psihijatar koji se ne plaća, tj barem ne bi trebalo
-Oče,želeo bih da se ispovedim nešto me muči danima..
(pauza)
- Khm, da, hm dete moje šta te muči, samo ono, nemoj baš detaljno
-Pa ono kako da kažem, grešio sam, a opet ne znam kako da priznam..jao uh.. Mnogo mi je teško.. Mislim, nije to toliiiko strašno, ali muči me savest i to..
(pauza)
- A sinko izgovori Oče naš pedeset puta proći će te to
-Ali nisam još ni poč...
-De, de ajde i ostavi neki dinar, Bog će te nagraditi
Preskakanje svih mogućih fotelja, kreveta, stolova i stolica samo da bi uhvatili je*enog komarca i prilepili ga na zid ostavljajući preteću poruku drugim komarcima. Konačno kad ugasiš svetlo i kad se baciš na krevet, ne prođu ni tri sekunde kad eto ti novog iritirajućeg đavola - komarca. I opet ispočetka preckakanje svih mogućih fotelja, kreveta, stolova.....
Dan kada te mrzi da ustaneš iz kreveta, da jedeš, da se obučeš. Ostaješ ceo celcati dan u krevetu, primoran da gledaš dosadne filmove jer na tv-u avaj, nema ništa pametnije (naravno ukoliko ne računate Nedeljno popodne Lee Kiš) . Sam si, kosa u nikad gorem stanju, u pidžami, roletne spuštene, neko kuca na vrata i zvoni uporno, ali se praviš da si izašao negde. Na kraju uživaš maksimalno u svom sjaju i prosto razmišljaš šta bi se desilo kada bi te neko sada ugledao (na dobro ne bi izašlo).