-Brate da ti ispričam što sam čuo foru pre neki dan, do jaja!
-A'e!
-Pitali klinca "Čiji si ti mali?" A klinja kaže " Tata i ja ne znamo a mama neće da kaže..." ahahahaha....
-Auuuu brate al' si ti prs'o, pa tom vicu i naftalin smrdi na naftalin!

Stojaković ka O'Nealu:

-Another one and kilooooou!

O'Neal:

-WTF!!!

-Djes bona, kono...jel ti to nešto mijesiš, majke ti?
-E komšo , evo malo 'tela gurabija zamijesit' ali me nešto ovaj mikser pravo zajebava izgorio daboda...
-Šta je bona, jel za Dženaze il mu ima lijeka?
-A nemoj me bolan handrit, đe ja znam da l' ima lijeka, pa nisam ja električar.
-Neka bona, neka...imam ja riješenja za to. Pusti taj Gorenje nego zamijesi ih onako po starinski, žicom.
-Eeee, kad sam ja zadnji put mijesila žicom zaborav'la sam.Treba tu tehnike radit' s njom...
-Ma kakve bona tehnike, začas se to obnovi! Ode 'vamo da ti dam ja jednu dršku da se obsijetiš...posle ćemo ih zajedno zamijesiti. (namig)

______________________________________________________________________

-Ej jaro, jel to već počelo. Koji je rezultat? Dade li Džeko koji?
-A jebo l' te Džeko, nije još ni počelo a on se vuče, ne more na nogama stajat'. Mora da je ganjo sinoć trebe po Zen'ci do kasno...
-Znači naši samo za Dženaze...
-Ja!

-Alo dečko, koja ti je to melodija što zviždućeš pa si se sav upljuvao!

-Ma jutros sam čuo na radiju pa mi ceo dan ne izlazi iz glave. Jebo me otac ludi i kad je ostavio radio na Radio Dženariku..... "Vozio sam jednu malu niz ibarsku magistralu..."

-Dušo, video sam se sa kumom danas. Išli na kafu.
-Otkud on. Nije se javljao ima 6 meseci!
-Ma došao navodno da popijemo kafu i da se malo ispričamo. Pustim ga jedno 15 minuta a on navalio sa stereotipima "šta ima novo" , "jebeš li šta sa strane", "kako mi kuma i kumče " , jel rodio bostan itd... Ja mu kažem lepo na finjaka da me mane gluposti i da kaže šta mu treba. A on počeo da uvija kao ništa posebno, malo ima nekih finansijskih problema ..... Ja pitam dobro kume kolko ti treba para a on kao nije to kume , ne bih ja od tebe tražio nego znaš , hteo sam da uzmem neki kreditčić pa mi treba žirant a ja koga ću nego mog kumaru. Ma jel, setio se kumare sad kad treba žirant.
-Iju crna ja, nisi valjda pristao.
-Ma kakvi , nisam ja rasto u saksiji a nisam sisao ni ćoše od mlekare.
-Znači posvađao si se sa njim.
-Ma jok, gde bi ja sa kumom, ne valja se.
-Pa šta si onda radio?
-Ma otreso sam ga ko slinu, na finjaka.
-Kako!?
-Ma reko mu ja, neka kume ovako ćemo, ja dižem kredit i dajem ti odmah sve pare. A ti ćeš meni biti žirant.
-Iii, šta ti reko?
-Ode da se posavetuje sa kumom, cenim da ćemo se opet videti za ne manje od pola godine!

-Vid'ga,ženo, Mijat al' se uneredio pa nume doda?
-Joj Milisave oj dumrem od tvoj govor. Sve me stid poje' kad progovoriš medj' ljudima. Nemo' me brukaš više!

-Gospodjice INC , šta vam je rekao vaš sponzor, pardon partner koji je 40 godina stariji od vas na to što ste svima obznanili vašu vezu iako je on izričito protiv toga?

-Ma ništa , ja sam mu već objasnila da su mi hakovali profil.

-Ali....? Vi ste to izjavili uzivo u emisiji prošle noći na nacionalnoj Bljunk televiziji a išlo je reemitovano i na Api televiziji!

-Svejedno , hakovali su mi profil... No mor qveščns, hvala!

Otac Leontije: "Sta je ovo Oče Makarije, posramljeni andjeo koga kažnjava bog, ili sotona u ženskom obliku?"
Otac Makarije: "Ne Oče Leontije, to ti je što bi prost narod rekao dobra pička"

-Milisave, od' de vamo. Ti si najučeniji u selo, išo si sva četiri razreda. Doš'o neki pa pita za neko mesto. Pominje neki "obor" izmedju Srbije i Rvatske, ništa ga ne razumemo.
-Ajde, 'de ti je taj.
-Evo ga pred Milunovom kafanom.

Pred Milunovom kafanom.

-U sunce ti jebem krvavo kaki je, ki da je kroz neočišćen sulundar proš'o. De ga nadjoste 'vakog! Šta ti treba prijatelju?

