Ili kako sam svršio na centru igrališta na Marakani.
- Ćao, Ivana! - Hej, ćao! Ti si nov, je l' da? - Da, počeo sam juče da treniram. Gledao sam svetsko prvenstvo i primio se na atletiku. - Stvarno? Jao, baš mi je drago kad tako nešto čujem, što više mladih ljudi treba da se bavi sportom. Koja disciplina ti se sviđa gde bi voleo da se oprobaš? - Ženski skok u dalj, ali to su mi rekli da ne mogu, pa još uvek trener traži za koju sam disciplinu talentovan. - Hahaha, ženski skok u dalj, vickast si skroz. Zar ti se nije završio trening? - Jeste, ali sam čekao da svi odu sa stadiona, da malo ovde vežbam. - Zaista?!? Pa ja obožavam entuzijazam! Tako i ja moram sada još par puta sama da probam zalet, to je recept za uspeh. Neću dugo, pa možeš onda ti. Važi? - Važi. A šta to sad radiš? - Španujem eksere na novim sprintereicama od sponzora, moram još da se navikavam na novi model. - Aham. - Ej, zašto skidaš šorc?!? - Ne obraćaj pažnju na mene, moram se i ja malo našpanovati. Možeš eventualno samo malo da se nagneš napred i to je to. - Pa ti, ti... DRKAŠ!?!? - Zbog tebe mi je skok u dalj omiljena disciplina, zbog tebe treniram, ti si divna, ti si božanstvo. *Voleo sam vas nemo i bez nade, s ljubomorom i strepnjom srca svog, voleo sam vas iskreno i nežno, voleo vas tako drugi, dao Bog!* Još samo malo da ti priđem, tako. - Eeeej. UPOMOĆ!!! - Pa rekla si da voliš entuzijazam, gde ćeš?!? Nema nikoga na stadionu, rekoh ti, neće nam niko oduzeti ovaj divan trenutak, ne brini. Hej, pa nemoj da bežiš?!? Ivanaaaa! - Upomoooć! - Joj bre, UH, nije lako trčati, UH, ovako golišav, UH, kroz travu Marakane i drkati istovremeno! UH. Znam da trčiš samo da bih, UH, te na kraju stigao, Ivanaaaa! *Sviđaš mi se kad ćutiš, UH, jer si kao odsutna, UH, i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te, UH, čini mi se kao da su ti letele oči, UH, i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.* UH! Svršiću, vrati seee!
Ludi komšija, ratni veteran sa šrapnelom u glavudži, i sa neobjašnjivo idiotskom misijom da isprebija svakog kog vidi da se muva oko zgrade u zoru. Kaže kako se samo vampiri vraćaju u jazbinu u pola pet ujutru, što je nedopustivo za omladinu. Još kaže da se svi oni zasigurno drogiraju, dok svi misle da je upravo on na teškim halucinogenim supstancama. Da bar 'oće da podeli loma...
- Ma video sam ja kako me gleda, htela je sto posto, al' ne imah muda da joj priđem... - Brate, aj' didemo da spavamo, sad je četri i dvaes', Boža Blejd je aktivan, a nikad ne znaš odakle će da izripi. Sutra se... - TU STE... KAO ZARAZA... KAO TRULEŽ KOJI SE UVLAČI U SVE PORE I SMRDI. VI STE BOLEST KOJA SE MORA SASEĆI U KORENU! ( izvlači ručno pravljenu sataru iz kožnih MilićVukašinović pantalona) - Spavaš li ti nekad, pizda ti materi... DRAM! - Brate, pored uva ti svitnu! Beži levo, ja forsiram stepenice, čujemo se kad se probudiš! Sisaj ga, Božoooo!!! - BEŽITE, BEŽITE, DOK VAM NE PRONAĐEM LEGLO, A ONDA...
Oni svi imaju preko 60 godina, krezubi su, neobrijani, šuma im viri iz očiju, lice im opaljeno vetrom i svi se nađu u trenutku kada se dešava neka scena na otvorenom da gromoglasnim smehom iz pakla male sredine proprate poniženje jednog od glavnih junaka (češće junakinje) jer je to inače neopisivo smešno. Svi se smeju isto, jako, zlo i uživaju dok pijani Petar Božović šutira u stomak trudnu Mirjanu Karanović, jer im je to najveće zadovoljstvo u životu, dok kamera ide preko njihovih crno razjapljenih usta. Naši reditelji obožavaju da ovu scenu mučno produže preko mere (kao i scene silovanja i sirotinjskog seksa) jer je to umetnost, kadar ide od jednog do drugog meštanina koji svojom pojavom izražavaju turobnost palanačke sredine u kojoj je jedino rešenje samoubistvo: to je učmala palanka i tu su svi zli i nema se gde pobeći. I da, nebo je uvek sivo, putevi su blatanjavi, deca bez gaća plaču, pišaju, crni talas, maljavi pazusi konobarice, debeo krčmar Paja, žene kurve ili zatucane, seljak došo da proda kravu koju mu krade Milan Srdoč čim ovaj ode da piša; pišanje se celo prikazuje, do poslednje kapi na gunju.
