogrešno za Đoku.
- Ma možete kako 'oćete, nemam ništa protiv hehe.

- Ej, vidio sam juče Lakija u gradu, ne pamtim kad sam ga zadnji put sreo. Reci mi, je l' on bolestan? Bilo mi bezveze da ga pitam, pa kontam, ti bi to trebao znati...
- Ma jok, otkud ti to da je bolestan?!
- Brate, lik sav drhti k'o da je u najmanju ruku Parkinsona fasov'o.
- Haha, daj ne budali! Laki se, druže moj, zaposlio kao šljaker u Odjeljenju za puteve, osam sati dnevno ne ispušta onu veliku bušilicu za beton iz ruku.
- Ahaaa, znači to je u pitanju. Pa šta priča, je l' jebeno? Ima li još neke posledice osim što se trese k'o Skoplje šezdes' treće?
- C. Doduše, tvrdi da ima profesionalnu deformaciju.
- Kakvu deformaciju?
- Kaže da svaki put kad piša - dvaput izdrka... A žena mu se hvalila mojoj da je mnogo bolje masira nego ranije. Spojio čo'ek pos'o i zadovoljstvo, pa to ti je...

- Dobar dan.
- Za kralja i otadžbinu!
- Idi, brico, u kurac krasni! Koji kralj, šta baljezgaš?
- Hehe, pa moram malo da te prcnem, burazeru, vidi na šta ličiš s tom kosurinom i bradom... De mi reci, ko nas zavadi? Nema te brat-bratu tri mjeseca kod mene, da nisi nešto ljut?
- Četiri, da budem precizniji. Jebem li ga, pripreme za neki maraton izdržljivosti u Južnoj Americi pa sam bio na planini, znaš da ćale i njegovi lovci imaju onu kolibu gore u Pizdićima.
- Eh, ti i tvoj avanturistički duh... Aj' sjedaj i pričaj kako ćemo.
- K'o ovna.
- Kako misliš k'o ovna?
- Od muda nagore.

- Jebem li vam ajsbaketčelendž, da vam jebem! Aj' sad za kaznu skupite neku kintu u dobrotvorne svrhe, da ne bi palo postrojavanje!

- Ccc, ti i tvoj kriterijum. A šta to fali Biljani?
- Ma dobra je Bilja, ali...
- Dobra? Brate, tačno ću da ti kupim bijeli štap i crne cvike za rođus, jebeš mi mater... Riba je jebeni vrh! Em lijepa, em zgodna... a kako čujem, nije ni škrta hehe.
- Stvarno?
- Keve mi Nevenke! I što je najbitnije, nije u vezi.
- U vezi čega?
- Ej izvini, matori, moram na neki doživotni put. Drkaj, šta da ti kažem...