Prebio ga k'o vola u kupusu. Zgazio k'o mačka ciklamu. Ubio i Boga i Đavola u njemu. Izmenio mu lični opis. Dva puta.

Nenadjebivi i apsolutni izraz za maksimalni učinak u fizičkom demoliranju jednog ljudskog bića. Piktoresni termin za najteži vid telesne štete. Sama demonstracija sile je, naime, toliko brutalna da je žrtvu potrebno najpre SASTRUGATI, eventualno SAKUPITI a potom i ZALEPITI. To, međutim, nikako ne garantuje da će baš svi unutrašnji organi biti na svom pravom mestu i u ispravnoj funkciji. Doduše, tehnika iz naslova nije fatalna samo za spoljašnji izgled jedva preživelog subjekta. Veliki deo stradanja nažalost apsorbuje i čovekova duša pa je oporavak daleko teži nego u uobičajenim slučajevima. Ipak, nije sve tako crno: u zavisnosti od dužine boravka u bolnici ili manastiru, moguće je pročitati popriličan broj knjiga iz edicije biblioteke ''Solaris''...

( N.B. Unapred se izvinjavamo svim pripadnicama lepšeg pola. Ovde se, ipak, radi o ozbiljnom zadatku pravljenja rečnika. )

Broj unosa : #121
Lokacija : Beograd, park Čuburski
Datum : 17. septembar 2011, poslepodne
Subjekti : Dva tipusa mlađih godina
Vukajlijaš : #58690
Opis : Jedan od onih slengovskih izraza novije proizvodnje koje mi, vrli, požrtvovani i lepi etimolozi sa Vukajlije, vredno sakupljamo, verno beležimo a neretko i pivom zalivamo. Šta ćemo - takav nam pos'o. Kao u mnogim drugim slučajevima do sada (unosi #111,#46,#75...), i u ovom opet govorimo o unutrašnjem pitanju koje sebi postavlja svaki iole samosvestan muškarac, o tzv. Večitoj Muškoj Dilemi ( VMD ) : RUŽNE ŽENE I DA LI IH TREBA TRSITI? Nemojte da vas zavara romantično-larpurlaristička poetika iz naslova - u pitanju je više nego redak primerak ženske populacije koji u svojoj genetskoj strukturi ima nekoliko proteinskih lanaca hobotnice, himalajskog jaka i andaluzijske bube-balegara. Ne. Ona nije ružna. Ona nije nakazna. Ona se čak ne može nazvati ni grobom, kerom, lopatom ili neslanom šalom ( greškom ) prirode. Ruška Jakić i Isidora Bjelica su za nju jebeni top-modeli. Kod nje ne pomaže ni drevna tehnika ''Kesu na glavu, kesu na kurac pa ud'ri!''. Jednostavno, i kako mudro kaže gorepomenuta rima, ONA NIJE NI ZA KURAC. Ovakve ženske osobe su, međutim, najčešće izrazito inteligentne i emotivne a veliki je broj i onih koje su i studenti generacija. Мi muškarci smo, ipak, nepopravljive amebe...

Floskula koja na najslikovitiji način objašnjava metamorfozu mladića željnog samo jedne stvari u odraslog čoveka svesnog sebe. Posle perioda besomučnog, neprekidnog i besmislenog natačinjanja pripadnica ženskog pola na svoje zašiljeno koplje, muški primerak iznenada i bez najave postaje svestan i svojih ostalih potreba i činjenice da iste može zadovoljiti isključivo samo jedna kompletna žena. Ubrzano kurtalisanje starih i dekadentnih navika, najavljuje ekspresnu zamenu gomile pičaka iz prošlosti za nehormonsku potragu za jedinom vaginom svog života. I nauka pomireno ćuti...

Apsolutni i nenadjebivi izraz za tešku i okorelu lopovčinu. Nedvosmisleni termin za vrhunskog zabadača. Big Laleta krađe. Hudinija pljačke. Taj ne krade - on čini da stvari jednostavno NESTANU. Da mu vežeš ruke, jebenim dupetom bi ti pokrao. Iz usta jezik uzeo ( metodom leva NOGA-desni džep ). Pljačkaši faraonskih grobnica, Robin Hud i Vinona jebena Rajder pored njega izledaju kao mala deca, Boni i Klajd kao Ivica i Marica dok Dafina i Jezda nisu ništa drugi nego obični amateri. Protiv njega nema odbrane. Brave, sefovi, laseri, nindže, kerovi - ne mogu mu ništa. Vrata otvara pogledom, trezor otvara prstom ( zbog čega i pušta nokat na petom ). Neki kažu da je najbolje rešenje ići go - šta će, kao, tad koji kurac da zdipi? - ali čak i u tom slučaju postoji realna opasnost da, ukoliko je isti u aproksimativnoj blizini od 2km, ostanete bez nekog od vitalnih organa. S druge strane, i ti bubrezi su toliko precenjeni...