-Road to border between Croatia and Serbia!

-Ako, ako .... će te odveze Milisav do tamo al' za jedno dvesta-dvesta pedese' evra. Jel može?

-Good, good ...

-Ajd' ulazi vamo u mog stojadina. Nemo' se izuvaš! Valjda se ne otireš lebac ti se ogadio, da mi ne ugaraviš nove presvlake!

-Dragi, zabavljamo se već mesec dana a ti me još nisi predstavio svojima. Hoćemo li mi da uozbiljimo malo vezu ili da se vučemo i dalje ovako, a?
-Pa ajde, moji su kući pa da dođeš sutra do nas da se upoznate!
-Jao super, a koja ti je adresa?
-Gučevska BB.
-Ćekaj bre, što BB? Pa ja sam imala drugaricu u Gučevskoj i tu ima brojeva. Ona je živela u broju 218.
-E pa vidiš draga, kod broja 218 je tačno trećina puta do mene.Znaš, ja živim u velikoj ulici.
-Pa kako da pronadjem baš tvoju.
-Vid' ovako, kad siđeš sa asfalta ideš još oko kilometar i po i ulaziš pravo u moje dvorište. Dalje se put i ne nastavlja tako da ne možeš promašiti.
-Da, da... ali ipak da ostavimo to za neki drugi put.Mislim, da ne žurimo.Ipak se znamo tek mesec dana. Jel se slažeš?

Promenljive:

1.Devize
2.Posao
3.Burek sa sirom (za onaj sa mesom)
4.Gaće
5.Devojke

Nepromenljive:

1.Tim za koji navijam
2.Kafa ujutro
3.Čarape (bar nekoliko dana)
4.Jutarnje češkanje jaja
5.Žena (jebo ih brak i ko ga izmisli)

Septembar mesec, druga polovina. Vreme kada drvo posečeno lane dozreva a nova zimska seča samo što nije.Iskoristio je taj mali predah da ode 5 dana na more, da se malo osoli a i nije skupo tad. Ono znao je da tada nema nešto mnogo cura po primorju ali se nadao da će se naći nešto za njega. I beše nekoliko sredovečnih, nenamirenih, željnih dama. Nije on znao, zbog svog neiskustva da kod takvih prolaze i njegove prostačke fore i da je trebalo samo da joj pridje i kaže "Oš dati malo pičke...".Ne, on je želeo da se potrudi i uveče celu noć pripremaše svoje oružje, svoju prvu pesmu kojom će sutra na pesku pored mora prići jednoj koju odabra tog toplog popodneva.
Jutro svanu.Seti se svoje pesme u kojoj stavi i more i vino, gitare i talase.. Pridje joj sav ustreptao i bez uvoda započe:

"Gledaj moju kurčinu
dok ja gledam pučinu...
Dok mi blajvaš batinu
piću 'ladnu "Blatinu"

Čuj gitare žice
i sedi mi na lice
drži se za stenu belu
da te ližem celu...

Dok se talas peni
pridji mala meni
Jer,
oba brata naučio tata
sa ženama kako se barata..."

Znao je da će to biti nezaboravno letovanje, a sada kad je saznao ključ od ženskog srca čim se vrati kući probaće da ih otključa još nekoliko.

A: Ej kumašine, da vi'š što sam kupio auto. Alfica bombonica, 147-ica 1.9 JTD 2004 godište... juče je doter'o drugar iz Fridrihshafena.
B: Pa nije loša vako na prvi pogled. A kažeš iz Fridrihshafena, jebi ga jeste iz Nemačke ali bolje da si uzeo nešto iz Švice. Tamo su kaže najbolje očuvani polovnjaci.
A: Ma ajde bre, nije bitno jel iz Germanije ili Svicerlanda, bitno je kako je vožen a ovaj moj vozila baba samo do pijace, pa vidiš da ima 102 000 na satu. Šta je to za 11 godina. Ništa!
B:Pa nije mnogo ako nije vraćan.
A: Ma kakvi vraćan, znam čoveka ne bi me sigurno lagao, drugar moj.Ima i servisnu.
B: Pa ako kažeš da je tako al' znaš da nije problem ni uraditi falš servisnu.
A. E jesi dosadan, sad ćeš da vidiš. Idemo pravo kod Krlje u servis da nam očita na kompjuteru.Sedaj i polazi
B: Ma ne treba brate , verujem ti.
A: Šta ne treba, sedaj bre kad kažem!

Posle nekog vremena u servisu.

A: I Krljo šta kažeš, koliko na satu. Reci bre ovom da vidi slepac.
Krlja: 760 000 km!!!
A: kol'ko bre ???
B: Pa dobro brate šta se čudiš, verovatno su rotkvice bile povoljnije u Flensburgu!

