Najčešće žuti, zglobni autobusi GSP-a sa drvenim klupama čija se temperatura prilagođava temperaturi vazduha, ali tako da unutra bude uvek toplije ili hladnije bar za 10 stepeni u zavisnosti od godišnjeg doba. Takvu mašinu zimi ne bi moglo zagrejati ni 10 ravnomerno raspoređenih TA peći CER - Čačak, a leti ne bi moglo osvežiti ni 10 klima uredjaja tipa Mitsubishi Electric - MXZ Multi. Pored toga, zbog specifične akustičnosti u unutrašnjosti ove zverke, razgovor je moguće voditi samo dok isti stoji na semaforu.

Omiljena srpska problematika. U trenucima kada treba da smo složni, i da zajedničkim snagama rešimo problem, mi to dragoceno vreme traćimo pitajući se ko je kriv kako bi zamaskirali sopstvenu nesposobnost i nahranili svoju sujetu. To pitanje se postavlja čak i onda kada neočekivano dođemo do nekog cilja, ali ga u potpunosti ne ostvarimo. Tada, umesto da budemo ponosni na sebe i uživamo u plodovima napornog rada, mi ponovo tražimo krivca i jedni druge gledamo kao neprijatelje...

1. Barijera posle koje nema dalje
2. Glavni sastojak moždane mase
3. Skok posle koga spoznate da voda nije ništa mekša od betona
4. Devojka koja nema fabrički ugrađen airbag

Najzagonetnija tečnost! Nikad mi neće biti zašto iz sebe izbacimo šest litara, ako smo popili dva...

Mama i sestra vam nisu na moru? Drug vam ne da ključeve od gajbe jer ste prošli put u zanosu bacili njene gaće u njegovu omiljenu činijicu u kojoj se kiselio musli dok vi ne obavite radnju? Nemate ni svoj auto, makar to bio i najobičniji Jugo bez dodatne opreme? Poslednje što vam pada na pamet je da dvonogi primerak Esox lucius-a odvedete do javnog cenzurališta , ali da biste to postigli ili vaš dvonogi primerak mora biti de facto Esox lucius, ili vi morate biti Makijaveli što celoj situaciji daje neki dodatni šmek. U slučaju oralnog seksa, suzdržavajte se od kontemplacije bilo koje vrste jer vam može pasti na pamet da ste nekad davno na tom istom mestu vi gledali starije kako to rade, a sad ste dočekali da mlađi gledaju vas, rizikujući na taj način da se glasno nasmejete i uplašite vašu partnerku koja bi u tom slučaju jednim nekontrolisanim pokretom svoje vilice od vašeg mališe napravila čovečiju ribicu sa sve okicama. E, da: nipošto nemojte sedeti golog cenzura na 'ladnom betonu, ma koliko vrela ta noć bila...

U američkim filmovima, sve Ruskinje su predstavljenje kao prostitutke koje tim novcem pomažu čitavu svoju terorističku familiju. Sirovog su izgleda i izgledaju apatično čak i scenama vođenja ljubavi gde se uopšte ne razlikuju od gumene lutke. Pri povratku kući, obično izgledaju čupavo i neuredno, a u kući još i kriziraju jer su šmrkale kokain sa cenzura... Sa druge strane imamo mlade Amerikanke koje su savršenstvo bez mane. Vole životinje, poeziju, romantiku, pune su razumevanja a za njih ne postoji bezizlazna situacija. Ponekad izgledaju luckasto, otkačeno i pomalo smotano, ali sve je to zbog njihovog neiskvarenog dečijeg duha. Naravno, mir u svetu i čistoća planete Zemlje su im preče od svega ostalog. Poput Ruskinja, cenzura se gde stignu ALI one to ne rade iz koristi, nego zbog užitka. Ljudi su slobodna bića i tako treba da se ponašaju. Da ironija bude veća, mlade Amerikanke mrze jedino prostitutke jer ljagaju ženski rod i skrnave uzvišeni čin vođenja ljubavi. Posle seksa se osećaju jače nego ikad :) i dobijaju dodatnu snagu u borbi za mir u svetu. E, baš zbog toga se ni malo ne štede ;)

Maliciozna izjava jednog od glavnih faca u generaciji u želji da se postigne dvostruko dejstvo:

-Da se nabiju kompleksi "običnim smrtnicima" pornićarima koji bi cenzura i mrtvog četnika u bradu, dok ovaj tamo još i bira.

-Da se na taj način prozove glavni konkurent za to prestižno zvanje i isprovocira njegov sledeći potez.