P. Božović (sa flašom rakije u ruci u crnom udbaškom mantilu šutira ženu blatnjavim čizmama) – Majku ti tvoju krvavu jebem marš iz moje kuće kurvo, kopile da mi rađaš! Ubiću te! (navrće flašu) M. Karanović (u blatu, polugola, slepljene kose, mučenica kao takva) – Nemoj Mitre, dece ti naše, sveca ti našeg, partijske ti knjižice, nemoj! (krik otegnut dok je kadar na užasnutim beonjačama u blatu) Svetina – BAHAHA BAHAHA BAHAHA BAHAHA BAHAHA Brkata beštija iz svetine – udri kurvu, kad se jebala nije nas zvala!
Neprijatna situacija za koju treba da se poklopi par stvari koje pojedinačno nisu neprijatne, ali u kombinaciji čine tu situaciju baš takvom. Naime, ne treba se biti baš toliki maler, dovoljno je: 1. Naći se u gostima. 2. Osetiti blago komešanje u stomaku, a zatim i neizbežnu potrebu za pražnjenjem. 3. Imati takav mentalni sklop da pražnjenje tog tipa u tuđem WC-u ne predstavlja problem. 4. Konzumiranje isključivo čvrste hrane u proteklih nekoliko dana. 5. Izbaciti iz sebe poprilično veliku količinu svarene, a potom tvrdo zipovane hrane. 6. Domaćin poseduje jednu od onih tipova WC šolja koje ne umeju baš najbolje da se izbore sa kapitalnim primerkom.
Upravo kombinacija ovih 6 stavki čine dobru predispoziciju da se narednih 15-20 minuta provede u bdenju nad minulim radom čekajući da se vodokotlić nanovo napuni, ne bi li svaki naredni talas najzad uspeo da ga protera.
- Alo Makso, šta mi zlostavljaš taj vodokotlić, već sedmi put puštatš vodu. Znaš ti koliki će račun da mi stigne?! Sedam puta devet litara, pa ti vidi kol’ko je to para! - Ma neće nešto ovaj papir da ode, troslojan pa težak jebiga! - Pre će biti da je višednevna i troslojna nagomilana hrana! Nego, ajd’ izlazi odande, ne mogu više gosti da broje koliko si puta pustio vodu, k’o da blejimo kraj Nijagarinih vodopada!
Pored dvoslovne reke u Austriji, luke u Izraelu i imena naše postarije glumice Rine, zaštitni znak srpske enigmatike.
Pitaj boga šta leči, verovatno kurcobolju...
- Tata, tata, kako beše ime našeg najpoznatijeg bojovnika i domoljuba, 4 slova? - Eto ti sad, presede mi letovanje i kad sam doš'o ovde. Jesam ti, bre, lepo rek'o da poneseš ukrštene reči od kuće. Piši: Čiča!
Iliti, možeš Yugu da staviš ksenonske farove, niklovane ratkapne, nabudžiš motor, metneš sulundare umesto aspuha...al' džabe, mercedes je mercedes, makar i ciganski san.
Krešimir: Dobar dan, daćete mi karton kondoma. Apotekarka: Kako mislite karton, kondomi se prodaju na komad ili u kutiji? Krešimir: Pa lepo, hteo sam da kupim na meru, pa nema nigde, onda reko' da svratim u apoteku i da vidim da li prodajete na karton. Jednostavno, mrzi me da svaki dan skačem do trafike i kupujem pakovanja, ovako kupim na veliko i miran sam skoro mesec dana. Apotekarka: Hm, dobro, poslaću momka u magacin da vidi ima li. A recite mi, kakve kondome želite? Krešimrir: Obične. Apotekarka: Da nećete sa ukusom sezonskog voća? Krešimir: Ma jok, žene poslužim kafom i napolitankama, florom nek se same snabdevaju. Obične, rekoh. Apotekarka: A, da nećete možda muzičke kondome? Sjajni su. U zavisnosti od tempa penetracije, menja se ritam i brzina muzike. Tako možete čuti razne stilove, od Leonarda Koena do Metalike iz postkosijanerske faze. Krešimir: Gospođice, verujte mi, ja kad jebem, mikrotalasna pećnica sama od sebe počne da svira Vivaldijevo proleće. Molim vas kao boga, dajte mi najobičnije kondome. Apotekarka: Hm, a da li ste čuli za najnoviji krik iz Durexa, takozvani Her pleasure kondomi, koji imaju generator jednosmerne struje i proizvode električne impulse koji direktno stimulišu najosetljivije delove unutar vagine, a plus imaju i specijalno draškalo za klitoris kao dodatnu opremu? - Slušaj, bre, pička ti materina, ja kad jebem, hidroelektrana Đerdap uključuje dodatnu turbinu, da ne bi nestalo struje u celoj zemlji. Kesu za zamrzivač kad natakarim na stojka i svežem gumicom za tegle, pička ovlaži ko Kongo u periodu monsuna, a orgazme ne stiže da izbroji. Jeb'o te onaj ko te zaposlio, odo' u manastir, neću ni da jebem više.
