Sa tačke gledišta potencijalnog zeta, ukopanog u mestu kao mladi los kojeg je presreo čopor gladnih kurjaka, svesnog na čijoj se teritoriji nalazi, stvar koja je u rangu crnog humora.
Obećao je tata svojoj mezimici da će biti prijatan prema tebi, te će se suzdržati od klasičnih i pomalo arhaičnih "Koje su tvoje namere?" tipa pitanja. Ali nije matori lisac sisao vesla, zna on koga ti natežeš kad god ti se štrokavi miško digne, pa će ti zato oružjem u vidu podjebavanja vratiti milo za drago, sladeći se dok od tebe, naizgled opuštenog lika, trema pravi običnu sojku.
Ona: Tata, mama, ovo je moj dečko. On: Drago mi je gospodine, gospođo... Tašta: Dobrodošao! Možeš slobodno da me oslovljavaš po imenu. Tast: Mene možeš slobodno da oslovljavaš "Gospodine". Ona: Tata! Tašta: 'Ajde idite vas dvojica u sobu dok mi postavimo večeru.
- Znači ti si taj zbog kojeg sam ja morao danas da propustim lov. - Žao mi je ako ste zbog mene... - Pa što si došao ako ti je žao? - Pa ja... - Hahahah... Šalim se bre, ionako mi se nije ustajalo jutros. Sinoć sam se zapio sa nekim prijateljima. - Hahah... - Šta je smešno? - Ništa. - Pa šta se smeješ onda? Je l' ti smešno to što mi se sad ceo dan povraća ili što neću biti u prilici da skinem kapitalca? - Ništa, ništa. - Zezam se bre, šta si se ukrutio? Nego, je l' čuvaš ti ovu moju malu? Da je čuvaš sad, kasnije kad ostarite i kad tebi dođe iz guzice i glavu možda bude kasno pa ti ode kod komšije. Hahahahaha... - Nadam se da neće. - Što si tako ozbiljan, nisu ti smešne moje šale? - Pa jesu, nego... - Što se ne smeješ onda? Šta, ti samo voliš da se smeješ drugima, je li? - Pa ne, ja samo... - Opusti se bre, momak, ne ujedam ja. Idemo da jedemo.
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
Primeniti svoje zen sposobnosti, urođeni osećaj za filing i nadasve empirijsko znanje zarad ispunjenja nekog zadatka.
Snimi bratac Skajvoker vrsnu ravu u bekstejdžu, a on skrhanog samopouzdanja, jer mu je šminkerka u pemesu, izgubljen kao kuče u liftu. Prebira po sećanju neke zajebane situacije kada je pakovao grupi curice u musaka stajlu ali nikako da se okuraži i napravi prvi korak. Onda iznenada začu Obi-Vanov mili i vazda iskusni glas: "Oseti pulpu, Luk! Izčiliraj, Luk.". Sve ostalo je istorija...
Skoro pa izumrla vrsta žena izlovljena od strane svoje vrste ali drugog plemena, onog koje se moli Mediokritetu i Prosečnosti. One su najiskreniji primerci ženske vrste i to samo iz jednog razloga. Jer razmišljaju pičkom. Žene su rođene glumice stvorene da lažu, pretvaraju se i budu ono što nisu ali pička ih odaje jer je najiskrenija. Kada je vidiš golu ne može da radi ono što njena vlasnica hoće. Dakle ili vlaži ili ne vlaži, nema laganja, uvijanja u sjajan papir ili izvlačenja na fore. Iskrenost kao osobina je najveća vrlina sotonjare i po tome se razlikuje od ostatka ženskadije koja joj zavidi na hrabrosti i uopšte umeću da bude ono što jeste. Njoj pravila znače koliko i paoru kiša u januaru i uvek je spremna da sa njima obriše bulju. Ako to želi naravno.
Pandan nećeš jebati samo u 'posterdzhijskom' tripu. Došao si, skontao si šta je 50 bodova ali nećeš posterisati i amin. Zašto? E pa zato što nisi u stanju da zadovoljiš osnovni prag tolerancije bitisanja na ovom sajtu a to je da ti defka završi u plusu.
Ne ne i NE! Nećeš praviti! A-a, nećeš posterisati! NO NO nihtz poszteriszati!
Retorička karakteristika bivših konzumatora nikotinskih štapića koji smernim rečima i likom Majke Tereze pokušavaju da izmene fetiško opredeljenje svojih bivših saboraca. U njihovim dinamičnim politiziranjima nazire se osećaj dobroćudne superiornosti zbog toga što su izabrali da ne budu srećni, već zdravi, jer je strašno bitno imati svest o tome da je rak pluća jedina bolest na svetu, te ako ukinu mogućnost dobijanja iste, astralno će se projektovati u bogolika bića.
