Iza ovih vrata, u zgradi koja se nalazi u najlepšem delu Beograda, naselju Neimar, živi gđa Hristić. Gđa Hristić, svojevremeno prevodilac, publicista, pikolista velikog orkestra SHS-a i mačevalački šampion, osma je generacija koja naseljava ovo zdanje u srcu grada. Supruga akademika Pajića i majka Staše i Andreja, slikarke i narkomana. :Zvrnddddd:
Dobardan, izvolite uđite. - Dobar dan, gđa Hristić? Ja sam Milan iz magazina "Moć Žene", povodom onog intervjua... Aham, tako je Hristić, jeste. Žaluzina Hristić, ali svi me zovu Zina. Da pređemo u dnevni boravak? Pravo kroz foaje, evo mene za sekund samo da presvučem bolero, potkačila sam ga malopre o natkasnu.
Kao što verovatno već znate, ovaj stan pripadao je mom ocu, Alekseju Hristiću Fontaneli, čuvenom predratnom dečijem hirurgu. Evo njegove slike, malo slabije vidim na blizinu, al ništa strašno čitam novine i sve bez naočarija. Mislim da tu ima 26 godina i je l' da da imamo iste oči? - Izvinite, ali ovo je omot od Noblica? A je li? Recite kako su samo ukusne... Ja i moja unuka uživamo da slušamo tu reklamu, zagrlimo se i pevamo: "Noblice noblice i slatkaste stolice, hajde Rado dome momu da ljubimo mladog momu". - Baaaabaaaa, brzo! Evo to je moja unuka, zlato bakino, mnogo mi je pametna i bistra. Kaži srećo moja? - Babaaa, izašla mi je astma na kolenu!! Ne lupetaj, to ti je kanuo kačkavalj. I to nije koleno već nadlaktica. Skoro joj je bio rođendan i ona je skroz sama, princeza bakina, vezala pertlice na lakovanim cipelicama, obukla prelepu roze haljinicu i stavila mašnicu u kosu. Samo da ste je videli, ali nema veze, dođite sledeće godine kada bude slavila 27.
Pustite ovu ploču molim vas, ploča, izvolte, daće finu pozadinu daljoj priči. Eee daaa, bile su to prelepe godine provedene u podparižju, naime u konzervatoriju se baš u vreme mog studiranja pojavio Regtajm a sa njim i Fokstrot. Kako je samo Šarl de Gol znao igrati uz Regtajm, ahhh. Každuю nočь mы tancevali, moй dorogoй Šarlьuška. I dan danas znam svaki korak. Biliste pogledali? Biliste? - Pa ono, bilo je i stvari koje sam više želeo... Sjajno. Samo pre nego počnem zamolila bih vas da pomerite ovaj tabl. Tako, stavite ga vizavi ragastola, i pazite na porculanskog žreca, e tako, otlično.
Jedan dva tri četir, pa ide okret, tri tri dva jedan, dva dva tri, taaaaako, četir četir pa dvosekla polupipeta, jedan jedan dva četir, Hej!, dva tri tri tri i okreeeeet, tri tri jedan jedan, saad jedan Lebjatnikov, iiii okreet, pa brzo, jedanjedandvatridvatridvadvajedantri iiii doskok. Huh. Umorih se.
Ja ću uskoro morati da krenem, može neko piće? Kabeza, bevanda, konjak? Pošto imam partiju sa drugaricama iz jahačkog kluba, ja ću konjačić jedan, dva. Danas idemo prvi put da igramo onu igru, kažu da je kao tenis, a ja sam kao devojka dobila na poklon raketu i lopticu od Suzan Leglen i igrala, igrala, jao koliko sam volela. A ovaj skvoš sličan je, kažu čak i lakši. - Lepo kažu. Lagana jedna igra, misaona. Pa da pođemo? - Da pođemo.
Trenutak u kome individua postaje tragač. Situacija, a i sama osoba, sazreli su dovoljno da se na svetlost dana iznese pitanje koje je toliko dugo, čini se vekovima, dušu izlagalo žeđi gargantuovskih razmera. Pitanje koje ne mora nužno doneti odgovor, ali oslobađanje da.
