Sa našim poljoprivrednim potencijalom bi mogli hraniti pola Evrope, ALI NEĆEMO, nek pocrkaju od gladi.

Рођен је у сеоској породици. У раној младости се истакао као јуначан и дрчан младић, познат по томе што је рукама убио вепра у 6. години живота. Кад је мало одрастао, радио је у каменолому код мрског капиталисте. Ту је видео сву бол и неправду који влада у систему где је човек човеку власник. Са 15 година га жандари терају у затвор, јер је лопатом истукао злог капиталисту који је поштеним радницима закидао од плате. Када је почео рат,он се са 18 година придружује народноослободилачкој војсци Југославије и њеном вођи, Маршалу Јосипу Брозу Титу, највећем сину наших народа и народности. Истакао се силним јунаштвом у народноослободилачкој борби:

-На Сутјесци је са шмајсером у коме је било пола метака у шаржеру и две кашикаре самостално победио целу непријатељску дивизију, да би потом купио и износио рањенике под тешком артиљеријском и митраљеском ватром кроз минско поље. Кад је пренео све рањенике хватао је бомбе које је окупатор бацао и враћао му их назад речима: Носи ово Хитлеру и Павелићу!

-Игмански марш је прешао без кошуље и чизама, чизме је уделио промрзлом куриру, а кошуљу уделио другарици партизанки. Ватрено је бодрио другове партизане да истрају у борби против мрског окупатора. Кад су се партизани одмарали поред ватре, он је седео у снегу, своје место је уступио рањеном другу.

-На Козари је дуал-виелдовао два митраљеза марке МГ-42, и са њима је жестоко распалио по окупатору. Са њима је и јуришао, први испред свих, на непријатељски бункер.

-На Дрвару се истакао хедшотовањем падобранаца, елиминацијом целе чете једном гранатом, искакањем пред метак који је био испаљен на друга Тита, и јуначки индивидуални јуриш на наступајуће трупе са одломљеном буквином граном у рукама. Овај његов јуриш је остао забележен од стране младог америчког извештача имена Џорџ Лукас,који се случајно ту затекао,и касније искористио те фотографије и записе као инспирацију са стварање Џедаја.

Његова погибија је била велики погодак за народноослободилачку борбу. Сви партизани су плакали, а прича се да је чак и Маршал пустио сузу, мада то вероватно има везе с тим што му је мушица улетела у око.

-Погинуо је разбијајући немачко-италијанско-усташко-четнички обруч који је опкољавао његову јединицу. У првом јуришу му је гранатом откинута нога. Међутим, он се није предавао,него је узео штаке од болничара и кренуо на окупатора наоружан штакама. У том јуришу му је бомба откинула другу ногу. Другови партизани су га узалудно наговарали да одустане, он је наредио да му дају кашикаре и шмајсер у руке, и да га носе напред. Замало да се пробију,кад се појавише тенкови који одбише партизане назад. Он је остао напред ,пуцајући на мрског окупатора. Елиминисао је цело крдо четника наоружаних барјацима, сатарама и ражњевима.Један Краљевски Тигар је кренуо ка месту где је он лежао,херој зубима отвара последњу кашикару и баца је под Тигра. Тенк је уништен, а возачев леш испаљује пројектил који уништава читаву чету непријатеља (ригор мортис) Херој издише, пошто је у њега испаљено више метака него што је Цигана на Зелењаку. На хоризонту боје крви се указује лик Јосифа Висарионовича Џугашвилија Стаљина.

Lik koji troluje na krajiškom prelu. Ima običaj da u sred pesme izbaci neke svoje rime i pokvari narodu veselje. Takođe poznat je po tome što ga Krajišnici stalno isprebijaju, pa se kući vuče kao olinjala seoska mačketina koja popije koju oklagiju pride, jer ima ljubomornu ženu sa veoma lakom rukom.