Zmije, gušteri, insekti, neizlegnute larve gundelja, jarčeva muda, nesvarena slama iz kamiljeg stomaka, sveže govno afričkog slona...Sve su to gastronomski specijaliteti koji se, između ostalih, nalaze na švedskom stolu divljine. I sve je to ono što Bear Grylls, čuveni govnojedac sa Discovery Chanell-a, stavlja u svoja ljudska usta pod izgovorom proteina. Naravno, to brojnom svetskom televizijskom auditorijumu nimalo ne smeta – takav je, naime, senzibilitet emisije - ali da li ikad iko pomisli na njegovu sirotu suprugu koja ga sa zebnjom čeka u Mančesteru?! Šta ona oseća gledajući svog voljenog Bera dok tamani ono što čak i hijene i šakali u širokom luku zaobilaze? Dok srče blatnjavu vodu, želudac gekona, mokraću kamermana...? Žvaće kameleona, muda od labuda, besne gliste...Odoh.

Omiljeno pitanje drevnih srpskih zagajbljivača iz Vojvodine. Zaštitni znak debelih Lala koji najviše vole da na tuđ račun jedu i piju. Udica na koju se gazde-somovi uvek hvataju. Naime, sputani strogim kućnim vaspitanjem i hroničnom pobožnošću, alavi Vojvođani su još pre mnogo godina bili primorani da osmisle diskretan tj. indirektan način da pristupe frižideru ciljanog domaćina ali tako da ovaj ne posumnja u njihove čestite, dobrosusedske namere. Tako je nastao izraz iz naslova a srpski domaćin - k'o srpski domaćin: sujeta mu nikada nije dozvoljavala da pred goste iznese išta manje od pečenog praseta, ruske salate, upravo ispečene gibanice i domaće doboš-torte, što je, mora se priznati, prilično išlo na ruku gladnim i žednim bećarima. Ustvari, ko zna - možda i jedni i drugi znaju o čemu se radi al' samo ćute. Tako su, kanda, vaspitani...

Mistična alhemijska formula kojom se čista govna čudesno pretvaraju u suvo zlato. Idealno sredstvo za medijsko dizanje rejtinga osrednjim i usranim glumcima, plavokosim i sisatim voditeljkama i polugluvim imitacijama od pevača/čica. Kvalitativni atribut dodeljiv samo onim primercima iz javnog života koji su očigledno na krajnje neobjašnjiv način pobegli iz ludare ( ili neke slične mentalne ustanove u kojoj su bili smešteni ), obukli čistu ili pozajmljenu garderobu i naprasno počeli da jebeno glume, pevaju, sviraju, vode jebene emisije jebenom nedeljom uveče i uopšte da se bave nekom kulturno-umetničkom delatnošću. E sad, jebiga. Ni su ni oni, siroti, krivi. Krivi su prozori bez rešetaka...

Jedan od najstarijih sleng izraza u srpskom jeziku koji je, nastavši pre skoro 200 godina na prostorima tadašnje provincije Austro-Ugarske tj. današnje Vojvodine, uspeo da odoli zubu vremena i da zaživi u srpskom govornom vokabularu sve do dana današnjeg. Pretpostavlja se da je motiv nastanka ovog veoma specifičnog izraza ležao u nepobitnoj činjenici da su Srbi, od kada je sveta i veka, važili za jedan veoma težak i zajeban narod ( neki bi rekli i ''nebeski'' ) te da su iz tog razloga uvek bili nekako 'nepodesni' za saradnju sa svojim, nazovimo ih, ''gazdujućim zemljama''. Česte pobune, protesti, sitne revolucije i ustanci naterali su mudre Austro-Ugare (jerbo su čitali istoriju a i Turci su im se žalili ) da preispitaju svoj odnos sa potlačenim pravoslavnim stanovništvom i o'lade, što bi se reklo, sa apsolutističkim stavom koji su prema istom prethodno zauzeli. Zbog toga se danas izraz iz naslova koristi kao dodatak u rečenicama koje se, pre svega, afirmativno ili povlađujući odnose prema sagovorniku.

- It' s Morphin' time! -

Čuvena i krajnje izdebilizovana replika iz američke tinejdž serije 'Moćni Rendžeri', iste serije koja nas je planski trovala, dugi niz godina praznila ulice i škole u našoj zemlji, ali i na specifičan način pretvarala nas, svoje nesluteće male gledaoce, u totalitarne idiote i kretene koji su svaku moguću priliku koristili ne bi li uzvikivali rečenicu iz naslova i ludački skakali na nevine spomenike i skulpture po parkovima i trgovima. Danas, Moćni Rendžeri ne uživaju toliku slavu kao onomad kada smo se ogrtali crvenim i žutim mušemama ne bi li imitirali drage nam idole ali i dalje se, doduše u drugačijem kontekstu, koristi ova legendarna rečenica koja je nekada krasila zajedništvo Zaka, Ejpril, one Žute kurave...i ostalih nindži.

