Džentlmenski priručnik
Бити џентлмен значи бити истински мушкарац, бити Прави Џентлмен, доћи до одређеног нивоа понашања и живљења који подразумева интегритет и заслужено поштовање. Нешто чему би сваки примерак мужјака који је престао да сиса палац и отарасио се едиповских жеља да сиса кеву требало да тежи.
Посебно код нас на Балкану. А још посебније због постојања руралног мита о Балканцу као мачо Тарзану, јебачу и "фрајеру", који иначе не постоји. Ако игде има мање мачо мушкараца онда је то у нашим крајевима, стога балканци као стереотип уопште и не постоје. Фејк искарикирани шовинизам са примесама пичкопаћеништва се не рачуна у мачизам.
Џентлмен није господин, господин може да буде свако ко искешира довољно за Хуго Бос одело или је спреман да прода бубрег не би ли му италијан фегетлија по мери сашио сако и упарио кравату са гаћама. Да су господа џентлмени, имали би пуну скупштину истих, али нажалост ако би смо скупштину називали по томе ко у њој обитава, могли би комотно да је зовемо и штала.
Прави џентлмен мора да буде оличење равнотеже у свему. Да балансира на десној нози док левом шутира кретена у дупе, у једној руци да има књигу док другом показује средњи прст систему, једним оком да гледа напред а другим да мерка конобарицу. Мора да буде свестрана особа, способна за све али не и спремна на све. То разликује дилеју која покушава да пробије главом зид од џентлмена који заобиђе зид, узме пнеуматски чекић, сруши га а онда се врати и прегази преко њега. Џентлмен у животу ради оно што воли али тиме не угрожава друге, не смета и не смара о томе. Веома је важно не бити смарач, не досађивати својим ставовима када нико није питао за њих, не дробити увек о истим темама и не силити са духовитошћу. То је одлика Правог и ту се добро оцртава она равнотежа што сам је споменуо. Бити наметљив када треба али не стално, имати смисла за офанзиву и дефанзиву, тактичност је џентлменска врлина.
Још пар ствари морам да споменен у вези џентлменовања, једна је веома важна, а то су жене. Истински Прави поштује жене, ту се разликује од Балканца који је и даље заљубљен у своју маму јер она зна да ујутру воли прженице са бабиним џемом и кафу са једном и по кашичицом шећера и најрадије би се оженио мамом или женом која је подобро емулира. Дакле, поштовање према женама је основа односа са њима. И да се не схвати погрешно, да нагласим, поштовање а не лизање дупета ради добијања приступа међуножју супротног пола.
Да би неко био Прави Џентлмен, мора, нажалост тако је, да има само једну жену. Зашто? То је једноставно питање са компликованим одговором. Да би се разликовао од остатка мушке популације и да би остао концентрисан на важне ствари не сме да ландара к'о муда за вепром. Од тога боли глава, није хигијенски а нема ни смисла. Концентрација је важна јер се тако фокус преноси на друге важне ствари у животу, а то жена може да постигне са Правим. А и супер су жене, понекада дају смисла бесмислу, понекада одузимају смисао свему али зато увек, увек пријају.
И задња ствар у ионако предугачкој беседи је поштовање. Поштовање не као усађен рефлекс учтивости који бесмислено подсећа на некадашње идеале и обрасце понашања већ поштовање као одраз здравог разума и културе. Да дам један баналан пример: Уђеш у ГСП, седнеш, до тебе два старца дрве о томе како је омладина искварена, дрогира се и генерално курцу не вреди, онда те један од њих погледа "устај коњу, ја сам четресшесте био на радној акцији" погледом. Е сада, таквој багри не треба устати да му живот овиси о томе, није лепо бити фин према дебилима који те без упознавања окарактеришу лоше, бесмислено је и нимало логично. По мени, не би било културно устати таквом човеку јер реакција на некултуру треба да буде сам још већа некултура, бахатост а ни физичко насиље не би било на одмет. Што опет доводи до једног обрасца којим би џентлмен требало да се води. Ко тебе каменом ти њега никако хлебом него пиштољом или бомбом. Не око за око него глава за једну длаку са дупета. И по мени, то је скроз исправно и поштено. А треба да функционише и у другом правцу, ко теби џак ораха, ти њему два џака ораха догодине када твој орах роди. Џентлмен је бољи према онима који су добри према њему и гори према онима који су лоши према њему.
