Prebio ga k'o vola u kupusu. Zgazio k'o mačka ciklamu. Ubio i Boga i Đavola u njemu. Izmenio mu lični opis. Dva puta.
Nenadjebivi i apsolutni izraz za maksimalni učinak u fizičkom demoliranju jednog ljudskog bića. Piktoresni termin za najteži vid telesne štete. Sama demonstracija sile je, naime, toliko brutalna da je žrtvu potrebno najpre SASTRUGATI, eventualno SAKUPITI a potom i ZALEPITI. To, međutim, nikako ne garantuje da će baš svi unutrašnji organi biti na svom pravom mestu i u ispravnoj funkciji. Doduše, tehnika iz naslova nije fatalna samo za spoljašnji izgled jedva preživelog subjekta. Veliki deo stradanja nažalost apsorbuje i čovekova duša pa je oporavak daleko teži nego u uobičajenim slučajevima. Ipak, nije sve tako crno: u zavisnosti od dužine boravka u bolnici ili manastiru, moguće je pročitati popriličan broj knjiga iz edicije biblioteke ''Solaris''...
- Matori, jes' video Djoleta ovih dana? K'o da je u zemlju propao a treba da mi vrati onaj Sony... - Brate, ti ne znaš...!? - Šta, bre..? - U, jebote, gde ti živiš...Pa, drug Đorđe je najeb'o k'o žuti pre neku noć. Saček'o ga onaj majmun Kiza sa ekipom - da l' mu je ovaj vređ'o ribu ili šta - i razbacali ga, znači, k'o đubre po livadi. Lom ruke, tri rebra, štangla po lobanji...Ma, sve po propisu, batice. Eno ga u bolnici, piša na lakat, bre! - Auuuu...! A tako mi se pikao PES...
( N.B. Unapred se izvinjavamo svim pripadnicama lepšeg pola. Ovde se, ipak, radi o ozbiljnom zadatku pravljenja rečnika. )
Broj unosa : #121 Lokacija : Beograd, park Čuburski Datum : 17. septembar 2011, poslepodne Subjekti : Dva tipusa mlađih godina Vukajlijaš : #58690 Opis : Jedan od onih slengovskih izraza novije proizvodnje koje mi, vrli, požrtvovani i lepi etimolozi sa Vukajlije, vredno sakupljamo, verno beležimo a neretko i pivom zalivamo. Šta ćemo - takav nam pos'o. Kao u mnogim drugim slučajevima do sada (unosi #111,#46,#75...), i u ovom opet govorimo o unutrašnjem pitanju koje sebi postavlja svaki iole samosvestan muškarac, o tzv. Večitoj Muškoj Dilemi ( VMD ) : RUŽNE ŽENE I DA LI IH TREBA TRSITI? Nemojte da vas zavara romantično-larpurlaristička poetika iz naslova - u pitanju je više nego redak primerak ženske populacije koji u svojoj genetskoj strukturi ima nekoliko proteinskih lanaca hobotnice, himalajskog jaka i andaluzijske bube-balegara. Ne. Ona nije ružna. Ona nije nakazna. Ona se čak ne može nazvati ni grobom, kerom, lopatom ili neslanom šalom ( greškom ) prirode. Ruška Jakić i Isidora Bjelica su za nju jebeni top-modeli. Kod nje ne pomaže ni drevna tehnika ''Kesu na glavu, kesu na kurac pa ud'ri!''. Jednostavno, i kako mudro kaže gorepomenuta rima, ONA NIJE NI ZA KURAC. Ovakve ženske osobe su, međutim, najčešće izrazito inteligentne i emotivne a veliki je broj i onih koje su i studenti generacija. Mi muškarci smo, ipak, nepopravljive amebe...
A: I brate, šta bi sa onom ribom od preksinoć...? B: Ma, ništa, bre. Nisam toliko zagoreo - ako me razumeš... A: Što, bre?! Kol'ko sam ja mog'o da primetim, devojka je slatka, fina...Za kres dušu dala! B: Hmm...Pa, vi'š, ti si je vid'o kada je bila žešća mrakača, tako da sad možeš da sereš k'o foka. S druge strane, ja sam je, brate, u 'zadnjoj nameri' odveo na gajbu i kada sam upalio svetlo imao sam šta da vidim, ok...? A: Ne razumem...Je l' crnkinja ili šta, xexe..? B: I da jeste, brate, toliko je žnaru da nije ni za karu...! A: Što odma' nisi rek'o, rokn'o bi je neko...