Virtuozna varijacija na epsko ' Je l' se to jede '. Idealan odjeb na intelektualnu ili filozofsku tiradu sagovornika. Retoričko pitanje obogaćeno dovoljnom dozom cinizma da zasigurno ućutka i najupornijeg među kenjatorima. Savršena dosetka za sve moguće -izme, -logije i ostale mozgu naporne termine. Sarkastičan komentar na proseravanja namnoženih kvazi-umetnika o njihovoj kvazi-umetnosti.

' Go to your room! '

Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.

Redovna i sasvim neobjašnjiva pojava u ponašanju muške populacije na planeti Zemlji. Mistična sposobnost anatomske anomalije u predelu abdomena, karakteristične isključivo za članice ekskluzivnog ženskog preduzeća ' Rodiću jebenu bebu d.o.o ', da na krajnje misteriozan i ezoteričan ( nije 'eteričan', bolesnici jedni ) način utiče na stav, mišljenje i generalni utisak jednog muškarca o (do)nedavno (ne)oplođenim ženama usled čega dolazi do delimične ili čak potpune reevaluacije istih tj. do njihovog novog kvalitativnog vrednovanja od strane muškaraca. Iako sve ovo pomalo zvuči komplikovano ( evo par psovki radi opuštanja – k****, p****, s*** - s akcentom na prvu ) stvar je zapravo prilično jednostavna. Ustvari, pomenuta izbočina ne samo da ima moć da iz korena izmeni same vlasnice iste ( što je, razume se, nekako i očekivano ) kao i ostale, neoplođene pripadnice, već je kadra da bitno koriguje mentalno-vizuelnu percepciju trudne žene u današnjem, mora se priznati, ipak muškom svetu. Šta je tačno u pitanju – čak ni naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu nisu kadri da odgovore ali je više nego jasno da je taj jedan spermatozoid koji se snašao u stvaralačkom haosu materice i pogodio svoju okruglu metu, uspeo u onome što ni Dambldor niti jebeni Merlin nisu za života mogli : da pretvori kurve u svetice, omražene drugarice u najbolje prijatelje ( i obratno ), dobre pičke u NEKADAŠNJE dobre pičke, gaborke, grobove i ostale zlotvore u anđeoske lepotice kojima bi i Šarliz ( Teron ; prim.prev. ) pozavidela dok su se glupače, sponzoruše i plavuše ( uz dužno poštovanje prema časnim i pokojnim izuzecima) pod njegovim činima u stilu ružnog pačeta transformisale u pametne i snalažljive crnke. I još nek' neko kaže da nam preti bela kuga...

S magarca na konja. S konja u limuzinu. Učestala greška koja se dešava napaćenim i izmučenim članovima popularne socijalne mreže. Sličnosti između ove dve internet stranice su zaista zanemarljive a najveća razlika je verovatno ta što jedan Vukajlijaš, za razliku od svog kolege sa Fejsa, možda nešto i KARA.

Mitski najviši ton u muzici. Predstavlja samu granicu ljudskih glasovnih mogućnosti. Apsolutnu vokalno-interpretativnu sposobnost. Legendarna tonska visina koju mogu otpevati samo najbolje, ujedno i najdeblje operske pevačice. Posle toga slobodno mogu da umru. Ili da se useru - njihov je izbor. Elem, Visoko Ce obično dolazi na samom kraju arije ili pesme ( što mu dođe na isto ) a obzirom da ga svi toliko pohlepno iščekuju da skoro niko i ne sluša ostatak koji mu prethodi, u svetskom slengu se odavno odomaćila čuvena rečenica ' It ain't over until the fat lady sings ', što bi se kod nas moglo prevesti sa ' Ništa nije gotovo dok sudija ne odsvira kraj utakmice ', ali to je već neka druga definicija...
Naravno, prava istina je svetlosnim godinama daleko od gorenavedenih tvrdnji ( negde oko Zaklopače ili Borče Grede; prim.prev.) . Naime, veliki broj opersko-scenskih zvezda današnjice u stanju je da savršeno otpeva mnogo više tonove od mistifikovanog Visokog Ce a postoje i neke svinje koje su u stanju da izvrište i neverovatni F! koji se, za neupućene, nalazi čak četiri cela stepena iznad ovog iz naslova! Ipak, Visoko Ce ostaje popularni mit i kao takav će se, dokle god je sveta i veka, rado pominjati...

