Ribizla
Zla riba. Ta nije videla kurca odavno. Možeš je poznati po prečestim oralnim penušavim kupkama (neki bi to nazvali epi-napad) koje su rezultat njene dislociranosti u vremenu i prostoru.
Reč nastala od spajanja korena dvaju drugih reči:
1. riba-lepa devojka
2. zlo, zla riba-kučketina.
Samo prisustvo ribizle natera humanoide u okolini da obustave svoje nagone ka lepšem polu i da nonšalantno odlepršaju u suprotnom smeru.
- Danas idemo u bioskop ljudi! Nabavio sam 5 karata i to u prvom redu!
- Ko će sve da ide?
- Pa... Ja, ti, Marko, Žare i Marija.
- A... ne, ne, ne! Marija nikako! Ona je ribizla, sine! Njoj ne smeš okrenuti leđa. Kad te ona strefi pogledom, najeb'o si! Nećeš moći da izađeš iz kreveta bar nedelju dana. U najboljem slučaju, završićeš za stolara i pravićeš čaše od drveta za Pinokija.
