Pojava koja počinje već pomalo da nervira iako je u početku bila simpatična. Naime, sve je počelo od kukanja Ane Ivanović stranim medijima kako je morala za vreme bombardovanja da trenira u praznom bazenu, a onda se proširilo na skoro sve sportiste i sportove, pa su mesta treninga bivala sve zanimljivija i sve čudnija, a sve samo da bi uveličali svoj uspeh ili opravdali neuspeh, a neki čak i da bi dobili koji dinar više ili gajbu od države, neki prostor u centru grada za male pare ili bilo kakav vid koristi.
U kakvim uslovima počinju brazilski fudbaleri, kenijski atletičari, rumunski gimnastičari i mnogi drugi, pa zasene sportiste iz mnogih drugih zemalja na igrama, zato što imaju znanje, volju i ljubav prema sportu kojim se bave i zemlji koju predstavljaju.
Sestre Moldovan: Jednostavno nismo mogle. Država je kriva zato što mi moramo da treniramo u kanalu Tise, jer ne žele da nam obezbede uslove za bolji rad. Da imamo uslove kao u Engleskoj mi bi pobedile na svakoj Olimpijadi. Država d'uradi nešto po tom pitanju. Mi se satrasmo da predstavljamo Srbiju, a Srbija nam ništa nije dala. Ni stan, ni penziju, ništa. Novinar Kurajbera: Da, da, ali što ne odete na Adu da trenirate. To vam je samo par kilometara od kuće. Šta radite u kanalu nekom? Sestre Moldovan: Ovaj razgovor je završen. Od sada samo kukamo na B92.
Moderna verzija hiljadu i jedne noći. Poslodavac davi, a vi budete udavljeni do iznemoglosti.
- Ime? - Đoko. - Prezime? - Kurcagić. - Obrazovanje? - Imam. - Koji stepen? - Fakultet. - Koji fakultet? - Elektrotehnički. - Šta očekujete od posla? - Platu. - Zašto baš kod nas? - Bil Gejts me još nije kontaktirao. A pare za sopstvenu firmu nemam. - Iskustvo? - 15 do sada. - Molim? - Tuđe žene ne diram, odma' da se razumemo. - Mislim na radno iskustvo. - Raznosač pica u piceriji "China" u Jajcu, višegodišnji mlekar u Vlasotincu i šerif u Kanzasu. - Jeste li ikad radili u struci? - Kako da nisam. Menjao sam sijalice po kući, popravljao kompjutere. - Znači razumete se u računare. - Da pretežno u one računare starijih generacija. Proces popravke je kao kod EI Niš televizora. - Kako to? - Fizičkim kontaktom. Poželjno je da bude jak i brz, kao Brus Li što je svojevremeno znao. - Je l' me vi to zafrkavate? - Ne nego vas zajebavam. - Hoćete li biti ozbiljni? - Sve zavisi. - Od čega? - Pitanja. - Pa šta fali ovim do sada? - Kreativnosti. - Dobro. Jeste li vernik? - Ne. Ali mi je debeli Buda mnogo gotivan. - Imate ženu i decu? - Decu imam. Jedno dvadeset komada. Na svakom kontinentu po tri. - A žene? - Dođu i prođu. Drugovi ostaju. - Gde sebe vidite za 5 godina. - Sad je jul? - Da. - Na Havajima. Turistički. - Mislim poslovno. - Znam. - Pa... - U najmanju ruku, kao direktora Majkrosofta. - Ambiciozno, nema šta. - Pa kako drugačije da skupim pare za Havaje? - Živite sami? - Imam cimera. - Vaš odnos? - Pregovaramo na dve nedelje, kad ponestane čistih gaća i čarapa. Mora neko da odnese sve to na pranje. - Često vam je gužva u stanu? - Ne. Samo radnim danima. - Znači, nemate neke uslove za rad kod kuće? - Odakle vam to? - Stalno vam je gužva, pa sam mislio. - Loše ste mislili. - Imate li hobi? - Gledanje u plafon. - Jeste li timski igrač? - Sve zavisi s kim. - Vaš idealan partner. - Crnka, metar sedamdeset, grudi jaka trojka. - Mislim na saradnike. - Ko im jebe mater. - Imate li poroke? - Ne. - Znači ne pijete? Ne pušite. Ne drogirate se. - Pijem. - Redovno? - Kad mi se pije. - Vodite li računa o ishrani? - Naravno. - Pa kako se hranite? Zdravo? - Živo. - Hvala vam što ste došli. Zvaćemo vas. - Oćete kurac. - Molim? - Nećete zvati. - Zašto tako mislite? - Nema teorije da dobijem ovaj posao. - Što to mislite? - Zajebavam vas sve vreme. - Dobili ste posao. - Fala. - Vidimo se sutra u 8. - Valjda nećemo. - Što? - Jeste se pogledali u ogledalo? Doviđenja.
Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata. Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta. Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru. 4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza". "Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".
Glavni sastojak u 90% latino telenovela. On je alfa i omega istih i ono oko cega se sve okrece. I dok ostali glumci tokom snimanja razmisljaju samo o tome kako da zavrse scenu i da smugnu sa nekom manekenkom na Bahama, Fernando se stvarno uzivi u ono sto radi. Kad on kaze:"Ah! No puede ser!", on stvarno tako misli. Svestrana i krajnje misteriozna licnost u svakoj seriji gde je u stanju da, kad mu pobiju celu familiju, kaze da ce sve biti u redu i uortaci se sa Devicom od Gvadalupe, dok ce u situaciji kad mu pauk odnese kola naprasno da oslepi i da progleda tek kad mu pauk vrati kola. Neizostavne su scene kad ga neko rani pa on 10-ak epizoda lezi u bolnici go do pojasa da bi ga smekale picke.
Dušan Kecman, mitološko biće i istovremeno košarkaš Partizana nadnaravnih sposobnosti. 2010. u finalu Jadranske lige trojkom 0.6 sekunda pre kraja pobedio Cibonu koja se od tog poraza nikad nije u potpunosti oporavila. Dve godine nakon pomenute trojke Cibona je još uvek u stečaju i nasledile su ju sumnjive ekipe kao što su Cedevita, Franck kafa i Dona sokovi. Televizijske kamere zabeležile su košarkaše Cibone koji su te sudbonosone 2010. sekundima pre sudbonosne trojke razmenjivali brojeve mobilnih sa zagrebačkom publikom i plesali hrvatsku verziju Užičkog kola. Majkl Džordan navodno je razmišljao da se vrati u košarku na dan kad je Kecman pogodio tu trojku jer je shvatio da nakon ovoga izgleda kao košarkaški mediokritet. U gradovima i selima širom ex Jugoslavije pića se toče u 0.6 čašama u njegovu čast, "kelner, daj mi jednog Kecmana". Dan danas u nemogućim situacijama narod priziva njegovo ime. Kad god je nešto nemoguće Kecman se pojavljuje i u zadnjem sekundu rešava stvar, kao neka božanska sila. Kecman ima 2 ruke, 2 noge i 2 glave kao svi muškarci ali ima refleks koji mu omogućava da u najkraćem momentu najbrže reaguje, on je moderni Čarls Bronson, on je srpski Marlboro man, on je čovek odluke i najpoželjniji zet, on je moderni Švarceneger na koncertu Gans n Rozisa, on je deo slovenske mitologije, on je Dušan Kecman.
Sredstvo za rešavanje svih problema Kraljevića Marka.
A: Marko, gori Prilep/ cepa se Srbija/ prosulo se vino u podrumu/ dobio si sina/ dobio si ćerku/ ženim se/ ženiš se/ udaj se za mene/ fali nam igrač za 3 na 3/ fali nam četvrti za poker/ go si/ Miloš ubio Murata /Bajazit ubio Lazara/ pobedili smo na Kosovu/ izgubili smo na Kosovu/ Srbija oslobođena/ otkrivena Amerika/ ipak se okreće/ Srbija se umirit' ne može/ Srbija oslobođena/ Boki 13 go u novom spotu/ Maja Nikolić svira gitaru/ Karleuša otpevala "Zajdi, zajdi"/ novi izgled Vukajlije! (dramska pauza) "Trže Marko bojna buzdovana; ud'ri Marko bojnim šestoperom, kako ga je lako udario triput je se ovaj prevrnuo."