Floskula koja na najslikovitiji način objašnjava metamorfozu mladića željnog samo jedne stvari u odraslog čoveka svesnog sebe. Posle perioda besomučnog, neprekidnog i besmislenog natačinjanja pripadnica ženskog pola na svoje zašiljeno koplje, muški primerak iznenada i bez najave postaje svestan i svojih ostalih potreba i činjenice da iste može zadovoljiti isključivo samo jedna kompletna žena. Ubrzano kurtalisanje starih i dekadentnih navika, najavljuje ekspresnu zamenu gomile pičaka iz prošlosti za nehormonsku potragu za jedinom vaginom svog života. I nauka pomireno ćuti...
- Brate, jesi vid'o Mareta ovih dana? Nema ga k'o da je u zemlju propao... - Ma, pusti ga. Doživeo gospodin neko proviđenje poslednji put kad smo izašli i otiš'o skroz u kurac! Sad, kaže, neće više da jebe bilo koga i bez razloga. Poludeo, šta li...
Apsolutni i nenadjebivi izraz za tešku i okorelu lopovčinu. Nedvosmisleni termin za vrhunskog zabadača. Big Laleta krađe. Hudinija pljačke. Taj ne krade - on čini da stvari jednostavno NESTANU. Da mu vežeš ruke, jebenim dupetom bi ti pokrao. Iz usta jezik uzeo ( metodom leva NOGA-desni džep ). Pljačkaši faraonskih grobnica, Robin Hud i Vinona jebena Rajder pored njega izledaju kao mala deca, Boni i Klajd kao Ivica i Marica dok Dafina i Jezda nisu ništa drugi nego obični amateri. Protiv njega nema odbrane. Brave, sefovi, laseri, nindže, kerovi - ne mogu mu ništa. Vrata otvara pogledom, trezor otvara prstom ( zbog čega i pušta nokat na petom ). Neki kažu da je najbolje rešenje ići go - šta će, kao, tad koji kurac da zdipi? - ali čak i u tom slučaju postoji realna opasnost da, ukoliko je isti u aproksimativnoj blizini od 2km, ostanete bez nekog od vitalnih organa. S druge strane, i ti bubrezi su toliko precenjeni...
- Je s' čuo da su sinoć orobili Taletovu trafiku...? - Nisam. Šta su odneli...? - Trafiku...
Žan Pol Sartr (fr. Jean-Paul Sartre; 21. jun 1905 – 15. april 1980) je bio francuski filozof, romansijer, esejist i dramski pisac, tvorac ateističkog egzistencijalizma i, naravno, nema nikakve veze sa upotrebnom vrednošću ove definicije. Srbima je, valjda, uvek bilo interesantnije njegovo prezime od celokupnog njegovog stvaralaštva - 'Sartr' = satiranje = jebanje = vođenje ljubavi. Mudra dedukcija, nema šta.
- ...i šta je bilo posle...? - Pa, ništa. Odveo sam je na gajbu i... - ...čitao si joj Sartra, a...? - Dva puta od početka do kraja, treći put bez predgovora a četvrti put od zadnje strane pa unazad...
(N.B. Priča ne sadrži opscenosti. Unapred se izvinjavamo na tome. Autor )
15. april 1912 god., negde na Pacifiku
Poslednji ostaci svetlosti dana već su odavno iščezli u tamnoj daljini horizonta kada je gospodin Charles Herbert Lightoller, prvi oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, izašao na terasu pramčane palube i udahnuo sveži večernji vazduh. Naginjući se blago preko bezbedonosne ograde, sa zadovoljstvom je posmatrao penušavi trag koji su za brodom ostavljala dva moćna Harland&Wolff parna motora od 16,000 konjskih snaga. '' Miriše na maglu.'' - pomislio je. Još neko vreme je uživao u ovom prizoru a onda se uspravi, namesti oficirsku šapku i izvuče iz unutrašnjeg džepa svoje rajsko-bele uniforme srebrnu tabakeru koju je dobio od svoje verenice, gospođice Emily Huntingtonsohn, na poklon pred isplovljavanje. '' Đavolski dobra cura! '' – skoro naglas reče Charles. I jeste bila. Od onog prvog prohladnog jesenjeg dana kada ju je video u gradskom parku u East Herefordu, znao je da je ona TA. ''...Ili je to samo bila ona modro-plava haljina od jorkširskog tvida koju je imala na sebi!'' - kako se, tobože, pravdao svojim kolegama. Nasmejao se i uzeo cigaretu.