Толико.
Dobra prilika
Ona je najbolje godine svog života provela ganjajući gradske mangupe i vagabunde. Uz njih je okusila čari noćnog života velegrada, osetila je poletnost, mladalačku zaljubljenost i ceo spektar emocija koju takva osoba može da pruži jednoj prosečnoj devojci.
Onda se osetila staro. Istrošeno. Bolje reći, spremno. Znala je da je vreme da se odrekne takvog života i da je vreme da se skrasi. Znala je da to ne može sa bilo kim. Njoj treba dobra prilika. Uskoro će imati dvadeset i previše godina da bira. Mora da uhvati trenutak. Zna i sama da je apsolutno prosečna i da jedino što poseduje je jednostavna lepota devojke iz komšiluka koja je, avaj, tako prolazna. Donela je odluku: naći će dobru priliku i udaće se za njega.
On nikad nije imao previše prijatelja. Njegovi drugovi su bile knjige. Nije se igrao sa ostalom decom, nije trenirao nijedan sport. Zato sad ima ravne tabane, krivu kičmu i pileće grudi, ali takođe ima diplomu medicinskog fakulteta. Sad sedi na terasi najboljeg restorana u kraju i likujući gleda sve njegove nazovi drugove iz detinjstva koji su bili kul. Oni sad imaju trideset godina, stomaci im lagano rastu od ispijanja piva ispred lokalne prodavnice. Lagano dobijaju namučen izraz lica fizičkih radnika koji će godinama postati sve izraženiji.
Sve one devojke koje su sekle vene za njima polako gube zainteresovanost za nekadašnje kul momke. Sad im naš mladi doktor postaje zanimljiv. Znao je da će uskoro oženiti jednu od njih. Najlepšu. Došlo je njegovo vreme da bira. Nema veze što svrši posle 70 sekundi, nema veze što ne zna sebi da kupi čarape i gaće, nema veze što je u društvu popularan kao TV rijaliti Maldivi.
Sedeo je i samozadovoljno se smešio. Shvatio je; on je dobra prilika.
Život mlade buntovnice
Ona nije kao druge. Ona poseduje neku unutrašnju lepotu, vidljivu samo onom ko ume da gleda ispod površnih normi lepote nametnute od strane modne industrije mainstreama. Interesuje se za umetnost i dizajn. Sluša muziku koja ne robuje stereotipima lepog i slušljivog. Čita teško shvatljive knjige manje poznatih pisaca, jer su oni svoja dela stvarali za odabranu i inteligentnu manjunu ljudi koja je ispred svog vremena i samim tim iznad svojih savremenika. Njen dečko je muzičar, svira u bendu koji pravi autorske pesme. Obično nastupaju kao predgrupa tribute benda Metalici (Iron Maidenu) na svirkama u lokalnom domu omladine.
Ili bar tako ona vidi svoj život kroz ružičastu prizmu mašte.
Istina je sledeća: Ima pritupu i uvek blago iznenađenu facu seljančice koja je uspela da pobegne sa njive i ode u veliki grad. Svoje zadebljalo telo krije ispod slojeva jednobojne i široke odeće koju ne bi obukao ni Ludi Šeširdžija iz Alise u zemlji čuda, ali Bože moj, sve to može da prođe kao stil kojim ispoljava svoju individualnost. Ide u srednju kožarsku školu, ali ljudima priča da tamo postoji neko istureno odeljenje srednje dizajnerske koje prima samo najtalentovanije od talentovanih. Muziku koju priča da sluša zaista ne može da podnese, tako da lista sa narodnjacima na kompu nosi ime njenog brata, jer ukoliko neko vidi šta zaista sluša, uvek može da kaže da je to od njenog brata koji je teška seljačina. Definitivno će morati da ga natera da to izbriše. Dečko joj je klasični gubitnik ali je srećom dete imućnijih roditelja, koji finansiraju njegovo iživljavanje nad različitim muzičkim instrumentima (jer naravno idalje nije našao koji mu instrument najbolje leži).