Жан Пол Сартр (фр. Jean-Paul Sartre; 21. јун 1905 – 15. април 1980) је био француски филозоф, романсијер, есејист и драмски писац, творац атеистичког егзистенцијализма и, наравно, нема никакве везе са употребном вредношћу ове дефиниције. Србима је, ваљда, увек било интересантније његово презиме од целокупног његовог стваралаштва - 'Сартр' = сатирање = јебање = вођење љубави. Мудра дедукција, нема шта.

(N.B. Priča ne sadrži opscenosti. Unapred se izvinjavamo na tome. Autor )

15. april 1912 god., negde na Pacifiku

Poslednji ostaci svetlosti dana već su odavno iščezli u tamnoj daljini horizonta kada je gospodin Charles Herbert Lightoller, prvi oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, izašao na terasu pramčane palube i udahnuo sveži večernji vazduh. Naginjući se blago preko bezbedonosne ograde, sa zadovoljstvom je posmatrao penušavi trag koji su za brodom ostavljala dva moćna Harland&Wolff parna motora od 16,000 konjskih snaga. '' Miriše na maglu.'' - pomislio je. Još neko vreme je uživao u ovom prizoru a onda se uspravi, namesti oficirsku šapku i izvuče iz unutrašnjeg džepa svoje rajsko-bele uniforme srebrnu tabakeru koju je dobio od svoje verenice, gospođice Emily Huntingtonsohn, na poklon pred isplovljavanje. '' Đavolski dobra cura! '' – skoro naglas reče Charles. I jeste bila. Od onog prvog prohladnog jesenjeg dana kada ju je video u gradskom parku u East Herefordu, znao je da je ona TA. ''...Ili je to samo bila ona modro-plava haljina od jorkširskog tvida koju je imala na sebi!'' - kako se, tobože, pravdao svojim kolegama. Nasmejao se i uzeo cigaretu.

- ''Prelepa noć za plovidbu, gospodine Lightoller, zar ne? Vatre...?'' -

Gospodin Lightoller se trgao. Pored njega je stajao Harold Godfrey Lowe, šesti oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, i držao u ruci upaljač marke Ronson. Na licu mu se ocrtavao šeretski osmeh koji je nasledio od oca, rovokopača u rudarskom basenu Pembrokshire-a, dok je upaljač, pak, nasledio od pokojnog dede.

- ''Nisam znao, gospodine Lowe, da ste toliki džentlmen...'' – procedi Charles paleći cigaretu i pružajući otvorenu tabakeru. – ''Mislio sam da sinovi engleskih rudara-protestanata nemaju baš izražen smisao za romantiku...'' -
- ''A ja, Charles, da gospoda sa livada u Hampshire-u ne traže pomorsku karijeru ali izgleda da smo se obojica prevarili.'' –

Nasmejali su se. Ovo im je bila prva zajednička plovidba još od obuke u kraljevskoj pomorskoj školi u Sauthampton-u i stari drugari iz školske klupe su potajno bili jako srećni zbog toga.