*Ljubio sam usne sa kojih med kaplje, i sanjive oči gde se čežnja krije, slušao sam brezu dok jablanu šapće..* kum: Joooj pjesme, kume jel čueš? kum: Čuem kume, čuem. *Polomicu čaše od kristala počupaću bokore od lala otkinu...* kum: Muzika stoj, stani! Jebemu miša, dves godina slušam ovu pesmu, šta su koji kurac jebeni BOKORI ?! ciga1: Kume dušo, bokor ti dođe nešto kao grm, s tim što je lepo aranžiran i često ima neku religioznu konotaciju. ciga2: O glup si cigan li si, šta si? To o čemu ti pričaš je ikebana, nikako bokor. E, a bokor nastaje grupisanjem komplementarnih kultura, najčešće ozimih. ciga3: Da, to bi bio bokor, kada bi bokori bili topijarni polegli četinari, što si ti upravo opisao. A šta su bokori? Pa bokori su od lala. Pa kaže.. *Kad već nema snage, moći da mi vrati dane, noći kad sam jah'o vranca, ata sto đerdana trg'o s vrata...*
Kada piplmetar kaže: "Pipla bez". Kada kamerman kaže: "A mogao sam da pišem pesme" i krene da se besi, opet. Kada predajnik televizije baca signal do kraja odgovarajućeg atara. Kada producent, hm, pa dobro, kad nema producenta. I kada pored svega navedenog oni ne vide razlog da odustanu, razlog da obore kralja. Ko su oni? Naši junaci su svojevrsni šerpasi, spremni da se iz nedelje u nedelju penju na ovu planinu besmisla, najčešće u sastavu: voditelj (i sam nosilac zahvalnice za učešće na Šahijadi u Trogiru) i velemajstor opskrbljen magnetnim figurama (za tablom).
Voditelj: Dobro veče dragi gledaoci i dobrodošli u još jedno izdanje emisije :"Prvo Skoči Pa Reci Top". Sa Vama su kao i obično šahovski velemajstor Milivoje Kerkez i moja malenkost Jordan Hadžimarković. Večeras će naš Milivoje analizirati duel koji su 1973. godine odigrali Rangorat Bramakrišna i Sergej Sergejevič Boršč u okviru manifestacije "Dani Božura" u Pertu. Velemajstor: Dobro veče, ili što bi mi šahisti rekli "Kad imaš figuru viška, svaka je kraljica žiška". Voditelj: Hahaha Milivoje, duhovito kao i uvek. Velemajstor: Dobro, dosta smo se šalili, da krenemo sa analizom ove predivne partije. Sve me žmarci podilaze od uzbuđenja. Tako tipično za Boršča, bele kugle, igru počinje građenjem takozvanog "Pojasa Nevinosti" štiteći kraljicu lovcem i topom na g6 i g8. Bramakrišnin odgovor bio je takođe očekivan, koristeći čuveni napad Levi-Vilander pokušava da ce probije skakačem, putanjom C5 E3 C6 E5 H5 A4 C2 D4 D5 ali biva odbijen. I kada se očekivalo da Boršč odigra.. Voditelj: Pretpostavljam "Temišvarski hazard"? Velemajstor: Upravo, on apsolutno neočekivano odigrava "Hačaturijanov bajpas" i stvara disbalans vodenih i vatrenih figura. Dalje..
Zvrrrrrrrrr...
Voditelj: Izgleda da imamo nekog gledaoca na vezi :začuđenost uzrokovana prvenstveno saznanjem o posedovanju telefona a zatim i pozivom gledaoca: Izvolite, biće nam drago da čujemo ako imate neko pitanje u vezi ove partije, ili šaha uopšte? Gledalac: Iam jedno pitanje za gosn. Majstora, tog ćoravog tu, recte mi kako se zove ono kad zamene mesta top i lovac? Velemajstor: Pod jedan gosn. Velemajstor, a mesta menjaju top i kralj a ne top i lovac, i to se zove rokada, no.. Gledalac: MOJ TI KURAC KINDERLADA, hahahahahahaha, al sam ti ga šukno, ahahahahaha, šah-mat profesore, šah-mat! Haha... Voditelj: Izvinte zbog ovoga. Gosn. velemajstore možete nastaviti.
