Pevac...neke muzike,koji mi je od kad se pojavio,delovao kao ljigavac.Do danas se nisam razuverio.Najvise ga vole propali jebaci i klimaktericne gospodje,koje u njegovim stihovima nalaze utehu za to sto se nisu vise kresale dok su bile mladje i pozeljnije,a sad kad bi htele da to nadoknade,niko ih nece.
Mogu da se potrudim da razumem ljude koji su ,nekada isli da slusaju Dragana Stojnica,zato sto je covek imao stila(francuska skola),bio je obrazovan i kad ne peva,bavio se arhitekturom,dok je Samardzic propali ugostitelj.Ljude koji idu na njegove koncerte ne mogu da razumem,zato sto mi nije jasno kako mogu da gledaju i slusaju jednog ljigavca.

On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.