- ''Kako je kapetan Smith, Charles?'' – prvi se uozbilji Harold – ''Nadam se da ti nije previše inkonvinientno da govorimo o tome...''-
- ''Ne, ni najmanje. Pa, obzirom na količinu alkohola koju je kapetan Smith sinoć uneo u svoj telesni sistem, mislim da ću morati još neko vreme da ga zamenjujem na dužnosti. Ipak, njegov lični ađutant mi je u poverenju rekao da je dobri kapetan jutros konačno prestao da povraća. Pravo čudo, rekao bih, posle sinoćne konzumacije...''-
- ''Prosto ne mogu da verujem da je kraljevska mornarica dozvolila da jedan takav čovek upravlja najvećim i najmoćnijim brodom na svetu. To je katastrofa koja čeka da se dogodi, stari moj...! ''-
- ''Nažalost, bojim se da je alkoholizam kapetana Smith-a samo vrh velikog ledenog brega - ako me razumeš...'' – uzdahnu Charles zagledan negde u morsku pučinu. – ''Mislim da si i sam primetio koliko je siromašan izbor jela u glavnom restoranu. San Pjer šuren u kozjem mleku i Chateau Lafitte iz 1789-te ?! Mora da se prokleto šale! Pa, ni mrtav ne bih stavio tu prostotu u usta, uopšte da ne pominjem jeftini, pozlaćeni escajg! A tek muzika...Kriminal najviše čistote! Prvi kvartet Berlinske Filharmonije ni u kom slučaju ne može da odgovori visokim zahtevima prefinjene engleske publike. Na sve to, juče sam skandalozno dugo čekao da se oslobodi jedan od samo dva terena za tenis a, među nama govoreći, zaista ne želim da komentarišem broj Iraca i Škota u posadi. Mislio sam da te gamadi u engleskoj mornarici više nema...'' -
- ''Izvini što te prekidam, Charles, ali učinilo mi se da sam nešto video u daljini...Sedam-zarez-tri kilometara u pravcu severo-zapada...'' – I jedan i drugi uputiše značajne poglede u tom pravcu. Neki par je stajao zagrljen na samom pramcu broda. Ljubili su se.
- ''Hmm...Ma, učinilo ti se, Harolde. To su samo galebovi.'' - reče konačno prvi oficir. – ''Hajdemo unutra. U posedu sam izvrsnih cigara iz okruga Kent...'' -

I tako je nastao izraz iz naslova.

Popularna geografska floskula koja se u Srbiji redovno koristi kao cinična zamena za interesantnu državu, imena Hrvatska.

''Whatever...''

Kultni, neprevaziđeni i u svim zemljama sveta rasprostranjeni sleng izraz koji se koristi pri stanju apsolutne i totalne indiferentnosti. Odjeb par excelence. Ritualno pucanje kurca na tri, pet ili više delova. Enormni fantomski bol u dupetu i uvetu generisan neverovatnom, zrakatorskom ili krajnje neinteresantnom pričom sagovornika. Inače, sam izraz je američkog porekla a veruje se da su ga prve koristile kurave sa ulica Los Anđelesa '80-ih godina prošlog veka kao standardan odgovor na pitanje mušterija GDE SVE MOGU DA GA STAVE. Odgovor je, kako saznajemo, zadovoljavao širok dijapazon ukusa...

Fantomski simptom bolesti duše. Nedefinisani osećaj nelagodnosti koji logika ne ume da objasni a srce da shvati. Posledica emotivnog faula od strane intimnog ali i bivšeg partnera. Ono što je proguralo jebenu knedlu i zauzelo njeno mesto u predelu ezofagusa.Preporuka : ne isprobavati rešenje u vidu hitne hirurške intervencije. Ovaj zalogaj se posle nekog vremena ipak nekako proguta sam od sebe...

Slikovit opis bojnog polja posle bitke.

Nenadjebivi superlativ ružnoće. Atribut apsolutne i neuporedive nakaznosti. Estetska titula koja se dodeljuje isključivo individuama tako unesrećene spoljašnjosti da istom mogu jedino privući ose ili jebeni meteor a oterati zmije, guštere i krokodile ( ostale gmizavce i da ne pominjemo ). Opisni pridev kojim imenujemo sve one, čini se od Boga izdane, osobe koje nisu ''samo'' ili ''jednostavno'' ružne već svojim fizičkim izgledom ( a neretko i u kombinaciji sa odgovarajućim mozgom ) ozbiljno i na krajnje SLOŽEN način dovode u pitanje samo poreklo ljudskog genoma (genom = skup svih gena ; prim.prev ). Poreklo izraza datira još od postanka čoveka ( izvesnom Adamu je bilo mnooogo dosadno) a upotreba u današnjem slengu se jedino može objasniti primerom bubašvabe. Naime, ova grozomorna buba spada u, ruku na srce, jedna od odvratnijih stvorenja na planeti Zemlji ali je i pored toga ne možemo nazvati ''greškom prirode'' jerbo ju je dobri Bog zamislio i stvorio da se rodi, živi i umre kao prokleta bubašvaba. To, međutim, nikako ne možemo reći i za ljudske primerke iz naslova. Njih Gospod kao da je napustio. Odjebao. Zapalio i nije se vratio. Preselio se i nije im javio gde. E sad, šta se tačno odigralo tokom svetog i, što se carstva zemaljskog tiče, neophodnog čina začeća i ko je šta ujeb'o neposredno pred samu ejakulaciju ( neki pominju i ''preobilnu konzumaciju tečnog šodera, tečnog šodera''... ) – niko nije u stanju pouzdano da kaže ( a tu mislim i na same roditelje čudovišta ) ali šta god da je u pitanju, konačni proizvod nije ispao nimalo lep za oko ( doduše, ni za sekiru ). Posle devet meseci TREĆEG STANJA, umesto zdrave i prave ljudske bebe, izleglo se malo, rutavo zmajče. Al' neka ga. Nek' je živo i zdravo. Samo nek' ne prilazi...

