Ono za šta je nekad trebalo da izgine makar pola naroda.
Poslednjih dvadesetak godina je potrebno vođu proglasiti za bivšeg, pranaći ga i ubiti (po mogućstvu pred kamerama). Što je više i duže obožavan, vođa se žešće skriva.
U prvom naletu slobode narod đipa po ulicama, kasnije ruši spomenike i još kasnije, kad medijska pažnja popusti, vrati se svojoj sirotinji.
Ciklus se može ponavljati beskonačno.
Ovih dana dokon zamišljam scenu: Pokret "Blokirajmo Menhetn" dobija na masovnosti, policija prekomerno reaguje (to se već događa), Rusija, Kina, Indija, Iran i mnoge druge zemlje izriču javnu osudu nedemokratskih i tiranskih metoda vlade SAD, padaju prve žrtve, počinje vojna intervencija ograničenog dejstva sa ruskih podmornica u severnom Atlantiku, Ahmadinedžad izjavljuje da organizatori protesta za njega ubuduće predstavljaju legitimne predstavnike američkog naroda i države, za njim to čini još 58 država sveta, Dragoljub Mićunović odbija da primi ambasadorku SAD jer zastupa nedemokratski režim i posle tri meseca na Al Džaziri prikazuju kako se Barak Obama, zarastao u bradu i upišan, polumrtav valja po blatu negde u Stenovitim planinama dok oko njega oduševljeni brđani u pantalonama na tregere i sa lovačkim puškama igraju i šutiraju ga.
U novinama naslov: "Kraj jedne ere".
Valjalo bi snimiti film na tu temu.
Citat:Valjalo bi snimiti film na tu temu.
Ali samo dokumentarac.
:)))))))
Genijalan si.
Da je kojim slučajem Tito živ i on bi verovatno prošao kao Gadafi.
Ban, ovo zaslužuje da meteš u poster ili defkicu. Valja se.
Strašno. Mislim na sve ovo što se izdešavalo. Kolko god da je bio "osoben", Gadafi je voleo svoj narod. Tek će oni da se češu, isto kao što se mi, uvek kad nas neko od ovih ponovo obrne, setimo onog zadnjeg Slobinog govora i kažemo "Sve je bio u pravu". +
Prijavi se da bi komentarisao.