када после неуспешног мозгања погледаш на google-у.

Студент/киња старије године факултета, који излази у истом року када и ви на испит, и прича све најгоре за професора, и за испит. Охрабрује те унапред да се не бринеш када паднеш, говори како излази на испит већ десет пута, како професор хоће да пита број страна у књизи, које су боје корице, да обара на испиту због једне речи, да код професора нико никада није добио више од 7, да зна градиво од корице до корице, али то није довољно, из првог пута свеједно нико није положио... Да се то полаже само преко дебеле везе, јер не постоји ни један други начин, јер да је на знање давно би већ то било уписано у индексу.

Матуранти Основних школа

Када нас неко убеђује да ћемо својим понашањем за Нову годину, Први мај, Рођендан, Дан републике, па и неке црквене празнике, итд. одредити ток свог живота до тог датума следеће године... Посебно популарно у старијим генерацијама...

Четник, обично човек висок 2 метра, ружан, брадат, косат, са неописивом жељом да коље малу недужну децу, и да силује партизанке које су, наравно, невине и лепе. Човек који никада нема милости ни према коме, носи митраљез, две пушке, десетак пиштоља, нож мало мањи од мача Краља Артура, педесетак бомби, и килограме експлозива којима ће разнети школу у којој мали, дивни Титови пионири уче о миру и спокоју, братству и јединству, итд. Као нечовек, наравно воли и да пије крв, никада не иде у борбу прса у прса, јер би га храбри партизан савладао помоћу векне хлеба. Када се нађе група четника, обавезно пуштају крике сличне индијанским, једу месо отетих оваца и говеда од сиромашних сељака који воле само партизане...

Али, шта да се ради, када је заиста тако било у рату, то није ни мало изобличено како би народ добио нереалну слику о четницима, и замрзео исте...

Када свака појава, нечија реченица или слика, па чак и појава у природи асоцира на потенцијално добру дефиницију или постер на вукајлији, замислиш се како би гласило, колико би лајкова било, па, можда чак, дође и у одабране...

Први дан електро аутомобила у Србији, а мук! Нема ни млађих, ни старијих људи... Млађи људи морају да слушају своје родитеље, јер они боље знају, а они кажу да се батерија прво мора три пута напунити по дванаест сати, јер је то тако функционисало на њиховој Нокии 3310!

Количина новца, уплаћена као кредит (на мобилни телефон) добија сасвим неку другу, много већу вредност.