Sinan Sakić
Rođeni Lozničanin koji je svirao bubnjeve u kafanskom bendu i bio konobar u kafani, a onda jednog dana otpevao pesmu Mene Nana Poslala od Vere Ivković da bi zaradio 500 dinara, koji su tad bili nešto, pa posle toga shvatio da iako je govorio da ne zna da peva, može da proba pošto se publici svidelo.
Ostalo je istorija.
Mogu da kažem da je Sinan, i pored toga što se nakon njegove tužne rokenrolske smrti (bila mu je neophodna transplatacija jetre zbog hektolitara alkohola) Srbija podelila na one koji ga pljuju i one koji ga u nebesa dižu, bio i ostaće jedna od najvećih zvezda muzičke scene. Na njegove koncerte na Tašu dolazili su likovi u Ajron Mejden majcama, rokeri srpske scene su govorili i govore da je Sinanova muzika bluz. Mnogi ga pljuju i govore da je to džiberska generacija i da te pesme ne valjaju, ali uzimajući u obzir da ne postoji veče gde se ne čuje bar jedna njegova pesma, smelo mogu da tvrdim da su on i Rođa Raičević dve najveće naše Rokenrole koje su živele.
Pijem na eks, do dna do dna, jer tu na dnu zbog nje sam ja.
