Оно што кажеш кад ти ортак препоручи ружну рибу.

Исто што и долазак на журку у 05:00 часова после поноћи.

Кад те се одређена персона дочепа, угасио си га. Најеб'о си. Обр'о си бостан. Скупљаће те лопатом. Избрисаће те са лица Земље. Неће ни нокат од тебе остати. Ни јебени матични број. Нећеш бити уписан у књигу умрлих, јер ћеш бити избрисан из књиге рођених. Све је то продукт сплета околности при којима си се замјерио некој утицајној особи, или сину/ћерки исте.

Prejaka stvar. Da postoji neka kompanija za iznajmljivanje patuljaka, pa ga dovedeš kući umjesto mačke ili psa. Patuljak je brat, narediš mu da ti kuva, pere suđe, veš, rasprema krevet, svašta nešto, povedeš ga u šetnju, neki parkić i slično, ili ga napušiš i smiješ mu se. Ja bih ga iznajmio i nikad ga ne bih vratio, ne zauzima mnogo mjesta, može lagano pod krevetom da spava. Daš mu neko ime, npr. Patuljak, i ako ne sluša okačiš mu užinu neđe đe ne može da je do'vati, ili mu ne daš u WC. Svašta nešto možes sa njim da napraviš.

Кад ову фразу чује нека неупућена персона, истрипује се да је то комплимент. Е па господо мало сте се зајебали! (Трипујем и ја да сам у "Маратонцима") То дефинитивно није комплимент. Ако не живите 160км од Сијановца, локација источни Пичковац, вјероватно сте некад' били код доктора. Ако сте мало више заглибили, вјероватно вам је преписао неки рецепт за лијек. Ако јесте, сигурно знате да његов потпис не личи ни на шта, не знам како и он сам може да га прочита.

Најчешће дебела ликуша. Дебелу сигурно неш да трсиш. Ако је добра пичка, не мож'ти буде другарица, јер је у дугим кишним ноћима замишљаш како стење док јој га брутално набијаш у рч.

Каци у цркви приликом литургије, док иде миса, нико реално нема појма кад треба да се прекрсти. Неко се крсти на "Господи помилуј" неко на "Амин", неко на ово, неко на оно. А увијек сви обаве тај чин у исто (или бар приближно вријеме). Ту наступа покретајуће рендом прекрштавање. У рендом дијелу литургије, рендом лик се прекрсти. Сви се истрипују да он зна правила (ил како се то већ каже), па се и они крсте за њим.

Кад отресеш неког од батина.

Naziv za debelu obrijanu kurčinu. Suprotnost Galetu Kerberu.

Свето тројство разних бајки и приповијетки. Три чкодеа, најстарији, средњи и млађи, постали су предмет стереотипа у свјетској књижевности. Старији, мамин и татин син, вози добра кола, има нај пичке, али обавезно и најглупљи, најпохлепнији, наиван. Увијек нешто засере. Ил' се први пукне у вену, ил' се пропије, ил' се ода неком сличном пороку. Ту наравно најебе. Средњи брат је балансеро, који на крају пређе на тамну страну. Угледа се на старијег брата, јер јебеш га, тако су га учили док је био нацкли. И он се проприје, постане пајдоман, транџа, педофил, и наравно најебе. На крају, најмлађи. Без родитељске љубави, увијек најмањи, најслабији, нико га не јебе ни 2%. Стално је у сјенци браће. Ал каце њих двојица одају блуду и разврату, на сцену ступа он, да овај напаћени свијет научи како бити примјеран човјек. Што је мало сморило, било би кул да понекад замијене улоге.

Жалимо се како се нема лове, како је криза, курац-пета, ал опет свако од нас може да приушти да понекад одскакуће ако ниђе друго макар до нашег (црногорског) приморја. Чим се иде на одмор, посебно кад причамо о мору, подразумијева се нупитни провод и тона младе, деликатесне пичетине. Ако имаш с ким да идеш у експедицију на женски пол, нарафски. Под тим, очигледно је да се мисли на друштво. Елем, може се десити да је друштво заузето. Нашли љетње послове, остали код куће да цијепају дрва, немају кинте... Или си ти једноставно неопјевани паћеник који трује околину својим присуством и нико га не жели у радијусу од пола километра, а камоли у уском кругу пријатеља. Мораш се некако снаћи. Одговор је – импровизација.

Под тим наравно не мислим да купиш лутку на дување и да је ко неки психијатријски случај носаш са собом као твог најбољег пријатеља (или не дај Боже да измислиш имагинарног френда и под његовим утицајем извршиш тексашки масакр јер си, као што сам поменуо, неопјевани паћеник који трује околину својим присуством и нико га не жели у радијусу од пола километра, а камоли у уском кругу пријатеља.) Већ, као прави бачје, да се достојанствено окренеш на пети и да се упутиш ка одабраној дестинацији (Сутоморе очигледан избор).

Сместиш се у неком ћумезу код оронуле бакице којој је Цицерон био школски друг, платиш нешто јефтино за тај собичак (нећеш пичке доводит' па да ти треба сад нека вила, јелте), бациш торбу са стварима поред кревета и запутиш се на плажу.
Стигао си. Гужва, сунце замерачило па кара народ својим предивним преливајућим зрацима. Доље у дну плаже, закупљено. Ни не помишљаш да залазиш тамо за сада, иако су на тој локацији дефинитивно најбоље чке. Што који врабац да дајеш 5 јевреја за лежаљку (не дај Боже сунцобран) кад можеш за те паре да купиш 2 зидарске?

