Четник, обично човек висок 2 метра, ружан, брадат, косат, са неописивом жељом да коље малу недужну децу, и да силује партизанке које су, наравно, невине и лепе. Човек који никада нема милости ни према коме, носи митраљез, две пушке, десетак пиштоља, нож мало мањи од мача Краља Артура, педесетак бомби, и килограме експлозива којима ће разнети школу у којој мали, дивни Титови пионири уче о миру и спокоју, братству и јединству, итд. Као нечовек, наравно воли и да пије крв, никада не иде у борбу прса у прса, јер би га храбри партизан савладао помоћу векне хлеба. Када се нађе група четника, обавезно пуштају крике сличне индијанским, једу месо отетих оваца и говеда од сиромашних сељака који воле само партизане...

Али, шта да се ради, када је заиста тако било у рату, то није ни мало изобличено како би народ добио нереалну слику о четницима, и замрзео исте...