Puškice, snajperi, ručni topovi... vatreno naoružanje, neophodno za izvojevanje pobeda u sudbonosnim ispitnim bitakama i kontrolnim zadacima. Medjutim, iako časno, sa razvojem tehnologije, ovo konvencionalno naoružanje sve više i više biva napušteno kao zastarelo.
Danas se sa konvencionalnih polako prelazi na biološka oružja- bubice. Zahvaljujući neograničenim novčanim sredstvima i kretanju izvan morala i etičkog ratovanja, svako sa dubljim džepom je u stanju da iskoristi ovaj (bio)tehnoloski izum u ilegalne svrhe.

U poredjenju sa puškicama, za koje ti je potrebna doza snalažljivosti, spretnosti, brzine, ali i lukavstvo, tajming, oštar vid, pa čak i priprema i taktika da bi pobedio protivnika, sa bubicama jednostavno vaš protivnik nema šanse. Danas svako može položiti preko bubice i da se posle hvali da je opasan baja. Više ne moraš da budeš bolji da bi pobedio.
Gde je nestala ona čast, časna borba, heroji?

Ali to isto smo pričali i kada se sa mačeva prešlo na vatrena oružja... Zar ne?

1. 8:45 je prerano za ustajanje.

2. Uvek kasnimo tako da bi propustili sva 4 leta.

3. Pričali bismo glasno i privlačili pažnju.

4. Pričamo rukama, tako da bi oružje moralo da bude odloženo.

5. Svi bi hteli da "voze" avion.

6. Prepirali bi se u avionu i započeli tuču.

7. Rekli bi svakome o planu 7 dana unapred.

8. Negde bi morala da bude okačena srpska zastava.