Pornićari su uvek na gubitku jer se nalaze između dve vatre. Pomno slušaju minhauzenske dogodovštine svojih prijatelja, glumeći iskustvo i potpunu upućenost u materiju:

Veoma mudar potez svakog vlasnika kladionice koji će jednim udarcem ubiti više muva. Pre svega, biće to omiljeno svratište penzionera večitih optimista koji će te iste jadnice daviti pričama kako su još '82. na sportskoj prognozi imali 13 pogodaka, a zajebao ih Dinamo u poslednjim sekundama. Dolaziće i ekipica iz kraja koja je svakako svejedno u kojoj će kladionici pričati o (ne)uspesima naših tenisera i lopovima što pokradoše Zvezdu, ali je svakako bolje da to bude u kladionici gde radi ona mala sisata crnka. Neretko će se tu naći i pokoji neženja i lokalni šmeker koji će koketirati sa dotičnim radnicama, ne bi li omrsio svoga mališu znajući da je ista proverena radodajka. Naravno, dolaziće tu i pubertetlije koji će krišom gledati u njihov duboki dekolte, dok će najhrabriji nešto čak i dobaciti i na taj način postati faca u društvu. Najviše koristi će imati gazda, naravno:

-Kres partija je zagarantovana
-Plata će biti manja, a pravdaće se velikim bakšišom
-WC će biti uredniji
-Neće igrati slota

Nažalost, dotične su noćna mora iskusnim kladionicarima, jer se u svoj posao razumeju kao Marica u kriv cenzura.

Jos jedan vid pravljenja zazubica nebeskom narodu. Naime, na predmet koji predstavlja poslednju rec tehnike, i koja bi mogla nahraniti citav jedan dom za nezbrinutu decu , se stavlja neka bezvezna animacija koja svojom gluposcu glorifikuje sve blagodeti koje nude nase banke. Nekada su se mogle videti samo u bankama gde su se reklamirale razne vrste "povoljnih kredita", a sada ih mozete videti i u "superluksuznim" GSP limuzinama gde svakog dana sve vise dobijaju na svojim dijagonalama. Sama animacija je poptuno besmislena i infantilna, i uopste ne znate u cemu je poenta dok na kraju krupnim slovima ne vidite cuveni (i originalni) slogan lopovske banke: "Zeza banka - vasa banka". Medjutim , tu nije kraj. Na drugom, manjem LCD ekranu koji se nalazi odmah pored tog veceg mozete videti drugu, isto tako nebuloznu animaciju sa jednom novinom. Naime, posle zeceva koji veselo i naivno skakucu mozete videti jos originalniji slogan jedne isto tako lopovske banke koji kaze: "Kaveza banka - moj izbor". Najjace od svega je to sto reklamu uopste niko i ne primeti, cak i ako gleda u nju. Vecina ljudi pri izlasku iz "limuzine" samo ceznjivim pogledom isprati LCD, i usput razmislja u kom delu stana bi jedna takva spravica dobro pristajala. Cudi me samo kako niko dosad nije otudjio jedan od tih LCD-ova, kad se zna da je za vecinu nas takvo nesto jos uvek misaona imenica...

Nekada su skrndelji mogli biti lepi samo uz pomoc znacajne kolicine alkohola, a onda je dosao Facebook...

Najgori mogući način da potošite svoju mladost, ma sa koje strane se nalazili...

Neizostavna (i naizgled veoma komplikovana) dnevna delatnost svakog pubertetlije. Sastoji se iz 6 delova:

1. Isterivanje roditelja iz kuće ( u sebi)
2. Pažljivo biranje literature
3. Ručni rad
4. Nišanjenje
5. Cepanje literature, jer vam nije ni do čega.
6. Aaaaah

Nekad bio default odgovor u slučaju da nešto nije u redu sa slikom kada ubacite kasetu u stari video rekorder, bilo da se radi o loše presnimljenoj kaseti, ili televizoru - pioniru kome je vreme pregrizlo sve moguće žice, žičice i žičetine. Svaki taj problem se, dakle, rešavao čišćenjem glave video rekordera sa rakijom (onom za masiranje) i vatom. Ako kojim slučajem video malo živne, onda će vas vaše majke i bake zakivati u nebesa kako ste vi njihovo pametno detence, a zatim će na miru gledati snimak neke svadbe, i složno plakati...

Mentalni proces koji karakteriše gotovo sve učenike, naročito kad ih razredni starešina pita zašto su bili odsutni prošli ponedeljak.

