Metalike
Ovaj izraz potiče iz unutrašnjosti Srbije, sjedinjuje sve kulture (pank, rok, metal) pod jednim krovom i koristi se kada se govori o tipovima (uglavnom) sa dugim kosama u martinkama, sa prepoznatljivim crnim majcama koje imaju logo benda, (Metallica, Pantera, Disturbed i mnogi drugi). Metalike su takođe i vrištavci, treskavci, narkomani, tresoglavci, sektaši iliti sekte, drogeraši...
Ako izdvojimo jednog iz te grupe "Metalika" i posmatramo ga kao jedno ljudsko biće shvaticemo da se radi o čoveku sa zavidnim IQ-em , ambicijama i znanjemm koji je rekao NE ispiranju mozga raznim Reality Show emisijama i televizijom uopšte.
Sagledajmo razmišljanje prosečnog Srbina koji šeta kejom i spazi grupicu "Metalika":
1. E samo mi je falilo na ove drogeraše da naletim. Treba neko da me izbode ovde.
2. Ccc, pogledaj života ti na šta liče. Ovo sve pijano, ludo. Da l' imaju roditelje, živo me zanima?!
3. (Dok prolazi gleda u suprotnu stranu misleći da su sve oči uprte u njega i čeka da ga neko napadne i ubije)
4. (Udaljava se od grupice) Uh, prođe i to.
Zapravo, niko nije ni primetio čiču koji je upravo prošao.
I dok govorimo o Srbiji u kojoj se prihvataju razlike, o tolerantnoj Srbiji, Evropa prosto vapi za nama.
Fudbalerčić
Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
Bitno se razlikuje od fudbalera!!!
Moćni rendžeri
Serija iz koje je većina dece izvukla pouku da ako se njih 5-6 udruže mogu bez problema da izmlate nekog ko se od njih razlikuje.
Ptica trkačica
Pored toga što je jedan od najiritantnijih likova iz crtaća, ubedljivo je i jedan od najbezobraznijih . Za razliku od, recimo, Velje Ilića ili Duleta Vujoševića kojima se cenzuriše tek svaka druga reč ona nikad nije izjavila ni jedan glas, a da nije bio cenzurisan.
SA CENZUROM:
Biiip! Bi Bi Biiip. Biiiiiiip Biiiiiiiip!
BEZ CENZURE:
Gde si pizdo kojotska! Nabijem ti taj tvoj ACME u čmar! Puši kurac!
Studiranje po Bolonji
Real life video igrica, u Srbiji popularna od 2006. godine. Igranje je besplatno za odredjeni broj ucesnika, dok ostali moraju platiti pretplatu. Cilj je preci 4 obicna i 1 Master nivo, dok neke varijacije sadrze 3 obicna i 2 Master nivoa. Za prelazak svakog nivoa se dobija po pet zivota, pri cemu se broj zivota resetuje na pocetku svake godine. Ucesniku koji istrosi sve zivote a da je blizu prelaska na sledeci nivo se dodeljuje jos jedan zivot, poznat pod imenom Oktobar 2. Nastavak igranja je moguc i u slucaju Oktobar 2 pogibije, ali samo ako se u automat ubaci jos novca.
Padanje Oktobra 2: Game over. Please insert money to continue.
Vožnja vozom kroz Srbiju
Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.
12:30 – Voza još uvek nema.
12:45 – Voza još uvek nema
13:00 – Voza još uvek nema
13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.
Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne.
Voz se zaustavlja negde van stanice.
Voz stoji.
Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama.
Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni.
Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo.
U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh.
Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj.
Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku.
Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ?
Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.
Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.
Ko vam je kriv kada niste znali da možete i autobusom ?
Vožnja autobusom kroz Srbiju
Vožnja autobusom kroz Srbiju
Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje.
Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici.
Ili bi bar tako trebalo da bude...
Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan!
Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane.
Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ?
Vi: (jedva nalazite slobodno mesto)
Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja!
Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50!
Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca.
Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo.....
Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu)
Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju)
Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu).
Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo....
Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).
Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.
(Mogli ste i vozom Vožnja vozom kroz Srbiju )