Nešto najslađe na svetu, jer svestan si da posle toga više nema, natopljen je slašću i životom skoro kao prvi a nekima, bome, čak i više od prvog. Iako možda deluje tako, nije nikakva slučajnost što svi znaju kako u podne čovek hoda na najmanje nogu a ručak se možda i deli s prijateljem, dok se doručak i večera nikome ne daju.
- Irumahile, izviđači javljaju da se banda Orka šunja u blizini naših granica. Kanda ne smeraju ništa osobito pogano al eto skupilo nas se par voljnih da im svejedno jebemo milosnu, pa reko da pitam i tebe jesi li raspoložen za malo rekreacije. - Pa ne znam baš, Falfafane, imam tu neku poemu na kojoj radim, epopeju štaviše, što sam planirao svakako da završim do kraja veka. A vidiš, rezbarim lagano i ovu statuetu 'dvojica u ekstazi', nema smisla da je otežem jače od, recimo, dvesta-trista godina pa je red da navalim ranije. - Što si takav, mače? Ako utrošiš najbolje godine života na jebene statue šta ćeš da radiš s preostalih deset milenijuma? - A i to što kažeš, za koju stranu se ono hvata sablja? ______________________________________________________________________
- Maršale d'Epere, upravo je stigla depeša iz Pariza! Ofanziva je odobrena! - Merveilleux! Da sam morao da popijem još jedan ouzo vratio bi ga pošiljaocu. Okupi vojsku da im saopštim dobre vesti! - Iz ovih stopa, đenerale. ... - Braćo i saveznici! Došlo je vreme da se obračunamo s mrskim švapskim okupatorom i povratimo šljivike i livade koji su vam oteti! #Too brate! #Uraa! #Srbija do Tokija! #Ubi Bugarina! - Ali polako! Visok moral nije zamena za red i disciplinu! Pas du tout! - E jebaji ga, pa šta ćemo sad? - Bez brige, vrhovna komanda u saradnji s ekspertima iz Pariza udruženim snagama došla je do najboljeg načina da nateramo neprijatelja da jede kolače! U kratkim crtama ide ovako - pošto ovde imamo dosta veterana kojima realno nije ostalo još mnogo pa nemaju šta da izgube, njih ćemo da stavimo u prve redove da svojom herojskom žrtvom uteraju strah u kosti neprijatelja i pruže svetli primer mlađima! Liberté, égalité, fraternité! - More, šalji ti babu svoju u prve redove, ja što sam stariji život mi sve draži!
Na dalekom istoku lepe nam Srbijice, gde peču paprike, kuvaju ajvar i biju se zbugari, kur-čovek (mn: kur-čoveci) bi bio onaj koji, kratko rečeno, nije ni za na kurac da ga natakneš, kratkouzlazno na podebljanom. Ređe može da se upotrebi i za ženu koja je možda pomalo i odviše popašna na dobar kurac.
Kur-ljudi su nekada bili retki dok ih danas, sasvim moguće i veoma nažalost, ima i daleko van dozvoljenog procenta per capita. Mnogi za to krive činjenicu da su kroz istoriju mnoge slavne ličnosti upravo bili kur-ljudi vaspostavljeni među zvezde igrom slučaja ili sumnjivim spletom okolnosti. Dobar primer bi bili slučajevi kao što su mongolski imperijalista Kurblaj Kan, turski vlastelin i ratni zločinac Kurčuk Alija ili čuveni lokalni oligarh Kur-Janja.
- Ajd Jeco, ne budi ti zapoveđeno stavi jednu tursku, crko s nogu. - Sedi, sedi, oma dođe. - Nego, de ti je onaj tvoj što ti povazdan tu oglođava kauč? Pustila mi sudopera pa bi vala mogao malo i da bude od koristi. - Za dlaku si ga omašila, eno tek što ode po neki leba s kurkumom. - A ti ga pustila nakon svega onog što se desilo kad ste onomad išli s njima u Zlatne Prasce na more? - Bič pliz, dobro sam ga izmorila sinoć, i da mu zatraži ne bi imao šta da joj da.