Gospodin Lightoller se trgao. Pored njega je stajao Harold Godfrey Lowe, šesti oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, i držao u ruci upaljač marke Ronson. Na licu mu se ocrtavao šeretski osmeh koji je nasledio od oca, rovokopača u rudarskom basenu Pembrokshire-a, dok je upaljač, pak, nasledio od pokojnog dede.
- ''Nisam znao, gospodine Lowe, da ste toliki džentlmen...'' – procedi Charles paleći cigaretu i pružajući otvorenu tabakeru. – ''Mislio sam da sinovi engleskih rudara-protestanata nemaju baš izražen smisao za romantiku...'' - - ''A ja, Charles, da gospoda sa livada u Hampshire-u ne traže pomorsku karijeru ali izgleda da smo se obojica prevarili.'' –
Nasmejali su se. Ovo im je bila prva zajednička plovidba još od obuke u kraljevskoj pomorskoj školi u Sauthampton-u i stari drugari iz školske klupe su potajno bili jako srećni zbog toga.
- ''Kako je kapetan Smith, Charles?'' – prvi se uozbilji Harold – ''Nadam se da ti nije previše inkonvinientno da govorimo o tome...''- - ''Ne, ni najmanje. Pa, obzirom na količinu alkohola koju je kapetan Smith sinoć uneo u svoj telesni sistem, mislim da ću morati još neko vreme da ga zamenjujem na dužnosti. Ipak, njegov lični ađutant mi je u poverenju rekao da je dobri kapetan jutros konačno prestao da povraća. Pravo čudo, rekao bih, posle sinoćne konzumacije...''- - ''Prosto ne mogu da verujem da je kraljevska mornarica dozvolila da jedan takav čovek upravlja najvećim i najmoćnijim brodom na svetu. To je katastrofa koja čeka da se dogodi, stari moj...! ''- - ''Nažalost, bojim se da je alkoholizam kapetana Smith-a samo vrh velikog ledenog brega - ako me razumeš...'' – uzdahnu Charles zagledan negde u morsku pučinu. – ''Mislim da si i sam primetio koliko je siromašan izbor jela u glavnom restoranu. San Pjer šuren u kozjem mleku i Chateau Lafitte iz 1789-te ?! Mora da se prokleto šale! Pa, ni mrtav ne bih stavio tu prostotu u usta, uopšte da ne pominjem jeftini, pozlaćeni escajg! A tek muzika...Kriminal najviše čistote! Prvi kvartet Berlinske Filharmonije ni u kom slučaju ne može da odgovori visokim zahtevima prefinjene engleske publike. Na sve to, juče sam skandalozno dugo čekao da se oslobodi jedan od samo dva terena za tenis a, među nama govoreći, zaista ne želim da komentarišem broj Iraca i Škota u posadi. Mislio sam da te gamadi u engleskoj mornarici više nema...'' - - ''Izvini što te prekidam, Charles, ali učinilo mi se da sam nešto video u daljini...Sedam-zarez-tri kilometara u pravcu severo-zapada...'' – I jedan i drugi uputiše značajne poglede u tom pravcu. Neki par je stajao zagrljen na samom pramcu broda. Ljubili su se. - ''Hmm...Ma, učinilo ti se, Harolde. To su samo galebovi.'' - reče konačno prvi oficir. – ''Hajdemo unutra. U posedu sam izvrsnih cigara iz okruga Kent...'' -
I tako je nastao izraz iz naslova.
N.B U tekstu su korišćene informacije sa internet sajta Wikipedia. Nijedna životinja nije povređena tokom produkcije ovog teksta. Hvala
Popularna geografska floskula koja se u Srbiji redovno koristi kao cinična zamena za interesantnu državu, imena Hrvatska.
- I gde si na kraju bio na odmoru, brate...? - Bio, ovaj, na Hvaru kod nekih rođaka... - Pa, zar u 'lijepu njihovu' da odeš pored svih prirodnih lepota Srbije?! A gde je Zlatibor, Kopaonik, jebena Fruška Gora...?! Mog'o si na Vlasinsko, Palićko jezero da odeš - da se izbanjaš k'o čovek, bre, a ne OVAKO...! I šta fali, konačno, bratskoj Crnoj Gori, da te čovek lepo pita...?! - Pa, ništa posebno, tebra, samo što je ovaj put MORE bilo isuviše olakšavajući faktor...