Definicija čija je osnovna i jedina funkcija da bude nosilac podatka koji želimo da prezentujemo vukajlijaškoj javnosti. Gro reči služi da se zadovolji forma i da bude svojevrstan pijedestal informacijama koje svedoče o našoj izuzetnosti. Izuzetnosti u pogledu veličine genitalija, koef. inteligencije, znanja korišćenja vikipedije itd.
Prodavnica
Prodavnica je kada uđeš u prodavnicu a član si MENSE.
Ime: Člankovita glista; Porodica: Zmija; Familija: Aurora Borealis; Svaka člankovita glista, dakle i ja, sastoji se od 64 članka aproksimativno. Nisam sigurna da znam šta znači reč aproksimativno al mi bilo lepo da je metnem ovde. I svaki članak ima ima tačno određenu funkciju, osim nekih koji su tu čisto bezveze. Udžbenik iz biologije za 6. razred kaže sledeće, citiram: "Iako deluje nezamislivo, člankovita glista se prilagodila kretanju bez nogu, i to veoma lako čini." Kurac moj lako. Zahvaljujući jednom jebenom mišiću u 17. članku i metodi: zgrči telo - opruži telo, uspevamo nekako da se krećemo kroz ovaj život pun čemeri i boli. Sve je u životu prolazno moj druže I ljubavi i tuge i svi srećni dani Sad kada je nema neka plaču ruže Ko uvelo lišće na jesenjoj grani... Ja se izvinjavama na ovoj digresiji, pukla me emocija. Da nastavim. Uvreženo je mišljenje da smo mi potomci zmija, guštera i čega sve ne, no jasno je ko dan da su to fabrikovane insinuacije naših arhineprijatelja, belih nosoroga. Svi ste u školi učili da slonovi svakog proleća odbacuju surlu, a da li ste se ikada zapitali da je možda surla ta koja odbacuje slona i evoluira u neko drugo biće, biće oslobođeno materijalnog. Ruku, nogu, ušiju, očiju. Da, i reproduktivnih organa, no ta trivijalnost nam ne predstavlja smetnju prilikom seksa. Sada se verovatno smejete i pitate kako glupava člankovita glista može da vodi ljubav? Pitajte svoju ženu, ona se nije bunila. Vas, ljude, verovatno zanima kakvo mišljenje mi, člankovite gliste, imamo o vama, ljudima. Kako bilo, ja vas delim na dve vrste: na one koji imaju potrebu da nas gaze svojim pseudopodama i one koji nas iz nekakvog milosrđa, il šta ti ja znam, na našem putešestviju od tačke A do tačke B, bez greške vraćaju u tačku A. Uh, kako mrzim ove druge. Zar je toliko teško pogledati gde nam je usmeren prvi članak (upadljivo svetliji od ostalih), i preneti nas u tom pravcu? Rekli su o nama: "Jasno je da je tajna i bit svega saznajnog u sledećem pitanju. Gde je kraj onoga što člankovita glista kao takva jeste, a gde početak onoga što člankovita glista nije." Kornelije Kovač, gitar hirou turnir - delta siti 2008.. "To ne beše glista, nit to beše zmija. Već sve deo do dela. Doista čudno. Čudo?" Poslanica Nazarećanima, treći psalm 12:44
To sam u najkraćim crtama Ja, člankovita glista. Ili sam beše člankoviti crv? E da ga jebeš...
Mića: Mama, je l' mogu duzmem ono na čemu nam stoje peškiri? keva: Tišina, gledam nešto. SM: ...naime Berkli mi nije bio prvi pik, no na nagovor.... Mića: Ok, uzo sam, treba mi za duvaljku, idemo u šumu da lovimo zmije.. SM:....mada u zadnje vreme sve se više okrećem čembalu... keva: Divan mladić... SM:...slobodno vreme, iako ga imam zaista malo, provodim sa meni dragim ljudima, pročitam neku dobru knjigu... keva: kulturan... SM:...inače u poslednje vreme se trudim da svaki dan započnem džogingom, ima prelepa staza u Central parku... keva: Ahhhh... Mića: Ćao, otišo sam.. keva: Idi više. Što nisi mogao biti kao Stefan...