Proces usvajanja kulture i običaja zemlje u kojoj migrant žarkom željom ili silom prilika provede duži vremenski period. Podložni su joj skoro svi tipovi migranta - kako migrant vulgaris tako i Emigrant ili Imigrant ali najopasnija je ipak kod podvrste Omigrant koja teži da obrne pun krug i vrati se u domovinu, šireći u njoj štetne uticaje iz tuđine.
Jedina vrsta migranta koja je imuna na nju je Amigrant koji ustvari i ne ide nikuda već hrabro ostaje na svojoj zemlji čak i po cenu toga da se s njom zauvek sjedini.
- Dobar dan, dame i gospodo. Nalazimo se u hangaru 144 Beogradskog pristaništa gde već duži vremenski period grupa nevoljnika s Bliskog istoka čeka svoju priliku da se otisne dalje na put. Pokušaćemo da stupimo u kontakt s jednim od njih... dobar dan gospodine, kojim dobrom? - Dobar dan i vama. Eto, muka me je naterala, pobegao sam da spasim goli život. - Razumem, kako se zovete i odakle dolazite? - Ime mi je Ahmed Ibn Fahlan i dolazim iz Sirije. - Recite nam kako živite ovde, ima li nekih problema? - Eto, nije ni tako loše, nego što me ubi ova promaja u hali. Nisam video svojim očima ali kažu da je Nusret iz hangara 112 preksinoć zaboravio da pritvori prozor i zaspao, evo baš ovako, i probudio se s ustima, da prostite, na dupetu. - Strašno, zaista. Primate li ikakvu pomoć od države? - Redovno nam donose hranu i piće, nekad odeću i ćebad ali i druge stvari. - Kao recimo šta? - Eto baš nedavno dobili smo dve kutije magneta za frižider 'Beograd na vodi'. - Jesu li vam bili od neke koristi? - Onako. Prednji deo je od stiropora su pa smo ih dali ludom Ibrahimu da se zanima da ne bi digao nešto u vazduh. - SPORT ZA ZUBE! SPORT ZA ZUBE! - E, u redu je Ibrahime, samo opušteno! Šta sam ono počeo, da, magnetit je krt i ima solidna balistička svojstva pa ga lomimo i stavljamo u... - Fascinantno. Hvala vam na razgovoru, a naš generalni sponzor 'Pekara Halal' poslao vam je ovaj paket da se počastite. - Blagodarim, podeliću ga s mojim sabor... saputnicima, šta je u pitanju? - Deset kilograma prvoklasnog bureka sa sirom, najboljeg u gradu a i šire. - ... - Ne brinite, naš sponzor koristi isključivo guščju mast... - Burek je samo s mesom! ALAHU AKBAR! - VAISTINU AKBAR!!!
WC šolja s onim zgodnim zaravnjenim delom iznad odvoda na koje možeš lepo da složiš govno i diviš mu se, ili ga natenane proučavaš.
- Dobar dan doktore, evo, doneo sam uzorak. - Pa što toliko, pobogu, rekoh samo malo da otkinete. - Neka, doktore, ima se, može se. A i sad mi je zgodno otkad imam novu šolju pa ne moram više da zajmim od komšije meredov. - Dobro, nema veze, nego zakasnili ste danas malo pa neće moći isti dan rezultati. - Ma došao bi ja ranije nego primetio sam bio nešto čudno, kao neki crveni listići a ne sećam se da sam jeo išta crveno otkako smo pre par dana potrošili ajvar pa sam se iskreno malo prepao, znate, nisu šala ni tumor ni hemoroidi. - Naravno, šta je na kraju bilo u pitanju? - Zovem ja ženu a ona takođe nema pojma pa sam već bio malo uspaničio, nego setih se da pitam kuma jer sam preksinoć bio s njim da posedimo malo, reko možda se on seća. - I šta je on rekao? - Pa ništa, bili smo to veče kod Miće Epruvete na gajbi i popili malo jače pa sam zaboravio detalje i lepo me podsetio čovek da nam je u neko doba nestalo grickalica pa smo uzeli da mezimo lakmus papir.