- Selektore, kako biste prokomentarisali grupu u kojoj se nalazi Srbija u kvalifikacijama za SP 2014? - Pa, ništa...Imamo tu Belgijance...Oni su jako opasni iz kontranapada ali se nadamo pozitivnom rezultatu u Briselu...Škota se moramo čuvati iz prekida a publika u Glazgovu je izuzetno glasna...Vels je, čini se, najslabija ekipa u grupi ali nikako ih ne smemo potceniti, pogotovo na njihovom terenu u Kardifu...Sa Makedoncima će sigurno biti teško u Skoplju ili Prilepu a što se tiče gostovanja u 'lijepoj njihovoj'...
Kultni, neprevaziđeni i u svim zemljama sveta rasprostranjeni sleng izraz koji se koristi pri stanju apsolutne i totalne indiferentnosti. Odjeb par excelence. Ritualno pucanje kurca na tri, pet ili više delova. Enormni fantomski bol u dupetu i uvetu generisan neverovatnom, zrakatorskom ili krajnje neinteresantnom pričom sagovornika. Inače, sam izraz je američkog porekla a veruje se da su ga prve koristile kurave sa ulica Los Anđelesa '80-ih godina prošlog veka kao standardan odgovor na pitanje mušterija GDE SVE MOGU DA GA STAVE. Odgovor je, kako saznajemo, zadovoljavao širok dijapazon ukusa...
- ...i pazi : njih desetorica krenu na mene, jebotebog...! Ja, jebiga, šta ću – u'vatim jednog, oborim drugog, trećem oduzmem nož – a baš se baja spremao da mi ga zarije u srce, znači – drugu dvojicu u paru sasečem po rebrima, jednom slomim ruku tu, tu i tu a poslednjem majmunu – on, kao u fazonu : ''nemoj, brate, molim te'' – zaletim se, bratić moj, i slomim mu vrat...! I sve to nebitno, kad ono nailazi Ivan Ivanović i zove me u sledeću emisiju, matori...! - Da, kako god...
Fantomski simptom bolesti duše. Nedefinisani osećaj nelagodnosti koji logika ne ume da objasni a srce da shvati. Posledica emotivnog faula od strane intimnog ali i bivšeg partnera. Ono što je proguralo jebenu knedlu i zauzelo njeno mesto u predelu ezofagusa.Preporuka : ne isprobavati rešenje u vidu hitne hirurške intervencije. Ovaj zalogaj se posle nekog vremena ipak nekako proguta sam od sebe...
- Brate, hoćeš večeras sa nama u grad...? Ide cela ekipa - ima neki rođendan na Dorćolu, pa će verovatno pasti neko umakanje, ne znam. Šta kažeš...? - Ma, neću, brate...ne mogu, imam nešto... - Jes' ti to možda i dalje sjeban zbog Jelene...? Alo, bre! Pa, riba je kuravela teška! Jebote, sam si je u'vatio kako blajva nekom ćelavom matorcu u WC-u Pravnog – šta ćeš više!!?? - A, brate, znam, nego...Jebiga, zastala mi k'o kost u grlu i nikako da je progutam, ok...? - Ok, ok, brate...Aj' naruči onda picu a ja idem da donesem sve delove ''Umri Muški''. Do jutra ćeš biti kao nov...
Kosovo Polje, 28. juni 1389 god., negde oko 13:44h
Kosovka Devojka : Jao, jadna, ude ti sam sreće! Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osušio...! Majka Jugovića : E, aj' ćuti i ne seri, Kosovarko, već razdvajaj ovo meso bijelo od turskijeh ćevapa...
