Profesor matematike u gimnaziji
Суверени владар логаритама и интеграла.Божанство алгебре и аналитичке геометрије.То је професор који жели да тајне и изазове ``најједноставније науке на свету`` подели са вама не тражећи ништа заузврат.Убиће се покушавајући да понављачу до краја објасни решавање система једначина са комплексним бројевима...Али не лези враже, сви они имају јак его.Осећају се надмоћно када виде телеће погледе који гледају у косинусну криву...На писмени задатак долазе у злослутним карираним кошуљама.Надмоћно се цере када неко не зна да докаже Талесову теорему(ког заболе за доказ,ако теоремом решавамо све задатке из збирке?)
И уписују јединице са широком базом. То је онај чувени, забетонирани кец...
-Нинковићу, молим те, знаш ли колики је интеграл од е на икс?
-Не знам...Нисам био ту...
-Нисам ни мислио да знаш, али зашто ме ометаш док предајем? И шта си то нацртао на јакни Петровићу?(нацртао је кобас, шта би шабан друго нацртао?)
-А...Ништа, то је нека наша интерна игра...
-Аха, видим. Лепо богами, ја вас крстим, а ви прдите....Ма што ја вама причам уопште? Човек кад је богом дан за нешто , њему школа ни не треба..Оснују школу која се зове по њему...А сама чињеница да вам ја предајем говори о томе да ви богом нисте дани ни за шта.И уместо да слушате шта вам причам, ви цртате та ужасна споловила једни другима по јакнама...Какви сте ви то гимназијалци? Па ово је природан смер. Ако некоме од вас поклоним двојку, за двадесет година ћу ја бити крив што се неки мост срушио, јер Нинковића нисам научио да решава интеграле како треба...
(добар део разреда се хвата за главу и пита се колико још до краја часа...)