- Momci i devojke, danas smo se sastali kako bismo osmislili novi slogan za naš udarni proizvod, a to je Twix. Prisustvo u svesti potrošača nam je minimalno, prodaja opada, deca mešaju rum i guaranu, moramo da smislimo nešto novo. - Mislite da izbrejnstormujemo? - Jeste, Maksiću, eto baš to sam hteo da kažem samo ne tim rečima, hvala ti što si me podsetio šta sam doručkovao. Znači, slogan - 'Jedan za mene, jedan za tebe' je bajato, a 'jedan za mene, jedan za babu' nikad nije ni bilo popularno, treba nam nešto novo, nešto sveže, nešto egzotično. - Pa ja ne znam, ništa mi ne pada na um. - Ni meni. - Brejnstorming, brejnstorming, brejnstorming... - Okan' se te mantre Petroviću, vezaće ti se to malo jezika u čvor. Ajde-de ljudi življe malo, moram da imam bar idejno rešenje za večeras. - Evo imam ja nešto, egzotično je, pomalo neočekivano ali udara pravo u želudac. - Pa reci Maksiću, boga mu poljubim. - Evo - 'jedan za mene, jedan za ježa'. - ... - Mladiću, kako bi vam se dopalo da budete naš novi regionalni menadžer? Potrebni su nam ljudi kao vi. - Stvarno? Ne znam baš, ali ako vi mislite... - Siguran sam, krenite iz ovih stopa u kadrovsko, tamo će vam objasniti postupak.
Nešto što nikako ne bi trebalo voditi u šetnju planinom gde bi moglo da bude opasnih životinja, recimo na Jahorinu.
- Čujem, ideš s Majom na planinarenje? - Brate, dobro čuješ, idemo u planinarski dom "Međedović" u Ribniku na nedelju dana. Znaš što će da bude gotivno, preko dana šetnja šumom, posle domaći kajmaksiršunkarakija a uveče vino i topla vatrica pa, hehe, u krpice. Ma šta da ti kažem, ima da bude za priču unucima. - Šetnja šumom, a? A ako naiđete na, recimo, međeda? Toga tako ima kolko oćeš. - E sad, jebemliga šta će ona da radi al ja begam. - I ostavljaš Maju da je međed siluje i proždere? - Pa, da. - Daj ne zajebavaj bre, vidi na šta ličiš, trista kila imaš a ona em je ko čigra em svako jutro ide na trčanje oko bloka. - Dobro, možda bi morao prvo da je klepnem motkom po nozi, polomim joj skočni zglob recimo... al nema da se sekiraš, umakao bi ja. - Ne znam brate, to mi već malo jajarski.
Istraživač univerzuma van onog sopstvenog, smeli kartograf koji s koferom u jednoj ruci, mistrijom u drugoj a paradajzom u trećoj skenira neizmerno evropsko sazvežđe u potrazi za znacima boljeg života.
Poslednji, očajnički pokušaj spasavanja makar časti u trenutku kad situacija dođe do gaća i košulje.
Protivnički tim vodi pet-nula, petarda je izvesna ali taj jedan gol u mreži čini se u tom trenutku velik kao planina, kao cilj ka kojem treba usmeriti svo svoje znanje i moć, pa i položiti život ako treba. Bulvaj kreće iz svog šesnaesterca, skida pancir i šlem dok mu kiša pljušti po nezaštićenoj glavi. Ide laganim hodom ka protivničkom golmanu dok oko njega nadiru horde neprijatelja, svestan je da nema šta da izgubi. U daljini prepoznaje svoj cilj po Rogovima Moći, baš kako mu je stara proročica predskazala. Poslednjom snagom, Bulvaj podiže svoj teški mač i jurnu mu u suret...
