Нишки мерак је кад одеш у кафану са ортацима, унутра староградска музика, мирише јагњеће печење. Уједно и јагње се врти на ражњу или још боље под сачем, док све то посматраш пије се шприцер. Опуштена атмосфера, боемска. Једеш јагњетину са кајмаком која се топи у устима, доливаш шприцер и обавезно ако те погоди песма запеваш и сетиш се неке Нишлијке. А кад се све заврши и дође рачун видиш да и не кошта много, па дођеш и други дан. Што у Београду није случај. Е тај мерак има само у Ниш.

Kulturan način da nekome kažete da je pička.

Kaže se za pjesmu koju mnogo volimo, koja nas u srce pogađa, i zbog koje smo u kafanama mnogo novca potrošili.

Jer se zna šta je pod A.