Termin Rave je prvo ušao u upotrebu u Britaniji kasnih pedesetih odnoseći se na divlje boemske žurke tog vremena. Vratio se osamdesetih godina u vidu ilegalnih londonskih kućnih žurki. Rejv je zapravo ilegalni celonoćni događaj. Obično održavan u klubu, šumi, napuštenoj hali, zapravo bilo gde gde se može smestiti audio sistem i mnogo ljudi. Vlasti u Engleskoj su se konačno izborile sa rejvom 1994 izdavanjem akta o sudbini kriminala i javnog reda. Od tada se rejv javlja kao celonoćna organizovana žurka, više ne samo u Londonu, već je počeo da uzima maha svuda po svetu. Rejv muzika je ono što većina naziva dens muzikom. Sa druge strane, pošto je zabranjen, počinje da se kombinuje i spaja sa psihodelicnim trensom koji dolazi sa drugog kraja. Od tada su rejveri i trenseri jedno, mada danas retko viđeni, spadaju u izumirujuću vrstu.
Danas rejva (u pravom smislu te reči) gotovo da nema. Ljudi ga uglavnom shvataju kao žurku sa muzikuom u vidu "serije ponavljanih udaraca" i mnoštvom izgudranih, što verovatno i jeste, jer više ni nema smisla. Likovi koji danas posećuju rejv čuju isto ono čto i naše mame i tate tuc-tuc-trš-trš, ali ekser tako leži uz to. A ti isti likovi su pre par godina pljuvali one narkomane sa kosom u duginim bojama i slušali tehno folk i srpski dens devedesetih, a danas ih možete videti prekinute kako stoje u prvim redovima i govore "idemo!", a ribe, novopečene rejverke, dolaze u helankicama i topićima i vrte guzicom misleći da je to isto kao i da su otišle na fensi haus zurku.