sahrana
U Srbiji je cak i to uspelo da se sroza na jako, jako niske grane.
Prvo sve krene od crkve, u kojoj mala deca (koja ko zna kako su se tu stvorila) skacu i lome ti noge, pa onda se na sve to tu nekako stvore i prosjaci koji ti traze novac (vrhunac bezobrazluka i nerazumevanja za tudju zalost), a zavrsi se na jegnjecem pecenju, ruskoj salati i kolacima koje nose na groblje.Na kraju, kada se gotovo svi (osim onih malo sa obrazom) najedu i napiju, krecu anegdote, krece groktanje i smejanje na sred pogreba i nasred groblja.Ubrzo krece i djipanje, pa cak dodje i do te mere da nateraju trubace da sviraju "Djurdjevdan" ili "Lane moje".
Jos fale samo mlada i mladozenja.
Komentari
Ovo je tako tačno... htela sam da poubijam neke ljude na sahrani mog dede da ih učinim prikladnijim prilici, samo im je harmonikaš falio... a bila je tog dana i sahrana neke bebe, roditelji kao pokopani, a njihovi prijatelji se šale, smeju, neki i flertuju... da ti se želudac prevrne...
E svaka ti cast!
Negde sam procitala recenicu da se "kod nas sahrane zavrsavaju veselo, a svadbe tuzno", i to je ziva i porazavajuca istina.
Nakon sahrane mog tate, na parastosu, lik (za kog ne znam kako se tu stvorio) me nutka belim vinom sve u fazonu: "Bas je dobro, o's ti malo, Aj uzmi malo, popi' malo..."
Ma strashno...
Ja bih voljela da ljudi na mojoj sahrani pjevaju, a ne plaču.
ali kad krenu da pričaju o ligi šampionam jebem im ja mater!! Nikad neću skontati te likove.
- M
Ja ne volim sahrane
i oce selenijum,i oce...