Viknuše seljaci, skinuše gaće i skočiše u koprive.

Berserkeri su bili vikinška elitna jedinica koja se pred borbu napijala i drogirala sve dok ne pomisle da su postali životinje (uglavnom medvedi i vukovi), onda su skidali ogrtače, cepali odeću i bez ikakvog straha kretali u napad i bilo ih je skoro nemoguće zaustaviti jer nisu obraćali pažnju na povrede. U bersekerskom transu po nekad nisu razlikovali svoje vojnike od protivnika pa su ih se i prijatelji plašili.

U jedanaestom veku Jarl Eiríkr Hákonarson je pokušao da zatre seme berserkrima, ali nije uspeo. Postoje stvari koje je nemoguće uništiti, stvari koje su previše jake da bi ih smrt zaustavila, berserkeri nikad nisu istrebljeni, samo su se malo izmenili i prilagodili. Posle deset vekova ta mala izmena je postala ogromna.

Današnji berserkeri su ljudi koji se pred muvanje osoba suprotnog pola napijaju i drogiraju sve dok ne pomisle da su postali šmekeri (obično Šon Koneri ili Željko Samardžić), onda skinu jaknu, otkopčaju dugmiće košulje i bez ikakvog straha krenu u napad, skoro je nemoguće otkačiti se od njih jer ne obraćaju pažnju na odbijanje. U berserkerskom transu po nekad ne primećuju da je cura koju muvaju devojka njihovog najboljeg druga pa ih se i prijatelji plaše.

Devojka koja, kad je pogledas od pozadi, ima dupe kao da je pregazio tenk T-34 ( ima sirinu zadjnjeg trapa odokatvno 3.45m - 4.45 m). Ima jako sirok struk, takodje u svojoj ruci (kojom pise- bilo desna ili leva) nosi novcanik zajedno sa telefonom i onom kozicom u kojoj stoji čip-kartica, pritom je novcanik uglavnom u obliku pravougaonika, jako srok ali male visine i velike debljine jer u njemu stoje rayne nepotrebne stvari ... Ovakvi unikati najcesce se srecu pri ulazu u menzu, mada ih ima u zoni koja je bliska samom ulazu u citaonicu ili blizu portirnice gde ih poneki procelavi pedofil-portir onako smoreno ispod oka pogleda, cisto da bi ubio svoje jako dosadno vreme...