Prilog uz jeftinu ribu.

Debela vena koja ti iskoči na čelu kad se naprežeš.

Ples koji nastaje spontano, kad govno beskompromisno odluči da izađe.
Rukama stisnemo stomak, savijamo kičmu, pružamo glavu u napred i trčimo klatećom tehnikom.

To je ono govno koje ti se krčka u stomaku ceo dan kada nisi u mogućnosti da kenjaš, pa kad sedneš na šolju, ispadnu ti oči, utrnu ti ruke i noge, dođeš na ivicu srčanog udara i pocepaš rč dok ga iskenjaš. To je toliko veliko da ne pluta ili ne tone, već se zaglavi onako dijagonalno i do pola je u vodi, a druga polovina viri usmerena ka tvojoj bulji, kao da želi da se vrati. To toliko smrdi da možeš skoro da mu vidiš smrad. To je toliko bolno da ti dođe da više u životu ne kenjaš. To je ultimativno govno.