Učenik elektrotehničke škole "Nikola Tesla" ! Poznat po tome što je za vreme svog školovanja bar jednom gurao prste u šteker, spojio fazu i nulu , kupao se u fontani i naravno imao bar jednog keca iz matematike! Takođe teslaši su poznati i po tome što se uvek vraćaju na mesto zločina ( u svoju srednju , nekadšnji ženski zatvor ) kako bi opet dosađivali profesorima!

Nešto poput seksa nikad ne dosadi. Popenješ se i kažeš: "Ajde još jednom"

Oftamološko pomagalo, pomoću koga se utvrđuje stepen očne gladi.

Krajnji stepen bola u kurcu, vrištanje jaja za sve probleme. Jebe ti se što Mađarska nema more, ti si pingvin, blejiš na santi leda dok ona polako pluta. Oko tebe ratuju sa balističkim projektilima, tebi puca prsluk dok ispijaš pivo i okrećeš prase na ražnju.

Devojke koje niko ne sme da dira u suprotnom, nagrabusio si!
Građene su bolje od mnogih muškaraca koji sanjaju o takvim ramenima, bicepsu i tricepsu.
Nisu divne, fine i nežne ali mogu da se potrude i umeju da vole.
Uglavnom je svakoj otišlo koleno, rame ili su makar dva puta lomile nogu, ruku..
Kao drugarice su najbolje i ne daj Bože da neko dira jednu od njih, isprebijaće ga.
Najhrabrije jer igraju pravi muški sport.
Lepe, zgodne, atraktivne, aktuelne....

mesto koje je proslavilo Beograd, jer je sve sto je vredelo otislo tamo.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.