Po zaršetku srednje škole će shvatiti da više nema snage za hipsterski život. Rodiće dete u 21. Muž će joj se ubrzo propiti. Postaće žrtva nasilja u porodici.
Vesna-cola
Pice popularno po seoskim svadbama, slavama i saranama. Valjda se domacini istrose na prasetinu, jagnjetinu, ruske salate, sarme, torte, alkohole, kurce, palce pa im ne ostane dovoljno para za pravu coca colu. Inace, pice je toliko kvalitetno da, cim moja keva provali da se sluzi, odmah mi narucuje pivo.
-A sta ces ti, mlada gospodjice?
-Paaa, dajte mi coca colu.
-Odma! Mali, daj jednu colu vamo!
-Moja keva: Dajte joj ipak pivo...
-Ali kevo, sutra moram na fax, ne bih bas...
-Pivo ces da pijes kad ti kazem!!!
Da sam žensko, ja bih svaki dan
Надобудна тврдња сваког живог мушкарца, да не кажем пичкопаћеника. Наравно, из потпуног незнања будала може изговорити ову реченицу, али шта се заправо крије иза рупе? Не пада вам на памет депилација, јебена чорба и болови у вези са истом, напади депресије, љубави, пижђење, хистерисање, преемотивни испади, кулирање, сламање срца (множина), нокти, косе, шишке, фенирање, шминкање сваког јебеног јутра, детаљи, проклети детаљи и наравно бол бол бол? И коме још може да падне на памет да се сваки дан трси?
Користећи женски унутрашњи монолог, завиримо у свест једне несрећнице на само пола сата. Пакао.
Да зар је већ јутро ма могу још пет минута јеботе немам времена где ми је чарапа брус уф ала жуља ова жица пу мајко што сам на тебе наследила оволике али добро бар сам висока мршава ију на шта ми личи коса па добро није лоше а јебем ти маскару ко је измисли зар је могуће три дана раније а све ти па зар данас где су ми тампони само ми фали да се покида кончић шта би рекла докторка сигурно јој се то пре дешавало смотануша види је као да јој је први пут али не сигурно не би навикли су они на то где ми је телефон јао срце моје зашто ме није звао скотина једна ко зна с којом се ваљао синоћ али боли ме ја знам да он мене воли јао види ову ћурку шта је обукла како могу тако у црно да се облаче како им не досади сваки дан гледати наказу у огледалу а како је лепо јутро где је глупи аутобус ма идем пешке шта је то двадесет минута опуштено али поквариће ми се шишке ма сачекаћу како је ужасно бити матор надам се да ћу ја заувек остати оваква ваздуха бре мајсторе отварај задња како их није блам да вичу као да не знају да ће отворити увек отвори да а шта ако је стварно био с неком уу како лепе очи срце моје да си ми само на један дан мани се лудачо ти си заљубљена али шта фали ако ми се свиђа више њих у исто време све је то нормално ти га волиш воли и он тебе ма немој више размишљати здраво оштроконђо кучко проклета знам да си га са'ватала ономад види каква ти је коса заобиђи ме се нећу више ни да те гледам никад обећавам нећу да размишљам о њему не занима ме што су раскинули ја сам срећна али боли и даље боли боли зашто зашто е повадићу све шта ће ми деца икад бити потребна у животу али син са његовим очима ипак не али деца серу кењају урличу ма мислићу о томе после и сад овај разглаба о боли ме ћоше стилу облачења смарачу проклети како ме само погледао тог дана да да да.