Nenadjebivi superlativ ružnoće. Atribut apsolutne i neuporedive nakaznosti. Estetska titula koja se dodeljuje isključivo individuama tako unesrećene spoljašnjosti da istom mogu jedino privući ose ili jebeni meteor a oterati zmije, guštere i krokodile ( ostale gmizavce i da ne pominjemo ). Opisni pridev kojim imenujemo sve one, čini se od Boga izdane, osobe koje nisu ''samo'' ili ''jednostavno'' ružne već svojim fizičkim izgledom ( a neretko i u kombinaciji sa odgovarajućim mozgom ) ozbiljno i na krajnje SLOŽEN način dovode u pitanje samo poreklo ljudskog genoma (genom = skup svih gena ; prim.prev ). Poreklo izraza datira još od postanka čoveka ( izvesnom Adamu je bilo mnooogo dosadno) a upotreba u današnjem slengu se jedino može objasniti primerom bubašvabe. Naime, ova grozomorna buba spada u, ruku na srce, jedna od odvratnijih stvorenja na planeti Zemlji ali je i pored toga ne možemo nazvati ''greškom prirode'' jerbo ju je dobri Bog zamislio i stvorio da se rodi, živi i umre kao prokleta bubašvaba. To, međutim, nikako ne možemo reći i za ljudske primerke iz naslova. Njih Gospod kao da je napustio. Odjebao. Zapalio i nije se vratio. Preselio se i nije im javio gde. E sad, šta se tačno odigralo tokom svetog i, što se carstva zemaljskog tiče, neophodnog čina začeća i ko je šta ujeb'o neposredno pred samu ejakulaciju ( neki pominju i ''preobilnu konzumaciju tečnog šodera, tečnog šodera''... ) – niko nije u stanju pouzdano da kaže ( a tu mislim i na same roditelje čudovišta ) ali šta god da je u pitanju, konačni proizvod nije ispao nimalo lep za oko ( doduše, ni za sekiru ). Posle devet meseci TREĆEG STANJA, umesto zdrave i prave ljudske bebe, izleglo se malo, rutavo zmajče. Al' neka ga. Nek' je živo i zdravo. Samo nek' ne prilazi...
- Ma, lako je tebi, Sotono. Ti se dole sa svojim demonima i utvarama lepo zajebavaš i uživaš dok ja gore muku mučim sa grešnim ljudima i njihovim prokletim dušama...Gore je pravi pakao, ja da ti kažem! Vid'o bi' tebe kako bi se snaš'o da si na mom mestu bar na jedan dan... - Pa, ajde kad već predlažeš, Bože, mogli bismo da se džoramo. Ti jedan dan budi Đavo a ja ću 24h da budem Bog - pa kom' opanci, kom' obojci...!
9 meseci kasnije
- Čestitamo, gospođo Karleuša. Ćerka je... - Ćerka, hmmm...? Nek' se zove Jelena...
Popularna mišljenja, predrasude i istorijske zablude koje jedan prosečan građanin Srbije gaji prema stanovnicima drugih zemalja i drugim nacionalnostima. Godinama, decenijama pa i vekovima izgrađivana i negovana seksualno-šovinističko-nacionalistička predubeđenja o NESRPSKIM narodima i narodnostima, koja su na kraju i od nas napravila seksualno-šovinističko-nacionalistička govna. Možda bismo mogli da i za to okrivimo sirote Turke i pet jebenih vekova zuluma ili da kažemo da nismo imali sreće na Bečkom Kongresu 1814-te godine, ali ovu specifičnu ''igru asocijacija'' smo sami izmislili, odigrali i na kraju u njoj pobedili. Doduše, ne treba previše da nam bude krivo zbog toga. I bez nje smo poprilično zajebani...
Spontani i ne-abecedni niz stereotipa po nacijama :
- RUSIJA
Dozvolite da započnem sa našom dragom, plavom, slovenskom i ortodoksnom braćom, Rusima. Oni su, naravno, NAŠI PRIJATELJI. Uvek su bili, uvek će biti. Večna ljubav prema njima otklanja svaku sumnju u njihovu eventualnu koristoljubivost. Komunizam, kupovina NIS-a, kvas i vodka, samo su neke od mnogobrojnih dobrih stvari koje smo od njih dobili. Vodka je, normalno, nacionalno piće koje piju svi, od deteta do starca. - ČINJENICE : Kao ogromna država sa gomilom spoljno-unutrašnjih problema, Rusija nikada ni prema kome nije bila prijateljski nastrojena, sem ako je od toga mogla da ima neke koristi. Takva je sudbina i sirote Srbije a ugovor o izgradnji gasovoda je samo jedan od novijih dokaza da im je zapravo oduvek pucao njihov slavenski kurac za nas. Jebiga, ali tako je. Virus komunizma ne bih komentarisao ali je zato kvas izuzetno zdrav. Što se vodke tiče, ruski naučnici su u poslednje vreme, a sa napretkom forenzike, došli do zapanjujućih ali i očekivanih saznanja da izaziva SMRT pa je došlo do ozbiljnog pada u broju konzumenata iste. Đus-vodku, pak, i dalje ne piju.