'Bagaž' je prosta reč francuskog porekla i znači 'prtljag, tovar' ( bagages franc.; baggage engl. ). U slučaju ove definicije može se prevesti i kao 'teret' jer se u današnjem slengu najčešće koristi kao sinonim za decu koju samohrani roditelji donose iz prethodnog u sledeći brak ili vezu. Izraz, zapravo, najviše i koriste eventualne nove mame i tate, kojima tuđa deca ustvari, ni kriva ni dužna, predstavljaju poprilično nezaobilaznu prepreku brzom i jednostavnom seksualnom opštenju sa njihovim biološkim roditeljima.

Kada popu situacija ( a najpre KANDILO ) žešće izmakne kontroli.

Ok. Dakle, rečnik današnjeg prosečnog muškarca zaista vrvi od sjajnih slengovskih izraza koji se koriste prilikom komentarisanja neke dobre ribe ali s vremena na vreme stvari se otrgnu kontroli. To važi i za citat iz naslova ( naravno da je CITAT ) koji, čini se, kako po svojoj odvratnosti tako i originalnosti ipak nekako...odskače od ostalih. Osobe koje su u stanju da ga koriste trebalo bi u svakom slučaju izbegavati u širokom luku jer nije isključeno da će vas jednog dana u budućnosti ponuditi domaćom rakijom...od govana.

ON ne može više. Ona mu je uzela sve. I ponos, i čast, i muškost. I komfornu kuću na Avali. Nikada joj ništa nije rekao. Majka ga tako vaspitala. A i nju mu je uskratila. Pivo nije popio dvadesetpet godina a već je zaboravio i ukus kavurme s belim lukom. U početku mu nije bilo baš pravo, ali se brzo navikao. Govorio je sebi : Hej, čoveče, ona je žena tvog života, voliš je, rodila ti lepu decu...I stalno se tešio time da će jednog dana da umre. ONA, naravno. Znao je da nije savršen čovek i idealan muž. To mu je rekao i kum...ali i sveštenik. Sada, kao muškarac odveć pomiren sa svojom sudbinom, ne traži ništa, ne žudi ni za čim...samo da ga ne sramoti pred decom, majku joj jebem usranu!

ONA ne može više. Jednostavno, ne ume. Uzeo joj je sve. I poštenje, i čast,i ženstvenost. I nevinost. Na Avali. Nikada mu se, doduše, nije žalila. Otac ju je tako vaspitao. Zbog NJEGA više ne govori s njim. Uzalud je pokušavala da se pomiri ali je se on na kraju odrekao. Preko 'Blica'. Nigde nije otišla sama već godinama a nekakvom poklončiću za rođendan ili godišnjicu retko se i nadala. Dobila je jednom za 8. mart knjigu. Kuvar. Govorila je sebi : Hej, ženska glavo, on je čovek tvojih snova, tvoj princ na belom konju, on te voli, imaš dvoje predivne dece sa njim...I stalno se tešila da će jednog dana da umre. ON, naravno. Psihijatar joj je rekao da je to normalno za klimakterijum. Mama, takođe. Sada, međutim, kao žena svesna svog početka i kraja, ne iska ništa, ne treba joj ni zrnce...samo da je ne sramoti pred decom - dojila ih je nekad, sisu mu milosnu jebem!

Slikovit opis tipa čija se obdarenost meri u metrima a ne centimetrima.

Ako ste ikada imali priliku da dok vršite veliku nuždu u toaletu ili serete u prirodi naletite i prelistate neki od tinejdž časopisa pre nego li ga iskoristite u pametnije svrhe ( lično preferiram BRAVO - najbolje upija ), onda ste sigurno u njemu naišli i na ovo SUŠTINSKO pitanje. Cela mudrost leži u tome da iako smo mi muškarci neobično srećni što današnje klinke tako rano počinju da se interesuju za organ zvani KURAC i da im u tome mi vrlo rado pomažemo, one se tako isto vrlo malo ili čak nimalo interesuju za čitavu priču zvanu SEKS. I tako, lutajući svetom potpuno zbunjene i neupućene, u njihovim životima počinju da se pojavljuju neki novi problemi ( sem navikavanja na veći broj profesora ) i nove teme za razgovor ali odgovore na eventualne nedoumice koje nastaju ne mogu pronaći u PRIRODI I DRUŠTVU ili novoj epizodi PRIĐI BLIŽE. Zato se okreću jebenim teenage časopisima - sex info rubrika - u nadi da će im oni otkriti mudrost. Mi nemamo ništa protiv. Samo da nastave i dalje da gutaju...

p.s Emancipovane devojke - iskulirajte, ovo nije vama upućeno. Peace...