Устајеш са свог пешкира. Бацаш поглед по плажи. Брзо скенирање околине и убацивање података у унутрашњу меморију твоје измучене тикве. Групација добрих пички примијећена како се брчка у плићаку и игра одбојке. Без имало снебивања или размишљања крећеш у њиховом правцу. Шта те боли патка, ионако те нико не познаје. У воду улазиш што брже да би оставио потенцијалним сексуалним објектима што мање времена да примијете твоју пивску стомачину, опуштену сису или брадају облика Аустралије. Лежерно отпливаваш пар метара даље и што више млатараш ногама да привучеш пажњу, као прави мужјак. Онда се враћаш и прилазиш на 5-6 метара од потенцијалних мета. Само ти очи вире из воде, угнијездио си се ко нилски коњ на том мјесту и не може те помјерити ни ФАП са сајлом. Чекаш повољну прилику да једна од цава са видно некоординисаним покретима забоде лопту неартикулисаним урарцем што даље може да би ти могао као прави џентлмен да одеш и да је донесеш назад. Када вратиш лопту и чке ти се уз курвински осмјех захвале, ти лежерно приупиташ да ли можеш да играш са њима. Мале су шансе да те одбију. Ипак си им донио лопту, био си добар, ај да те испоштују.

Кад си се увалио међу то друштванце, тек онда увиђаш да има и мушког дијела популације у гомили која игра одбојку. Размишљаш како би прекул било да су сада твоји другови са тобом (под условом да их имаш и да ниси неопјевани паћеник који трује околину својим присуством и нико га не жели у радијусу од пола километра, а камоли у уском кругу пријатеља. )

Упушташ се у конверзацију. Нормално, лакше успостављаш комуникацију са мушким дијелом екипице. Закључујете да обојица волите да лочете Јеленка, гледате фудбал и лучите сокове на Ђоковића. Сазнајеш да је твој нови другар из Горњег Митојева, запиздине ђе је тетка твоје бабе куповала сир за вријеме 2. Свјетског рата '42. Ту сте се нашли. Трговина сира је била окидаш који је отворио пандорину кутију вашег новонасталог пријатељства. Шаљеш чке у курац и идеш са твојим новим другаром на вопс. Тих 5-6 дана се не раздвајате. За разлику од цава, није вам проблем да он види вашу мемљиву собу. Спрдате се, сликавате, звиждите и окрећете се за рибама, ноћне сате проводите по клубовима, добијате корпе у пакету, тј. обојица бивате одјебани од стране неких до јаја пички, али вас боли курац, јер ипак нисте сами у поразу. Да комшији цркне крава.

Након тог предивног и дриљивог дружења, већ сте размијенили бројеве телефона и фејзбук профиле. Поздрављате се и свако иде својим путем. Чим се вратите кући и реалности, сједнете за комп и на фејсу тражите вашег доброг друга. Листате међ' морем живља са истим именом и презименом и наилазите на слику вашег френда, баш онаква како је и описао. Са узбуђењем га додајете, и након пар сати он прихвата. Попричате како сте прошли у путу, лајкујете пар слика, баците пар коментара попут ЛУДО У НЕЗАБОРАВНО, добијете позив да дођете у Горње Митојево на митојевачки сир, и на томе све остане.

Нит ви зађете ни близу запиздине Горње Митојево, нит вам ваш привремени друг опет падне на памет. Јер, побогу, зашто би се онда звао привремени?

Образовна установа ђе се у индекс младих студенткиња уписују оцјене на основу њихових сексуалних способности.

Оно што слиједи након испирања желуца.

Занимљив начин да објасните зашто је неко толики морон.

Кренеш неком нацклију да јебеш кеву а он штурне и са раздаљине од најмање триста метара почне да ти псује читаву фамилију.

Каце нешто не рачуна. Не броји. Не важи. Еквивалент мршавом лику са трбушњацима.

Odgovor koji kanibal daje na pitanje šta će da spremi za večeru.

Гадна, масна, дебела, салава риба (ако се тако уопште може назвати) којој гузице пуцају од целулита. Далеко од тога да је гузуља, јер гузуље су по мени најјебозовније рибе. Целулитара има целулита и сала на извоз. Таман да задовољи потребе анорексичних бичарки из читаве бивше Југе. Целулирате имају чак и карактер који је својствен за њих. Глуматају како њима то не смета, како се поносе својим тијелом (читај:непрегледним морем сала). Каце сликају на фејсу, сликају само горњи дио тијела, чешће само фацу него фацу и торзо. Такође знају на тим сликама да (као случајно) ухвате и сисе, које су енормне због количине горе поменутог сала. Целулитаре су она врста женског рода која када је видимо на плажи (или на било ком мјесту гдје су женске обнажене) убија сву жељу за сексуалним активностима.

Ono što odgovoriš na pitanje radoznale ženturače iz turističke agencije "Koji su Vam glavni razlozi za posjetu Tajlandu". Ti u stvari samo želiš da zapališ tamo, nađeš neke dobre tajlanđanske vutre (eventualno opijuma), opališ kakvu tamnoputiju cavu, dobiješ tajlanđansku masažu, za 15 jevreja kupiš trogodišnju zalihu patika, igraš boćanje sa tamošnjim starosjediocima i babi doneseš guber ispleten od kuvanih jakovih dlaka.

Jednostavno. Simple. Prosto kao pasulj. Ništa lakše. Baš kao pjesma "Crni leptir" od YU-gupe na akustičnoj gitari. Nešto što čak i najobičniji početnik umije da svira.