- Gospodine ministre, kako objašnjavate ovaj talas dodatnih dažbina na osnivanje preduzeća, kao i povećanje poreza i doprinosa na zaposlene? - Kako da vam objasnim... eto, znate li šta radi Dragiša iz dragstora na ćošku kad otvore tempo ili merkur u kraju? - Ne znam, prosvetlite me. - Umesto da spusti cene, on ih digne još više. - Hmm, nisam ekonomista ali stvarno ne vidim računicu... - Računica je prosta, Dragiša zna da nije konkurentan ni po kom osnovu i da niko kod njega neće kupovati iz zadovoljstva, ali bar ima da odere ko mačke one koji moraju.
Nekada davno, neki osobito mudar ili preterano besposlen lik bubnuo je kako je čovek u osnovi društvena životinja. E sad, kao što je slučaj s većinom mudrih misli, u pitanju nije bilo ništa novo. Međutim, oni oko njega oduševili su se elegancijom te izjave u toj meri da je koncept preživeo do dana današnjeg u teorijama priučenih psihologa, trećerazrednih spisatelja i kafanskih filozofa.
Interesantno je da je svima njima zajedničko izostavljanje ključnog dela - "u osnovi". A to znači 'ne uvek', možda čak ne ni svaki dan... a možda ni svaki mesec. Jer ljudska je blizina kao lek, valja, al samo u pažljivo odmerenim količinama.
- Gad demit, koga to moje oči vide! Jesli li ti to, Majk, kojote stari? - Nego šta sam, Džejk, tvoru jedan olinjali. Sedi da popijemo po viski. - Može, može, nikad odbio. Pa čim se baviš, stotinu mu dabrova? Kako posao? - A eto, malo je opasno ovih dana kako su Sijuksi na ratnoj nozi, al opet ne mogu da se požalim, samo za jedan put koji napravim od Karson-sitija do Dentona zaradim koilko za čitavu godinu skupljanja vaški po kakvom rudarskom gradiću. - Pazi skalp stari moj, nije naivno, a iskreno bilo bi mi krivo da ukrasi nekom crvendaću ratnički pojas, dobar si čovek iako si trgovac. - Reci to onom Čirokiju što mu jutros uvalih obataljenu vinčesterku i dve kutije kuršumi za dvesta dabrovih kožica. - Hohoho, odro si ga ko risa, al dobro, ko mu je kriv što je indijanac. - To što kažeš, al opet bi mi ga malo žao pa sam mu poklonio i češalj da sredi to malo kose što je ostavio na glavi i neke đinđuve za ženu. - Eto, reko ti ja da si duševan. - To sve gore neko gleda, stari moj. Nego, sviđa mi se ovaj tvoj gradić ovde, deluje baš mirno i pristojno. - Da znaš, otkad me prekomandovaše ovde preporodih se. Ovo ti je ranije bila mala stanica za trgovinu krznom a i sad pretežno svraćaju traperi iz okolnih brda i pristojniji indijanci. Ma milina, kad se sretnu posle godinu-dve u planini zagrle se ko najrođeniji i plaču jedan drugom u bradurinu od sreće, onda se zavuku u salun pa tako zagrljeni piju, pevaju i pričaju lovačke priče do jutra. - Idila božja kakvih mesta ima. Evo sad sam baš došao iz Tutanj-sitija... ma koji siti, to ti je jedan rudarski gradić gore kod trase union pacifika, rupčina najobičnija. Oni nesrećnici tamo čitav dan nabijeni u tunelima ko usoljene srdele, udišu ono što onaj ispred njega isprdi, ma oči bi jedan drugom iskopali kad izađu. A kad dođe platni dan - odma trk u kakvu buvaru s kockarima i raspusno ženskinje a jutro ih pola dočeka u šancu s čizmama uvis.
