Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.

Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.

Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.

I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.

Реченица којом брижна мајка ставља до знања свом сину да неће примити у кућу његову девојку, вођена чврстим убеђењем да се отров чува у малим бочицама.

Jebanje- radnja iz koje proizilazi novi život.
Rat-radnja zbog koje se gube stotine hiljada života,iz čiste mržnje.

Međutim,jebanje je tabu uvek,dok ratovi nisu. Na vestima ćete čuti sve o raznim ratovima,međutim,u jebanje Vas niko neće uputiti tek tako.

Stanje duha koji je odustao od iskakanja iz kože, ali nije rešio da se pomiri sa nastalim dželatom svakodnevice, već je krmu broda koji beži od požara usmerio u jednom drugom smeru - rešio je da pobegne u sebe, pod neki svoj kamen, u neku svoju pećinu i tamo se primiri.

Učauren čovek samo spolja deluje kao prazna kora pojedene pomorandže - u stvari, on je dobro zatvoren orah koji na naivni pogled deluje grubo i pomalo bezlično, a unutra krije hiljade svetova i galaksija, dubioza, opštosti, unikata, meditacija i grčeva, blistavih, strašnih i drugima ludih ideja. Nije važna koža koja se sparušila, bitan je spokoj na licu i blagost mira u očima.

Vrlo je čest slučaj da se na čoveka u čauri gleda sa zazorom i strahom, neprijateljski i sažaljivo. Ljudi uglavnom ne znaju puno, a neznanje je koren sitnih i krupnih strahova. Nije lud, nije ni čudan, ne ćuti jer je stidljiv..Tamo unutra on je kapetan broda, misionar u Severnoj Africi, gospodar Magreba, Korto Malteze, tamo negde su pitanja i odgovori, ljubavi i prijatelji, ovo ili ono.

Ne odaje znak promene, ali njegove radoznale oči šalju signal za projekciju inpulsa, u iščekivanju svih pogodnosti trenutka kada će iz svog oklopa izaći kao nagi leptir ili mala ptica već naučena da leti.

Učaureni žive tamo gde je muka telu i golgota duhu, gde okolnosti ruše svako veliko nadanje a pravilo se kosi sa perspektivom. Maršira zatočen u četiri zida bez prozora, od kraja do kraja, sklopljenih očiju zamišljajući ulazak u harem, šetnju kroz leje, povratak kući ženi i deci sa divnog proputovanja. Sedi na betonskom podu, doživljavajući sebe kao sidro velike ladje, u razgovou sa životom okeanskog dna upija svaki detalj da ga ponese dalje sa sobom. Stegne kapke čvrsto zamišljajući miris, upuštajući se u ukus, slušajući muziku u svojoj glavi. Sedi, čekajući hleb, vodu i sat vremena šetnje koji mu sleduju.

I dan će proći, i zemlja se oko sunca obrnuti, rodiće se novi početak i sudbina šutnuti učaurenog niz neko novo brdo - čisto iz obzira prema čoveku, ili da se na trenutak zabavi. Vreme će ponovo postojati, i krenuće u neko sledeće dalje - ako nije zastranio u sebe zauvek.

Stanje svesti i način života duboko ukorenjen među Srbima.
Paničan strah od najsitnije promene.Svakodnevni ritual počev od kupovine uvek istih dnevnih novina do trpljenja ukućana bez obzira na smrdljive odnose,odlazak na posao koji mrzite,samo zbog straha od promene.
Čovek koji kroz život ide kao voz ili tramvaj,uvek istom trasom,uplašen da će i najmanjim skretanjem izleteti iz koloseka i izazvati potpuni kolaps i havariju.Trgnite se!