Дан када те мрзи да устанеш из кревета, да једеш, да се обучеш. Остајеш цео целцати дан у кревету, приморан да гледаш досадне филмове јер на тв-у авај, нема ништа паметније (наравно уколико не рачунате Недељно поподне Лее Киш) . Сам си, коса у никад горем стању, у пиџами, ролетне спуштене, неко куца на врата и звони упорно, али се правиш да си изашао негде. На крају уживаш максимално у свом сјају и просто размишљаш шта би се десило када би те неко сада угледао (на добро не би изашло).