U gradu zaljubljen je onaj koji osmehom pozdravlja znane i neznane pa u bašti kafane uzdiše nad muškatla-poezijom koju potom noću pod prozorom čita ili sedi na istom pa je sluša. Istinski blagosloveno biće.
Na selu je zaljubljen čovek četvrti, dodatni stepen gradacije na skali smotan - smotaniji - smotan u tri pičke lepe materine, što bi preko bare rekli of d čarts. Dibidus neuračunljiv lik, opasan po sebe i okolinu.
- ... Stojadine, ovo više ne može ovako, ja mislim da se naša Smiljka zaljubila. - Stvarno? Nisam primetio. - Pa kad povazdan buljiš u te tvoje novine, umotali te u njih dabogda! - E kad budeš znala oće li Amerika udariti na Rusiju... - Jebli te i jedni i drugi, slušaj ovamo. Jutros je pošaljem po kupus, ona donosi paradajz - dobro, desi se svakom, nije strašno. Ajd i što je krenula motorkom da trese šljive, pogreši čovek a i vazda je bila malo smotana na tvoju familiju... Al kad je pošla da pomuze bika mesto krave vidim ja - naša se Smiljka za-lju-bi-la.
Moderno doba pokazalo je da u okrilju kapitalističkog raja, u hladu barjaka zdrave konkurencije, propadaju samo oni koji nemaju konkurentan proizvod. Neki to postižu upotrebom jeftinih materijala i robovske radne snage, neki elegantnim dizajnom i kvalitetom papreno naplaćenim, a neki, opet, dodatnim funkcijama kojima se niko pre njin nije dosetio.
Te funkcije variraju spram proizvoda i ciljne grupe, ali sve imaju jednu zajedničku osobinu - na prvi pogled deluju neverovatno korisno.
... London, Februara 1940. - Dame i gospodo, izuzetno smo ponosni što možemo da predstavimo najnoviji proboj na polju vojne tehonlogije, revoluciju kakvoj nije bilo ravne još od pronalaska baruta, genijalnu inovaciju koja će britanskom vojniku boravak na frontu učiniti prijatnim kao letovanje u Dorsetu... bez daljeg odlaganja, predstavljamo vam... čaj-o-matik M40! Multifunkcionalni gorionik koji će našim tenkovima dati dugo željenu funkciju kuvanja čaja, dosta je hrabri britanski vojnik kuvao čaj u rovovskom blatu na dimljivoj vatrici od lišća banane i kamilje balege dok na njega jurišaju jedva naoružani domoroci! - Sjajno, Vilkinse, odista sjano. Nego, da li će taj dodatak uticati na borbene sposobnosti tenka? - Nikako, gospodine ministre, uređaj je vrlo kompaktan a potrošnja goriva u odnosu na potrošnju samog tenka zanemarljiva. - Onda imate moju dozvolu da uvedete ovu novinu u naše oružane snage. Neka britanski vojnik sa šoljicom vrelog čaja u ruci juriša u nove pobede! #tako jee! #pljespljes! #aplauuuz! _____________________________________________________________________
... Negde na severozapadu Francuske, Maj 1944. - Herr Unteroffizier, imam da prijavim sumnjive kretnje s protivničke strane. - Govori, samo brzo, još malo pa će direktan prenos iz Rajhstaga. - Jawohl, Herr Unteroffizier. Evo pogledajte sami, čim je odzvonilo pet sati sve što nosi uniformu sjatilo se oko onih sumnjivih brdašaca iza prve linije. - Hmm, biće da im je to menza, ali ko još stavlja menzu na prvu liniju tamo gde možemo da je gađamo. Možda je kakva Streich, podvala, šta ti veliš, Hans? - Velim da im roknemo po Zwei Granaten iz haubice u svaku od tih gomilica, ko im jebe mater... Schweigen, počinje govor!
