Sluša Đorđa Balaševića
Misli da su njegove pesme umetnost, dok su ostale onako. Ako te ceni kao čoveka, misli da i ti misliš isto. Inače, ne bi ga navodio imenom i prezimenom. Bilo bi mu lepo objasniti da je žrtva zablude, da doživljava mali obim, obično patetičnih emocija, i da često ignoriše dobar broj normalnih devojaka, ili još tačnije, dovodi do toga da one ignorišu njega. Eh, kad bi sve što je lepo bilo lako ostvarljivo...
Izletište, već je kasno popodne, desilo se da su svi ostali izletnici otišli i vlada takva tišina da je jasno da ste pored vatre ostali sami. Sada je vreme da se otvori srce i zapeva ono što slušamo kad smo sami, ono što otkriva našu slabu, osetljivu stranu.
Uzima duži gutljaj piva, dublje se zavaljuje na naslon te klupe pod lipom, samo što nije digao noge na sto, gde su preživeli ćevapi. Spušta flašu pored levog rebra, da ohladi ugrejano srce i počinje da peva:
- Voleo je ženu svog života...
Slušač Đorđa Balaševića preko puta, uredno sedeći kao na času razrednog starešine preuzima:
- uzo bi je smo da je znao, voleš jednom u životu, sad bogatu il sir
- Stavite mu ruku preko usta!... Kako ono ide dalje?...voleo je ženu svog života.. svog života...(uzo bi je samo da je znao)...ženu svog života...
.
.
.
Voleo je ženu svog života...
.
.
.
.
.
.
...ženu svog života....
.
.
.
daj mi telefon...jel ti radi net?.....
.
.
(evo ga ..bem ti Balaševića i Vasu Ladačkog) SADA TUGU SVOJU VEŠTO SKRIVA