- ŠVEDSKA
Sve Šveđanke su lepe, plave i seksualno slobodoumne prema oba pola. Nije retkost videti ih kako se na ulicama Štokholma, Geteborga, Malmea ili nekog drugog većeg grada, jebu sa potpuno nepoznatim ljudima ili se pri'vatavaju sa jebozovnim istomišljenicama. Tako je i nastao izraz ''švedski akcioni'', jasno aludirajući na tip filmova za odrasle. - ČINJENICE: Iako je većina pripadnica ženske populacije u Švedskoj zaista plavokosa, poslednjih godina se, dolaskom Turaka i ostalih zaprežnih naroda u ovu kraljevinu, taj broj značajno smanjio. Nećete ih, nažalost, videti ni kako u javnosti blajve nekom liku ili sisaju bradavice koleginici s posla. Za to, naime, imaju posebne prostorije.
- ALBANIJA
Jebeni Šiptari. Muslimanštine koje treba ubiti minimum dva puta, a onda izmasakrirano telo pregaziti još triput. Što je sigurno – sigurno. Potom treba uleteti u Tiranu, koja nije ništa veća i lepša od jedne Čibutkovice, i srušiti sve nezavršene kuće od cigle u centru. To će ih naučiti pameti da se ne kote na tuđoj teritoriji. - ČINJENICE: Verovali ili ne, Albanija se deklariše kao država katoličke veroispovesti. Prema podacima jedne nezavisne organizacije, odnos Muslima i Hrišćana u Albaniji je 38%-36%. To, međutim, nikako ne umanjuje njihovu ''zločinačku prirodu'' i našu, čini se, genetski usađenu mržnju prema njima. Tirana nije baš najsrećnije urbanizovan grad al' teško da ćete u centru iste zateći ''domaće'' kuće - ako i jedu iz iste zemljane činije, nisu baš toliko zaostali...
- BRAZIL
Svi muškarci odlično igraju fudbal a žene su sve odreda sisate lepojke. Znate onaj karneval u Rio de Žaneiru? E, to vam je jedan lepi, veliki GRUPNJAK. Svi se jebu i uživaju. - ČINJENICE: Valjda smo se do sada svi, a pogotovo naši slavni fudbalski klubovi, uverili u istinitost narodne izreke ''Nije zlato sve što sija'' . Posle dugačkog niza izuzetno neuspešnih akvizicija fudbalera iz Brazila, ( a i cele Južne Amerike ) koji su omirisavši ljuti balkanski vazduh potpuni zaboravili ČIME se šutira prokleta lopta, konačno nam je došlo iz dupeta u glavu da nije svaki fuzbos iz ''zemlje kafe'' Pele, Romario ili jebeni Ronaldo. Sisate lepojke ostaju i dalje nedosanjani san a ta zabluda verovatno ima veze sa životnom željom svakog od nas da, bar jednom u životu, natakne melezkinju. Uššš...
- HRVATSKA
Kratko i jasno: sve Ustaša do Ustaše. Kod nas vlada uvreženo mišljenje da svaki Hrvat od trenutka kad se rodi pa sve do svoje smrti, ima u planu da zakolje bar jednog Srbina. Zato ceo život u šteku i drži potencijalni nož za srpsko grlo. Hrvatice, međutim, nisu tako ubilački nastrojene ali su zato teške drolje i kurave. - ČINJENICA: Iako je Hrvatska sa Hrvatima dugo vremena zauzimala prvo mesto na listi najomraženijih naroda među Srbima, njihova pozicija je danas umnogome povoljnija. Ameri, Albanci i Šiptari sa Kosova, konačno su uspeli da ih stignu i prestignu a to svakako nije mala stvar. Stare rane se, želeli mi to ili ne, ipak zaceljuju ali ne bih se usudio da prognoziram neki prisniji odnos sa njima u budućnosti. Sem onog kurtoaznog, naravno.
U sledećem delu saznajte nešto više o stereotipima prema Italijanima, Nemcima, Faranima i ostalim ne-nebeskim narodima.