Popularna mišljenja, predrasude i istorijske zablude koje jedan prosečan građanin Srbije gaji prema stanovnicima drugih zemalja i drugim nacionalnostima. Godinama, decenijama pa i vekovima izgrađivana i negovana seksualno-šovinističko-nacionalistička predubeđenja o NESRPSKIM narodima i narodnostima, koja su na kraju i od nas napravila seksualno-šovinističko-nacionalistička govna. Možda bismo mogli da i za to okrivimo sirote Turke i pet jebenih vekova zuluma ili da kažemo da nismo imali sreće na Bečkom Kongresu 1814-te godine, ali ovu specifičnu ''igru asocijacija'' smo sami izmislili, odigrali i na kraju u njoj pobedili. Doduše, ne treba previše da nam bude krivo zbog toga. I bez nje smo poprilično zajebani...

Najviši nivo nečijeg međusobnog neslaganja i nerazumevanja. Nemogućnost nalaženja zajedničkog jezika koja je dostigla onu apsolutnu tačku kada i jedna i druga strana razmatraju vid, tip i vizuelnu anticipaciju oružja. Oni se ne svađaju. Oni URLAJU. Auto-cenzura je na nivou susreta Velje Ilića i Biljane Srbljanović na buvljaku a tolerancija se odavno pretvorila u čistu alergiju. Gori su i od psa i mačke. Dalje više nema – ili će se hladnokrvno poubijati ili će napraviti dete pomirenja. U svakom slučaju ( i ako je moguće ), izbegavati.

Jedna od popularnih destinacija srpskih turista.

Džukela. Đubre. Jebeno govno od čoveka. Najnepoverljivija osoba na svetu. Prokleti lažov kome ne treba verovati čak ni ako kaže da Sunce sija. Ako se pak pojavi sa svojom odsečenom glavom i rečenicom '' Odsekli mi glavu. Krvarim. '' – odmahnuti rukom i oterati ga u tri pičke materine. Problemčić, doduše, leži u tome što ćete se najverovatnije milion puta nasankati na zajebancije osobe iz naslova pre nego li dođete do zaključka da vas ista samo žešće podjebava. Ali ne očajavajte. Govnara na kraju uvek proždere vuk.

Još jedna savremena narodna izreka koja u kombinaciji sa svojom bliznakinjom ''Šta zna svinja šta je dinja'' na veoma slikovit i poetski način pojašnjava zašto televizor, fen i jebeni otvarač za konzerve ( kao, uostalom, i same konzerve ) nisu baš za sve ljude. Takvi treba zauvek da ostanu na svojim brdima i love zalutale putnike-prolaznike za svoju kolekciju ljudskih kostiju. Njima ne treba civilizacija, tehnika, kultura. Koji će im kurac telefon, kompjuter, brijač – oni to nikada neće razumeti. Ne znam. Možda je to, ustvari, i dobra stvar ( jer : čemu jebeni Ivan Ivanović svake nedelje uveče i Ana Štajdohar sa svojim bendom ?! ). I jednoga dana, kada budu umrli u svojoj 45-oj godini ( jer : čemu taj Vitamin C? ), neće morati da brinu za ''civilizovano'' mesto na onom svetu - ostatak plemena sa kojim su živeli će ih verovatno ostaviti da istrunu negde u nekoj vodi ( jer : čemu ašov ? ), obzirom da vatru još nisu otkrili.
Prisetimo se za kraj i čuvene scene iz dojajnog filma ''Tri karte za Holivud'' i prognostičke replike Branislava Cige Jerinića : '' Ako ovo jedu i piju ( amerikanci, žvake i koka-kolu ), mora da se zarati ''. Ja sam završio.