-'Đe si ba Mirza, šta ima novog?
-O jaro, đe si .... ima štošta!
-Pričaj, ba !
- Eto prekjuče izaš'o malo do čaršije na ćevape i hurmaš'ce, kad tamo ono u slastičarni i Raza!!! Udarila po nekim baklavama sve joj saft niz bradu se lijepi. A ti znaš kol'ko ja imam merak na nju. Da l' joj spuco oni šećer u glavu il' šta ti ja znam tek pozva ona mene da sjednem. Ja se sav nešto smant'o al pogodi stol'cu do nje. I tako riječ po riječ, tamo-vamo, goram-dolam da ti ne dužim al' završi smo mi kod nje u stanu. Jes vala vredilo čekat...
-Ooooo, braca moj pa ti si to onako meraklijski opaučio.
-Jašta bolan, nego samo mi malo odmorismo i Raza izadje do grada da još završi neka posla kad eto njene stare. Banu žena i kad me viđe nako raspasana krenu nešto da rekne pa se predomisli i , bolan, dina mi, poče se skidati... Ja šta ću kud ću, znam da Raza neće bar još po sata uzmem i završim i taj pos'o....
-Staru opaučio ???
-Jašta, pa znaš da je Razin otac više od po godine u Njemački na arbajtu...Užel'la se valjda!
-Ako brate ako, jesi i sevapa uhvatio...
-Šta kurac sevapa, matora bolja od ćerke....čist merak!

-Pa dobro bre šabane, jesmo li mi zajedno il' nismo?
-Vidi Ivona dušo, kako bih ti rek'o....

(ko može neka zamisli glas Radeta Šerbedžije koji ovo izgovara)

Колико сте пута видјели
уплаканог кловна?
Једном,
два пута?
На филму можда?
Да ли је то стварно био
кловн?
Да ли кловнови плачу?

Не.
Уплаканог кловна нећете видјети.
Кловнови плачу
код куће,
у самоћи.
Рећи ћете
''па онда ипак плачу,
макар и код куће,
кловн је кловн, гдје год био''.

И истина је,
кловн пусти сузу у тајности,
у одабраном друштву,
за столом са својом савјешћу.

Но опет си се преварио.
Сам са собом кловн то више није.
Суза неће потећи низ лице
пајаца.
Слиће се низ образ човјека.
Истог оног који носи маску
кловна.
Маску, која можда чини његов изглед,
али је његова суштина покопана дубоко
испод очигледног.

Кловн није језиви чика
обучен у, наизглед смијешну и шарену, униформу.
Он је твој пријатељ.
Онај који никад није тужан.
Он у животу нема проблема.
И заиста,
да ли сте икада причали о његовим проблемима?
Да ли је икада поменуо да га нешто тишти
док су се остали жалили.
Није,
он се смијао.
Он је увесељавао све вас.
Он је био кловн.

Но како то живот обично уреди,
они,
чије лице најчешће краси осмијех,
чији се грохот најдаље чује,
унутра су најтрулији.
Кловнови пате. Кловнови тугују у себи.
Кловнови не оптерећују никога
собом.
Њихова несрећа је само њихова.
Њихова бол се не може подијелити.

Будите добри према свом кловну.
Не насмијте му се на понеку урнебесну фору.
Можда би он волио да није то
што јесте.
Можда он и не жели да вас увесељава.
Шта ако он осмијехом брани своје право
на тугу?

I tako, eto ti pesme,ludo jedna.

Primer iz života (što će reći istinit).

Legenda fudbala u BiH ali i jugoslovenskim prostorima Nikola Nikić gostuje u sportskoj emisiji nakon fenomenalnog voleja sa više od 20 metara koji je loptu smestio pod samu prečku. Pitanje sportske komentatorke , ushićene što u emisiji ima takvog rasnog Nidžu.

-Gospodine Nikiću, uz čestitke na odličnoj igri pitala bih Vas šta Vam je prolazilo kroz glavu dok ste se spremali da uputite udarac ka golu. Da li ste znali ili imali osećaj da će lopta završiti baš tamo gde treba.Kako ste uspeli tako rafiniranim udarcem sa puno osećaja da pogodite loptu kojom ste doneli toliko radosti vašem timu i navijačima na terenu.Da li ste za to posebno vežbali na treninzima i koliko dugo?

-Pa vidi, kako bih ti rek'o - Ona sjela, ja je heknuo!

-Ej komšo, malo mi neprijatno. Da ne ispadne sad da tražim protivuslugu za ono što sam išao 20 kilometara po tebe da te došlepam jer si ostao bez gasa. Ali ako bi mogao da mi pozajmiš kosačicu čas da pokosim travu.
-E izvini, ali danas sam ja mislio da kosim pa ne mogu nikako.
-A sutra!
-Sutra kosim kod tašte.
-Pa dobro, nije previsoka, možda prekosutra.
-E za prekosutra nisam ništa dogovorio ali bih mogao da oštrim noževe ili nešto slično. Bolje pitaj Mitra!