Griže savesti ropskog pira
Radiš i po osamdeset sati nedeljno, trpiš lopurde sa kupljenom diplomom, ili uspešne privrednike sa ratnim plenom, rmbačiš! Kad sve sabereš i oduzmeš, jednostavno robuješ. Još se tešiš da si privilegovan što uopšte radiš u ovo ludo vreme.
Na kraju meseca budeš nagrađen platom i, nazovi, stimulacijom, a to sve skupa, krajnja je demotivacija. Kap je prelila čašu! Započinješ zapadnjački model "živim za vikend" života. Zaboravljaš najvažnije! Mladi Englez, kada sa sebe spere rođenu povraćku i dalje ima para da u ponedeljak kupi doručak. A ti? Dabome, nemaš ni za pogačicu. Nije bitno, organizuješ svoj pir! Pir Starih Slovena pravio se povodom ispraćaja u smrt, a ovaj tvoj povodom ispraćaja smrtno zarađene banke. Bolje jedan dan da živiš kao kralj, nego ceo život kao siromah. Doživljavaš Pirovu pobedu na sopstvenom piru!
Osvanuo je ponedeljak! Vraćaš se u kolotečinu smrdljivog autobusa gde se, naravno, švercuješ jer si potrošio i pare za markicu. Iz ranca ti smrdlja sendvič od tirolske kobasice, jer za bolje nemaš, a i ovo si dobio od majke! Užickaćeš tu i tamo neku cigaretu, jer ti sav Sobranje ispuši ona znojava krava koju si celu noć pojio mohitom, a nisi se ogrebao ni za jedno drkanje. Gricka te savest i pitaš se "gde ti je bila pamet" i ponavljaš u sebi kako "nećeš više tako"… čvrst si i nepokolebljiv u svojoj odluci. Okrećeš novu stranicu života! Naravno, odluka je pravosnažna do naredne plate, kada zaboravljaš svoje ropsko mesto pod suncem i ponovo, bar na par sati, postaješ direktni potomak Rokfelerovih.
Petak veče:
-Dečko, donesi 'vamo ko šta pije, puta dva! :pali Kohibu: Pošalji onim devojčicama u ćošku neke koktelčiće, a nama za posle o'ladi jedan Moet! I evo ti ovo, odnesi muzici, nek' sviraju onu moju!
Ponedeljak ujutru:
(obraća se slučajnom prolazniku na autobuskoj stanici)
-Izvin'te gospodine, imate jednu cigaru?
Stadion
Сигурно да основу сваког стадиона чине јужна трибина, северна трибина, источна трибина: ПАНТЕЛА, западна трибина: САГАПО па опет источна: ПАНТЕЛА па западна: САГАПО итд. а Пантелу обузме нека много лепа емоција.
Било је ту лепих здања током каријере за време које сам сигурно исписо неке од најлепших фудбалских страница за фудбалске уџбенике. Типа на Караискакију против Атромитоса код трећег гола пролазим једног, другог, трећег урадим пируетом такође и бициклицом и фазон застанем коју секунду наместим чапу да скапира аудиторијум шта сам урадио прођем још једног методом лако и између мене и гола само гоша, фатам је пуном плански право у пречку - лопта се враћа примам на груди наш који пријем туткало и разантним ударцем у доњи леви матирам, брзо трчим до корнер заставице ту ме чека Станкела и кренемо да ђускамо скромна једна забавица поводом еврогола кад дотрчава Жигара као и он да ђуска с нама и почо пева: То, идемо, трпај - самба деђанде тана нана на на на а ја и Станкела гледамо кадар невера. Кажем му ја: Дечкић, ај одеш поиграш се с речима методом укрштања, имаш Супер Сканди на клупи, случајно поно. А сутрадан сам се у различитим новинскиm ступцима обрео у виду субјекта између придева магични и глагола прекаљено матиро. Имам ту неку свеску Пигна Натуре и у њу лепим те текстуалне посластице.
Љубац ко Русија!