Baba koja bi se trebala zavući u svoj stan i mirno čekati gospodina u crnom mantilu sa kosom u ruci, umesto što još skače po TV-u i tabloidima evociarjući neka prošla vremena (sudeći po njenom izgledu - predpotopna). Ne zna se sa koje strane više visi i kipi, a još bi pričala priče iz 1001 noći, navodno o ljubavi i modi, iako je i jedno i drugo za nju zabranjena zona. Ako je nekad i dobro izgledala (?!) čudi me da nije svojim glasom promuklog, pijanog muškarca rasterivala i ono malo udvarača koji su skupili hrabrosti da se suoče sa ovim čudovištem... Mora da je taj neko jako podmukao, čim je i nas pustio da je spoznamo, makar i preko malih ekrana.

Svi znamo kako u društvu prolaze momci koji se napiju od jednog piva. Oni su još jedan od predmeta ismevanja svakog člana ekipe koja uvek "pije od dva sata", i ima dooobru diznu. Međutim, jeste li se ikad zapitali da je to zapravo Božji dar? Zamislite tu blagodet po kojoj se možezete olešiti za manje od 100 dinara. Ne morate svakih pet minuta trčati u wc i ne morate lokati kao sumanuti da bi postigli željeni efekat. Ujutru kad se probudite, glava vam neće toliko pucati, i vrlo lako možete nastaviti započeto. Mislite o tome!

Strip koji je usko povezan sa ovim sajtom. I u njemu je satirično opisan duh nekadašnjeg vremena, a mi izgleda nastavljamo tamo gde je on stao. Pomno pratimo svaku društvenu pojavu, i težimo da je opišemo sa što više humora koji je pravi alanfordovski (neki likovi odavde mi liče i na same autore stripa) Još uvek budi nostalgiju kod naših očeva koji su davno ove male knjižice stavili pod ključ, i čuvaju ih kao oči glavi. Strip još uvek izlazi, ali umorni tvorci polako gube kontrolu i na osnovu stare slave izvlače i ono poslednje iz njega. Pa, prolaziće im dok je nas kolekcionara...

Pojavni oblik eksponiranja prisutan samo kod Srba. Iako koren reči govori možda suprotno, ova disciplina nema nikakve veze sa pameću. Omiljena je kod svih penzionera, majstora, baba, tetaka, stričeva i ostalih dokonih ljudi koji svaku pojavu mogu definisati i rešiti, samo da su "neko i nešto" na pet minuta. Ukoliko se neko drzne da im protivureči, postaju verbalno agresivni sa ogromnom dozom energije da dokažu istinitost svoje tvrdnje, makar se raspravljali sa doktorom nauka lično. Dok sedi sa vama u kafani, u stanju je da se prepire istovremeno sa ljudima koji sede za tri susedna stola, da mu ne bi promakla priča o važnim državnim odlukama.

Filozof nad filozofima! Nesuđeni lekar, predsednik države, selektor fudbalskog tima, profesor klavira (sve radi na sluh) i ko zna šta sve još... Sve on zna, osim posla za koji je kvalifikovan (?!). Ako vam ne daj Bože nešto i popravi, to obično bude kratkog veka... Popravka traje par sati, al' tu tek nastaju muke. Prvo da popije kaficu, pa onda rakiju. Onda traje proučavanje, otvaranje, čačkanje, filozofiranje, kritika svega postojećeg, a kao šlag na tortu dolazi psovanje države (jer je obično ona za sve kriva). Posle napornog rada sledi pauza uz opravdanje da i on "ima dušu", koju će (na vašu veliku žalost) da otvori, i da vas guši pričama o starenju, prolaznosti života, nemačkim standardom, cenama paprika na pijaci, mafijom koja se uvukla u sve ogranke vlasti, zatim o prijatelju rođaka švalera njegove žene koji se snašao u životu, i sve tako dok ga vi, pomalo plačnim glasom ne zamolite da popravi ono zbog čega je došao. Onda sve ispočetka... Uzeće vam ceo dan, a na kraju će vas odrati uz opravdanje da je taj deo u stvari skup, a za ruke je uzeo minimalac, jer ste mu simpatični...

Ljigava osoba koja se zahvaljujući ludom spletu okolnosti lagano izmigolji iz svake nezgodne situacije, iako takvo nešto i nije baš zaslužio. Od slavnih ličnosti Rafael Nadal ponajviše podseća na jednog takvog. Što po svojoj fizionomiji, što po sposobnosti da se uvek nekako izvuče iz kaše (baš kao i gaće iz njegove...).