Ideja vodilja iskusnog jebača koji ne bira previše šta će nataći na svoju muškost. On ne mari mnogo za poreklo, kvalitet i svežinu ženskog polnog organa koji će zaorati. Bitno je samo da ORE. On je život shvatio veoma ozbiljno i stoga je, došavši do zaključka da je isti isuviše kratak za gubljenje jebenog vremena, odlučio da ne propušta ni jednu jedinu priliku da udari recku, kakva god ona bila. E sad, kako ne bi ostao mentalno obogaljen u susretima sa ne baš najsrećnije izgledajućim pripadnicama ''lepšeg'' pola ( uz dužno poštovanje, tačka ), on se strogo pridržava koraka/pravila iz naslova bez kojih, ruku na srce, i ne može zdravo da se bavi svojom časno odabranom delatnošću :
1) vizuelna kontracepcija - mentalna ''kesa'' na glavi subjekta sprečava kontakt očima i generisanje sećanja
2) prava kontracepcija – ''kesa'' marke Durex, Trojan i sl., koju možete nabaviti u svakom iole snabdevenom kiosku ili pumpi, preventira eventualni ponovni susret sa objektom
3) mentalna kontracepcija – ''udarati'', ''taslačiti'', ''cepati'', ''rokati'' umesto ''imati seks'',''voditi ljubav'' značajno štiti hipotalamus od podsvesnog šoka

Sa verom u ovakvo jevanđelje, on je u stanju da živi sa sobom.

Misterija koja već nekoliko vekova okupira pažnju čitave svetske javnosti. Umetnici, naučnici, filozofi...Svi oni razbijaju svoje proćelave glave kako bi li razrešili čuvenu zagonetku koju je Leonardo da Vinči naslikao još davne 1503 god. Elem, sam portret Mona Lize tj. Lise Đerardini, kako se ustvari zvala debeljuškasta verenica Frančeska del Đokonda, bogatog trgovca i Ješe ( ovo poslednje dodato na osnovu zakona verovatnoće ), po priznanju samog autora i nije bilo neko naročito uspešno likovno delo. E sad, da li zbog toga ili iz nekog drugog neobjašnjivog razloga...tek, do transakcije između umetnika i naručioca nikad nije došlo. Da Vinči je sliku zadržao u svom posedu i nosio je svud sa sobom u svom velikom putničkom kovčegu ( ostatak sadržaja nepoznat ), da bi je se, posle njegove smrti 1519-te god., konačno dočepali Francuzi u čijim rukama je ostala do dana današnjeg. Zahvaljujem.

Jedan od najstarijih i najočuvanijih izraza u današnjem slengu i ozbiljno bih slagao ako bih rekao da trenutno nisam jebeno oduševljen od sreće što ga niko do sada nije definisao a verovatno ni ukucao! ( skače u egzaltaciji, briše tastaturu od nečeg lepljivog...ok, smirio se ) Bilo kako bilo, 'čapraz-divan' ili 'čapras-divan' ( kako je takođe međ' narodom poznat ) je milozvučni termin turskog porekla i znači ulagivati se, dodvoravati se, činiti ugođaj nekome, zabavljati razgovorom nekog ko je dokon. Ukratko rečeno, i da ne bih tupio više sa arapskim uputstvima za upotrebu, 'praviti kome čapraz-divan' je ništa drugo do brutalnog i bestidnog uvlačenja u nečije cenjeno dupe ( eşek - turc., prim. prev. ) a vlasnik istog je toga vrlo dobro svestan pa na celu stvar pristaje svojevoljno i sa izrazitom radošću. Takođe, neoboriva činjenica da sama reč 'ćapraz' predstavlja atribut za 'konjski, konjoliki', još jasnije stavlja do znanja da je u tom 'divanu' (razgovoru, je l' te ) jedan od učesnika prava pravcata konjina. Jebiga. Naučismo mi ipak nešto od Turaka za tih prokletih pet vekova...mislim, sem svega jebenog ostalog.

'Bagaž' je prosta reč francuskog porekla i znači 'prtljag, tovar' ( bagages franc.; baggage engl. ). U slučaju ove definicije može se prevesti i kao 'teret' jer se u današnjem slengu najčešće koristi kao sinonim za decu koju samohrani roditelji donose iz prethodnog u sledeći brak ili vezu. Izraz, zapravo, najviše i koriste eventualne nove mame i tate, kojima tuđa deca ustvari, ni kriva ni dužna, predstavljaju poprilično nezaobilaznu prepreku brzom i jednostavnom seksualnom opštenju sa njihovim biološkim roditeljima.