Razmišljanja jedne jajne ćelije
Dragi mozgu,
Pišem ti iz male karlice, još uvek zaštićena nepuknutim De Grafovim folikulom. Rešila sam da uzmem stvar u svoje ruke (kad već ova naša gazdarica ne prihvata ničiju „stvar“ već duže vreme). U ovoj našoj maloj firmi (misleći na jajnik), već 25 godina sve samo propada, a i iz tabora sa suprotne strane tela javljaju istu situaciju. Malo je to što nam spermatozoidi nikada i nisu bili u poseti, zbog njenog upornog insistiranja na kondomu, nego je gospođica od skora počela da praktikuje apstinenciju, zbog razočarenja u muški rod. Onaj mlitavi brzosvrš od pre 20 dana se ne računa, kao ni njeno cyber hotovanje, kucanje bezobraznih poruka i masturbacija uz porniće. Ja hoću da budem oplođena! Ili bar, adekvatno hormonski stimulisana posle dobrog orgazma. Zato te molim, kao generalnog direktora, da aktiviraš taj limbički sistem, hipotalamus i hipofizu, i da ova poslednja napravi neki hormonski kuršlus u organizmu i da dovedemo ovu našu seksualnu kamilu u stanje konstantne napaljenosti, kako moj život ne bi bio uzaludan. Do tada, ja ću da se držim čvrsto i ne pada mi na pamet da ovuliram u jajovod, a gospođica može da se oprosti od redovne menstruacije. U iščekivanju skore organske revolucije, iskreno tvoja,
jajna ćelija