Svi na estradi seradi međusobno. Koja god bre baraba da progovori, odma je veliki drugar i prijatelj sa onom drugom barabom koju pominje. Pa dal je bre moguće? Dobro, osim možda Željka Šašića i Lukasa, jer mu ovaj oteo ženu, pa onda oni kažu moj bivši veliki drugar i prijatelj. I da, svi su oni pili s Tomom Zdravkovićem i baš njima je rekao neku tajnu iz života. Ove što su mlađi, njih je Toma ljluljuškao u krilu i davao im krišom pivo pa su i oni izrasli u boemčine ovake, velike drugare i šarmere. Da, i šarmere jer svi su stari šarmeri, a jedinica šarma je jedan Era (1€), pošto im je on najšarmantniji, odnosno najveća budala.
- Recite mi gospodine Baljaga kako je došlo do saradnje između Miloša Bojanića, vas i Đorđa Balaševića? - Pa mi smo stari drugari još odavno, Miloš je zaljubljenik u oldtajmere kao i ja, a i Đole mora da zaradi nešto, Olja mu larma tako da... - A ko je došao na ideju da se album nazove Dim, prašina, slina, Bojanić Miloš i Mali Iđoš? - Pa tu ideju dao nam je naš stari drugar i prijatelj Bora Čorba dok je pijanom Džeju njegovom starom drugaru i prijatelju, a i našem starom drugaru i prijatelju gurao glavu u sneg.
Pesme je inače pisalo Patalo, šta god to bilo, koji je naš stari drugar i prijatelj.
Krdo bizona se kreće brzo koliko i najsporiji bizon. Kada je krdo gonjeno, najslabije i najsporije jedinke bivaju ubijene. Prirodna selekcija je dobra jer se redovnim istrebljivanjem najslabijih članova, dobija brže, zdravije i snažnije krdo.
Na isti način funkcioniše i ljudski mozak, čija britkost zavisi od najsporijih moždanih ćelija. Prevelikim unosom alkohola, koliko nam je poznato, uništavamo moždane ćelije. Alkohol prirodno prvo napada najslabije i najsporije moždane ćelije. Na ovaj način, redovnim unosom alkohola, eliminišemo spore i slabe ćelije, a istovremeno poboljšavamo brzinu uma. Zato se uvek osećamo pametniji posle nekoliko čaša piva.
Diskretno stavljanje do znanja osobi kojoj je klim upućen da je se sećate. Možda ne baš sa sigurnošću odakle i u kom kontekstu, a možda nije ni vreme, ni mesto za neki topliji pozdrav. Klimnućete, proći i evocirati uspomene...
Prepoznao sam je sa velike udaljenosti, dok sam vodio najstarijeg sina na trening. Neki tip je nonšalantno držao ruku preko njenog ramena, ne toliko srdačno da pokaže koliko su prisni, ali opet dovoljno da stavi do znanja da ona sada pripada njemu. Nisam ga poznavao, ali je bilo očigledno da on mene zna. Nisam ga tretirao. Čuo sam da je trudna, i konačno videh kako sve to izgleda. Toliko sam želeo da je vidim u tom izdanju. Približavali smo se jedno drugom, oboje prezauzeti gledanjem golih krošnji i nekom nepovezanom nazovi-pričom sa saputnikom. Kako je došlo vreme da se mimoiđemo, neobuzdano sam prikovao pogled na njeno lice i ovlaš ukrao njen zbunjeni pogled. Klimnuo sam glavom bez reči. Odklimnula je u znak pozdrava. Nisam se okretao.
Zvuči banalno, ali prvo čega sam setio je bio krpelj kojeg je vadila iz mojih testisa, a kojeg sam pazario na livadi nadomak grada, imajući seks sa njom. Vadiš mi krpelja iz jaja, jebote! I klimaš...
Šaljivo pitanje koje postavljamo prilikom upoznavanja i barenja osobe suprotnog pola, a u cilju prekidanja neprijatne tišine. Kec iz rukava kada nam je to najpotrebnije...
Dvoje se upoznavaju, hemija u vazduhu, međutim manjak inspiracije za razgovor... ON: "I kažeš... Studiraš mikrobiologiju?" ONA: "Mhm..." ON: "To je baš... ono..." ONA: "Mmmm pa da, nije lako." ON: "Mda, da..."
Posle minut... ON: "E, a ovo vreme... kakvo je. Ne znaš kako da se obučeš; čas toplo, čas hladno..." ONA: "Da, tačno... katastrofa."
Nakon minut i po: ON: "Ovaaaaj... šta sam ono hteo...? A da! Kad kolju tvoji?" :osmeh kao da je šala: ONA: "Iju, kakvo je to pitanje? Pa dvaezdevetog novembra, ko i svaka srpska familija" ON: "S... stvarno??" ONA: "Pa nego šta... Jbt, mislila sam da me nikad nećeš pitati!! Imamo tri komada po stodvaes kila i jednu krmaču od dvesta sedamdeset... Ona ide u kobasice, matora jbg. Sve meljemo, čim ispirimo creva..." ON: "Traži kumu, sutra te vodim u Veliku Remetu pred oltar..."