Fizički posao vreba iza svakog ćoška. On, verbalni pomagač, to dobro zna. Višedecenijsko čitanje izdanja "Praktične žene", "Sam svoj majstor", "1000 Zašto 1000 Zato", "Moja Kućica-Moja Slobodica" imalo je za posledicu akumuliranje know-how-a iz najrazličitijih oblasti i VP-a učinilo kompetentnim pomagačem prilikom kakvog rmbačenja. I zaista, uvek je spreman da priskoči u pomoć. Savetom.
Gagi: Približi te merdevine više krovu, i obgrli ih gore nogama da ne padneš. Jovanča: Aj bolje dođi vamo i pomozi, samo sediš tu i kenjaš dok ja ovde koketiram sa smrću. Gagi: Pa brate pomažem ti, savetima. Jovanča: Aa, pomažeš ko voda tretirana koritom Ivanovim.
Mantra koju ponavljaš pre polaska na tuširanje, a vala i za vreme istog, radi očuvanja suhosti kose - komponente veoma bitne za eskiviranje upale mozga u uslovima smrzavanja nalik pičci. A onda zapevušiš do jaja neku pesmu. Naravski, taj poj mora biti praćen opsenim provlačnjem prstiju kroz kosu. Mokru kosu. I ode sve u kurac.
Mića: Baba, odo ja da se tušnem pa šibam napolje.
Baba: Ajd, samo nemoj prat kosu, vidi koji je kijamet napolju, preladićeš krsta.
Mića: Oket. Nemo kvasiš kosu, nemo kvasiš kosu,...(:ulazak u tuš kabinu:)...Nemo kvasiš kosu......(:Puštanje vode:)....Dok sam noću plakalaaaa vrtelo se sve u krug, ništa nije znao oooon bijo mi jeeee dobaaaaaar druug...pa kaže...Dok sam noću plak..Ček, ček, šta sam ono trebo da ne uradim?...A jesam debil..
Popularan nadimak za radnicu na odeljenju delikatesa. Ali ne bilo koju. To je ona najgabaritnija što stalno žvaće žvaku. Kasnije ste saznali da to što žvaće nije žvaka. Kao što je nekada Slobodan Santrač popularni "Sani Boj" imao golgeterski njuh da se u pravo vreme nađe na pravom mestu i ničiju loptu sprovede u protivničku mrežu, tako i naša junakinja ima to nešto. Njuh. Njuh da se nađe na mestima na kojima se dešava da pretekne prilikom sečenja/merenja/pakovanja kobasice, šunke a vala i suvog vrata, i isti rezultujući otpadak filigranskim potezom ruke poda svom telu na dalju obradu.
Vrsta obljube koju na dnevnoj bazi sprovode radnice trafike, kao deo tria trafikantkinja - metalni novac - gladak pult, nad muškom nejači(u pogledu noktiju).
Gile: Dobar dan, daćete mi plavi Laki i jedne grisine.
Trafikantkinja: To vam je 152 dinara.
Gile: Ok, evo 200 i imam dva ako treba, pa da mi vratite 50? (:pruža ruku:)
Trafikantkinja: Ma jok, iam već pun kurac sitnurije. (:baca sitninu na pult:) Na.
Gile: Grrrr, ne znam da li ste primetili ali ja već dve godine kod vas kupujem cigare i svaki put poturim svoju šapu kako bismo metodom "ruka-ruci" izvršili primopredaju metalnog novca, ali ne, vi svaki put morate rasuti svu sitninu na pult, šta mu radite je l' ga polirate - jebo vas pult, i onda me narednih pet minuta posmatrate kako se jebavam da pridignem dinarce sa tog uglačanog govneta jerbo nemamo svi na nokte nalepljene te nakazne veštačke kandže, gospođo!