Stoga redovno, u svakoj pušačkoj zoni, odlučuju da pokrenu svoje propovedanje glasom aktiviste za zaštitu kengura i Aboridžina od masakra poplava kada vide nekog ugnjetavača pluća i nemača zdravlja o tome koliko je „pušenje štetno“. Ma koliko odbijani bili, oni kao tragični junaci uporno istrajavaju u soljenju pameti, jer „pokazali su karakter“, „okanili su se ružne navike“, iako su se do juče tresli k'o Muhamed Ali posle dva sata bez katranskog fiksa...
Situacija 1: Ispušena lula: „Daj, šta mi duvaš taj otrov u lice, bre...?!“ Po pakle Drine: „Ne seri, juče si uz'o poslednju pljugu, a danas mi već kenjariš... Plivaj...“
Situacija 2: Ispušena lula: „Jesi li svestan da ćeš, ako tako nastaviš, definitivno dobiti rak pluća?!“ Po pakle Drine: „Jesi li ti svestan da ću ja najverovatnije umreti od obrušavanja rudnika u kojem radim pre nego što me pluća prikolju?!“
Situacija 3: Ispušena lula: „Vidi, sad si preš'o na ove jače... Pa ti nisi normalan! Po pakle Drine: „Hm?“, (izduvavanje dima u lice Ispušene lule) Ispušena lula: „Znaš li da su istraživanja pokazala da godišnje u svetu...?“ Po pakle Drine: „ŠUPIČKU MATERINU!!!“
Stanje u kome se običan građanin iznenadi provalama estradnih likova. Očekuje da se za sve ove godine savladao njihov repertoar neukosti, prostakluka, bahatosti i vulgarnosti.
-Reci mi: da li si bi u Parizu? Je l' si bio u Luvru? - Ma da. Redovno održavam koncerte za naše. Protrčao sam kroz Luvr i video Mona Lizu. Mnogo je mala.
-Najbezvezniji način na koji si potrošio lovu? - Kupio sam kadu, platio 28000e i napravio poplavu. Kasnije sam nastavio da se tuširam u kabini. (voditeljka: S. Marinković; gost: A.Lukas)
Ubedljivo najgori tip slušača muzike. Ljudi koji slušaju jedan jedini bend, a od svih ostalih znaju po maksimum dve pesme. Ne priznaju ništa drugo, sem svojih idola, a ukoliko kojim slučajem pokušate da objasnite da Metalika ipak nije najbolji bend ikada i EKV nije jedini dobar bend iz osamdesetih i devedesetih, najebali ste. Pokušajte da im protivurečite - najebali ste. Pokušajte ikakav razuman razgovor sa njima - najebali ste.
-Brate, aj da pustimo neku ziku. -Pusti Metaliku. -Pusti sad Metaliku, ajde nešto domaće . Može miks: Smak, Partibrejkers, Azra? -Ma daj bre, pusti Metaliku. -Dobro bre, ima i drugih bendova osim njih, evo može... -Metaliku bre! Metaliku pusti! Oni su ti bre najbolji bend ikada, imaju dvestasedamdesšes nagrada i stočetresdevet koncerta. Znaš li bre ti da je na koncertu u Moskvi devedesprve bilo milion ipo ljudi?!
*Autor je i sam veliki fan pomenutog benda, nema namere da se uvrede ostali fanovi istog.
Osoba koja odlično poznaje zakone prirode i svojski ih brani pred svakim ko se drzne da ih ugrozi. Neretko zastupa i čika Boga ako se za to ukaže prilika.
''Kakav, sangejzing, kakvi pederi, kakav abortus, to nije po zakonima prirode i Boga!''- reče advokat i ogrnu izdubljenog međeda na sebe prekrstivši se pred crkvenim kalendarom u izlogu trafike.
Jezik koji Srbi propričaju kad se napiju, ili bar nešto što podseća na taj jezik, zbog svojih suglasničkih grupa koje podsećaju na grombuljanje kugličnih ležajeva u strugu.
Skjorgmrnjbrljgrmnaaaaaaaa! (google translate -norvegian to serbian-: sklonite čaše sa stolaaaaaaaa!)
Odgovor koji roditelji daju djeci na njihovo pitanje zašto stalno moraju smarati o tome od čijih kuća im je nova ljuba, odnosno o njenom porijeklu sve do devetog koljena.
- Mali, đe se ti tako spremaš, mećeš taj gel, ti se tako nisi picanio ima tri mjeseca?! - Trebe, stari, trebe... - A je l naišla neka piša, što te smuntala? - Izgleda da jes', ne znam šta će biti... - E a od čijih je kuća? - De ba oladi malo, tek smo tri nedelje zajedno, neću je ženiti... - A sinko, stari ljudi kad su kupovali kravu, gledali su ko ju je otelio, a toli žensko kad se gleda... Ae evo ti cvancika da se izvedete...
- Buraz, kako si prošao na ispitu iz organske? - Ma brate, laka pitanja, rasturio sam ih kao Burzum emo cavu! .............................. - Čujem da si se sinoć zakačio sa nekim seljakom u klubu? - Ma počeo nešto da se proserava, hoće da me tuče, ali rasturio sam ga kao Burzum emo cavu! .............................. - Šta bi sa onom malom? - Brate, rasturio sam je kao Burzum emo cavu!
