Користи се кад наше комшије присвајају углавном српске историјске подвиге, а не само да нису допринели и помогли, већ су били крволочнији од освајача (антифашизам).
Такође, процес који се одвија у већини комерцијалних реклама, филмова, песама и свега што може да донесе велики профит. Да се не би ограничио на Србију и тиме знатно умањио приходе, уметник уместо термина Србија користи Балкан. Или уместо Срби – балканци. Што је још трагичније, Срби предњаче у Балканизацији.

Апсолутно недефинисана реченица (или синтагма, како год). Нејасна је и ономе ко је изговори и чини ми се да тако нешто постоји само у Србаља.
Поента је то што долази до бесмисленог гомилања псовки, у оним моментима кад се темпераментнији саговорник узбуди толико да у њему не постоји рационално и аргументовано објашњење за нешто у њиховој расправи.

Заузети и учврстити положаје за шанком.

Комбинација вињака, коњака, брље и разних токсиканата која смрди као чопор угинулих вепрова.

Најчешћи одговор студената на питање професора „Јел' то јасно?“
Бар 99.99 % њих апсолутно нема појма о чему тај човек говори, али ако је осталима јасно, Боже мој, јасно је и мени. Сви су свесни да ће на испиту бити „пали марш из моје авлије“ али уздају се да ће научити кући кад копирају свеску од Јаце Шпигле која зна све од тригонометрије до крактеристика теравадског будизма у Мијанмару.

У народу познатија као брља, изразито лоша ракија. Обично се оставља на гробљу за покој душе покојника, или за масажу стопала. Наравно ту је и у оним приликама кад су напољу екстремно лоши временски услови, па нам послужи да повећамо телесну температуру, или сте једноставно толики алкохоличар, да вам не смета ни кад сурдукнете етил алкохол. То је најчешће крушко-шљиво-јабука, али могуће су разне варијанте. Толики отров да човек често занеми на десетак секунди, јер бљује ватру на све отворе.

Најучесталије питање огорчених ђака и студената, којима се момачки прикења кад профа почне да дави о албанском туризму и пољопривреди Уганде.

Студент који живи у дому.

Основна вештина му је у томе што може да попије више флаша пива, него да повеже тачних пасова на утакмици.
То је човек који није одваљен од стене, већ је стена одваљена од њега.
Ни у ком случају нема испод сто килограма, јер му је маса прекопотребна за макљажу по сеоским атарима са судијама и противницима.
Пре и после сваког тренинга груне по таблу шарене сланине и канистер домаће ракије, да случајно не би изгубио на маси, која му је основни квалитет. Као обавезна увертира пред недељну утакмицу је суботње алкохолисање како би у недељу пружио што бољу партију.