Ortodoksna vrsta kafane. Ko u ovakvu kafanu nije kročio, taj kao da u kafani nije ni bio. Osnovna boja ovih stolnjaka je bela, a boja koja čini sa njom kariranost je narandžasta, crvena, zelena, dakle varira.
Ono što krasi ovaj stolnjak jeste plastična piksla (najčešće narandžasta ili crvena), a na ivicama stola je plasticna napravica koja onemogućuje da umrtvljeni stalni gost prilikom pada sa stolice u poslednjem stadijumu alkoholisanosti sa sobom povuće stolnjak i sve što se na stolu nalazi.
U ovakvim kafanama je najjeftinije pivo, rakija i celokupam alkoholni repertoar, a što se tiče muzičko-astalnog repertoara, na astalu obično nastupa lokalka radodajka.
Ukoliko kafana ima ogledala, najčešće su umrljana ili zamagljena.
Kafana ima svoje stalne goste, koje najviše pogađa ako im neko dira pevaljku, na koju su svi naprženi, zato to nije preporučljivo činiti.

Sredstvo kojim obično najmasniji i najuobraženiji dečko u gimnaziji vrti sve devojke oko malog prsta i menja ih ko čarape samo zato što zna 3 akorda, pa makar imao facu kao tektonski poremećaj. Takođe je i glavna zvezda na ekskurziji. Svako od nas zna bar jednog takvog.

Ugledna i stara makedonska porodica. Korijene vuče iz Afrike, a na Balkan ih je doveo car Dušan, kada mu je ponestalo radne snage. Njihov skakački potencijal uvidio je još jedan Dušan, ovoga puta Vujošević, 700 godina kasnije, gledajući ih kako beru trešnje bez pomoći merdevina, tako da je odmah jednog od njih uvrstio u prvi tim Partizana. Međutim, njegova želja za domovinom i neobranim voćnjacima ostala je toliko snažna, da se odmah odazvao pozivu selektora i pružio svoj maksimum, odvodeći reprezentaciju Makedonije u četvrtfinale Evropskog prvenstva u košarci.