Svako ih doživljava, nekad i više puta dnevno. Ti momenti te dovedu do toga da na sekund razmisliš da li si blago retardiran. Do toga dolazi najčešće zbog iznenadnog nailaska na tu osubu koji pozdravljaš.

Kao i svaki klinac, prvo se psihički pripremaš za šok koji ćes doživeti, zatim sledi fizička priprema (kada je lizneš) i najzad je zagrizeš. Počinješ da se mrštiš, treseš, skačeš dok ne prestane kiselina, a onda se razmećeš svojom hrabrošću medju ostalim klincima.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.

Igra kartama u kojoj svako ima neka svoja pravila.

Ako si Srbin prepoznace se: Za rodjendan te vuku za uši "da porasteš", nedelju dana posle slave, božića, ili uskrsa još uvek za ručak imas sarmu, svako venčanje počinje pesmom "danas majko ženiš svoga sina" na svim svadbama je isti meni- supa, sarma, pečenje, kupus salata i torta, tvoja baba ne prihavata činjenicu da nisi gladan, vekna hleba se pojede za ručak, u svadji si sa kumovima, kad upoznaš nekog ne srbina prvo ga naučis sve psovke, tata i mama ulraju na telefon kada pricaju sa rodjacima i drugim srbima iz inostranstva. Roditelji te zovu sine bez obzira da li si dečko ili devojčica ako si stariji sin uvek moras da popustiš jer si pametniji, u garaži imas oko 120 l rakije i pola tone krša, imas u kući kalendar sa slikama svetaca , tvoja baba psuje vise od tebe, ne pričaš bar sa jednim rođakom.

Istaknuti optimizam, odsutni pesimizam, zanemareni realizam za lepši egzistencijalizam.

Човек кога не интересују рад и дело Новака Ђоковића.

Proces učenja, koji kako odmiče, sve više liči na trudnoću.
Čim ustanete i vidite sve one knjige, odmah dobijete jutarnju mučninu, a kod labilnijih ima i povraćanja.
Što je bliži "termin", sve više ste nervozni, imate iznenadne napade besa na ukućane, tražite podršku i razumevanje od njih...stalno ste gladni i često imate potrebu za određenom vrstom hrane(kod mene slatkiši).
Svakim mesecom ste sve više otromboljeni, jer vam učenje ubija želju za sportskim aktivnostima, a neposredno pred "termin" vam uopšte nije ni do sexa. Kad dođe dan D, isto se preznojavate i mučite satima do trenutka dok se sve ne završi.Kad položite, imate isti onaj blaženi osmeh kao majka kad prvi put ugleda svoju bebu.
Inače, u ovom slučaju je pobačaj češći nego kod trudnoće, a bogami i abortus.

Najvažniji dan u životu prosečnog studenta. Dan kada student dobije nadljudsku snagu i uspe da nauči bar onoliko gradiva koliko je naučio do tad (u ekstremnijim slučajevima i više). Dan bez koga većina studenata ne bi položila gotovo ni jedan ispit.

Dan posle koga ce ti stalno biti drvo u ruci. Olovka ili motika.