Има их више подврста, али неке особине деле сви заједно. Тотално не познавање историје свога народа, тотална индиферентност према свему што њих лично не погађа, невероватна неосетљивост према другим људима, гордост, поремећен систем вредности у коме его заузима прво место, одбацивање свега домаћег уз објашњење да је све наше срање(без обзира да ли је тако), малограђанштина се претворила у укус, тотална неодговорност при куповини где се занемарује квалитет и чињеница да исти производ пакују(производе) робови-деца по неразвијеним земљама зарад пар слова неке марке у великом фонту на видљивиом месту.

Наравно част изузетцима, али сваки пут кад прођем кроз град изузетака видим све мање. Ништа од горе наведних описа није ново. Нови Сад није једини инфициран идиотизмом, такавих људи има свугде по Србији и не само у нашој земљи већ и по целој Европи. Углавном су кривци родитељи, порасле су генерације полу-идиота одраслих под дикатуром комунизма, а у директом сукобу са њиховом филозофиом рокерско-анархистичког-атеизма, није као некад жале се, нема им Тите(јебо им свима заједно он да не кажем кога) чију су режим толико "подржавали" потајно, а на улици су били рокери-анархисти-атеисти. Данас су произвели нео-варијанту најлење-најбезобразније-најбезвредније младежи која је газила улицама наших градова. Није да су родитељи скроз криви, али однос је 80% родитељи, 20% утицај средине током дивних 90' година прошлог века. Код куће полу-идиоти(родитељи), а на улици кримоси, навијачи, Цеце, Наташе Беквалац и слични људи са дна каце.

1.Нео-дизели
Посладњи преимерци заоставштине деведесетих година прошлог века. Нео-дизели су дегенерици који и дан данас упасавају тренџе у гаће и носе торбице познате као топломерке. Тренџе из најка и патике су им омиљена гардероба(мада још увек сањају шушкаве тренџе и Јувентусову капа даноне тренџу) без обзира што исте праве деца по Малезији за две шаке пиринџа дневно. Од музике слушају денс 90' и турбо фолк муслиманштине, фризуре неодизела су углавном Џони Вајс Милерке(тарзанке), углавном запослени по трафикама или као ноћни чувари(и слична занимања за која ти не треба никакав интелектуални капацитет). При конзумирању већих количина алкохола из петиних жила се деру СРБИЈА, а да их случајно питате ко су оци државе или кад је био косовски бој, са ким је вођен први балкански рат, одговора наравно не би било већ дебилни кез и дај вамо ту ракију и за који секунд поново СРБИЈА !
Све у свему раде по моделу сва за гузу, а допринос друштву је непознат термин.

2.Навијачи
Социјално најугроженија група људи. Многи од њих се проналазе у улози нео-дизела, док друга половина је у малограћанском термину фенси са јасно одређеним приоритетом у виду неког фудбалског тима. Они су дупло гласнији у изговарању речи СРБИЈА(да иста она по којој кад идеш на гостовања пљачкаш, бијеш, отимаш и скрнавиш) у заблуди су да су битан фактор друштва и да су једни од покретача 5.октобарске "сјаши курта да узјаше мурта" револуције, а најгоре од свега је што не схватају да су само палица у руци неком оперативцу из државне безбедности. Тврде да су велики Срби, а 50% њих да крене општа јавна мобилизација би се посакривало по ко зна каквим рупама док других 50% би једва дочекало да иде у пљачке како би постали и они ратни профитери попуд њихових уличних идола. Тврде да су и православци,а у цркву иду само за божић и обично се због гужве потуку испред дал због недостатка простора или парчета печеног вола, доста често на њиховим паролама и заставама стоји крст са којим наравно немају никакве везе пошто ако ти је једно од главних задовољатава разбијње туђих глава, пијан и дрогиран викендом на гостовању какве везе уопште имаш са хришћанством(добро де, личе на католике који су свету столицу подигли на разбијању православних, индијанских, азиатских ,јужно америчких глава). Одскачу на најк федерима и ваздушним ћоновима, велики су потрошачи спида, тородона и вутре. Код куће нису имали шта да науче па се окрећу улици где су хероји кримоси и силеџије из кварта.
О(нула) допринос друштву, нема говора о томе пошто су исти само терет за друштво.

3.Фенсери
Ова самопрозвана елита празноглаваца обучених преко дана у најк, расел, рибок буди се око 12 и затим одмах се хвата за мобилни како би контактирала своје "друштво" у коме се сви заједно друже из личне користи уместо због неких индивидуалних квалитета чланова екипе. Дан проводе по Новосадским кафићима, а потајно сањају Београдске локале. Увече се наравно излази у клубове који су препознали тежњу ових полуидиота о лажном елитизму и сходно томе наплаћују им пића и храну по астрономски нереалним ценама како би малограћански потрошачи увек остали у илузији да су елита ако им на столу сева флашица џека и лименкице ред була. Пола њих су студенти друга половина су : фризери, раднице у бутицима. Прва половина је финансиски на добром положају и креира тај неукус малограђанштине, док ови други их по сваку цену покушавају испратити у нади да ће и они једном своју малограђанштину доказати самим тим некако се инфилтрирати и помешати са овим кретенским слојем буржазије.
Пример је када добро стојећи фенсер са пуним орманом извуче из њега нешто што је купио у инсотранству, златне, сребрне, бронзане или неке дречаве боје и прошета једном по центру и никад више, сутрадан 20 полуидиота из фризерских салона и бутика ће претражити сваки фенси бутик(турска роба) како би купио слично парче гардеробе који и кад купи не скида са себе данима. У овом зачараном кругу малограђанштине овако нешто постаје фенси и добро. Немају појма ни где живе ни под каквим условима, њима није битно да ли ће Нови Сад бити Србија, Војводина, Мађарска битна им је европска унија и самим тим није битни како ће они постати грађани европе(зато што ограничени малограђани мисле да је у е.у. све ок, и да нас "пријатељи" из европе једва чекају), битно је да постану, резултат тога је да су већина као "паметни"(тј. имају мишљење које се заснива искључиво на комфору) подржавају неку европску политичку опцију и да сутра буде референдум у Војводини они би га изгурали, а не мањине какво је популарно мишљење(највероватније за предстојећи референдум коска за дебиле ће бити ако постанете независни лакше идете у е.у.)
(а ако имате сумње у вези тога прочитајте предлог статута Војводине где се као случајно налазе неки правни актови које само држава може да поседује попуд ius contrahendi, да не давим сада издефинисаћу у и овај део једном приликом).
Допринос друштву 0, лични интерес и его на првом месту.

