Selo Pukovac.Jugozapadno od Niša,preko Doljevca stiže se u Pukovac.Mesto poznato u mitologiji po svojim stanovnicima koji su složni kao mravi.Mesto gde se burek jede u ''pola 'leb'',gde postoji kafana ''Kod Džordana'' gde se skupljaju redovne mušterije Doljevačkih pandura.Ne postoji jedan Pukovčanin,već postoje samo Pukovčani(only množina),jer oni su superlativ složnosti.Postoje razni mitovi o stanovnicima mitskog sela.
Jedan kaže da su iz elektrodistribucije došli da seku struju Radomiru,jer nije hteo da plati 6 meseci.Električari došli kamiončetom,a ljuta masa protestvovala u korist svog komše Radomira i pustili da se jedan ukači na banderu,a druge rasterali vilama,kukama i motikama,a za banderu vezali gladnog šarplaninca,a onda dodjoše najjači Pukovčani,sve bilder do bildera,profesionalni cepači drva po drvorišta,teški fizikalci.Mit kaže da je kamion elektrodistribucije završio u potoku nekoliko metara od bandere koju čuva šarplaninac.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.