4.Алтернативци
У 99% случајева студенти који се противе малограђанштини и ретардираности горе наведених група. 80% атеисти који нису имали од кога да науче неке основе Српске културе попуд Православља и осталих традиционалних вредност, углавном због родитеља који и дан данас кукају за сфрј и свака десета реченица им је није тако било у моје време, ови млади су полудели ми нисмо били такви(а то што су ови млади одрастали у деведесетим то је сметнуто са ума), па наравно да није кад вам је црвени вампир све омогућио узимајући константно кредите кроз кредибилитет комунистичког револуционара забринутог за несврстане. Овај слој друштва има нека заједничке црте са фенсерима, а то је амбиција да се по било коју цену постане грађанин Европе. Главно им је то што као не могу да путују пошто их је ртс обавестио да 90% студената из Србије није путовало преко.
Ако је тако узми 5000 еура стави у банку и кад будете ишли у амбасаду понесите и документ који гарантује да на девизном рачуну имате 5000 хиљада, ако вам не дају визу сеците ме где сам најтањи, а онда долазимо да правог проблема. Сви би ми путовали али кеша нема и не путујете због виза већ због финансиске ситуације, која се неће поправити кад уђете у е.у. пошто чачкалица из Србије са садашњом технологијом и бројем запослених у производњи кошта 50 дин, док иста таква у е.у. кошта 15 због напредније технологије, а вама се жури без обзира што нам привреда не да није конкурентна за тржиште е.у. већ би нас европска све избацила на улице преко ноћи. То алтернативцима не значи пуно и кад им све аргументујеш, одмах те називају конзервативцем и националистом, пошто чим заврше факс гледају како да испаре из Новог Сада па кога онда брига за српску привреду. Лицимерје у сваком случају. Окупљалишта су им црна кућа(која је као про европска али их то није спречило да им на вратима исте као обезбеђење стоје један од жешћих фашиста и љубитеља скинс идеологије, тотално лицимерје) и Католичка порта коју су уредили по својој слици, која је данас толико исписана графитима да се једва могу разазнати оргиналне боје фасаде. Слушају рок, панк, хеви метал и сличне мање популарне музике, углавном беже од термина мејнстрим, да их питаш шта мисле о себи вероватно би тврдња да су оргинални и другачији била на првом месту, а истина је мало другачија и сви личе једни на друге по начину на који се облаче до животне идеологије. Тако да алтернативни мејнсрим, алтернативци.
Допринос друштву 0, чак можда и - пошто исти се углавном школују на терет државе, а за узврат први беже из ње.

Укратко овако данас изгледа просечан Гари. Све у свему остаје само једна велика туга и жалост за правим вредностима, које полако већ се бришу из постојања.
Приметили сте вероватно да сам на крају сваке ставке покушао да дам неку вредност свакој групи, нажалост нула је најбоља оцена. 90% људи које сам овде описао живе од данас до сутра, другим речима нит бриге нит памети.

Живот се данас у Новом Саду код младих своди на :

1.
Учим, образујем се не због доприноса друштву већ због искључиво због личног интереса и материјалног добра које прижељкујем. Ако ми не верујете само се сетите колико сте младих паметних образованих људи срели на нету, а највећа отворена енциклопедија Википедија(на Српском) коју корисници пишу тотално белији празна зато што нема амбиције да се нешто уради за џ.
а учим да бих радио што бољи тј. што плаћенији посао.

2.
Радим, зарађујем не због других већ искључиво због себе(и људи које волим, јер кад наступе емоције сви знамо да се редослед приоритета у нама промени и више није на првом месту "ја" већ неко ко нас чини срећним, мада са друге стране зарађујемо за оне које волимо да би они били срећни како би и ми били срећни што је опет повратак на оно "ја").
и радим да бих...

3.
Паре трошио на материјална добра, како бих се могао окитити перијем малограђанштине како би створио илузиу о неком социјалном статусу.

Значи укратко живот данас у Новом Саду међу младима је
Учим, радим, купим нову крпицу, прошетам нову крпицу, развалим се за викенд и тако од плате до плате, а где смо, шта смо, какви смо су питања остала у плус кван перфекту.
Ето зашто рапидно нестајемо као народ, зато што вам будале диктирају шта ваља и шта је морално, а сви уствари мисле само на своје дупе.
Кад мало боље размислим и треба да нестанемо као народ(врста) колико смо изопачени постали.

Snimke sa konferencije za štampu pred neku (ne)bitnu fudbalsku utakmicu puštaju uglavnom na kraju Dnevnika, tj. kad ide deo vezan za sport. Problem je u tome što nama svima informacije koju nam daju fudbaleri u svojim izjavama ne znače ama baš ništa...Prvo, zato što su sve copy/paste jedna od druge (vidi primer), drugo što mnogima od nas puca kurac kakva je atmosfera u timu, ko je srećan a ko nesrećan od igrača, šta misle od protivničkom timu itd.itd.