Veoma poznata krilatica, uglavnom pripadnika generacije 1950-1965. Oznacava prakticnu potrebu proleterijata da svoje proizvodne kapacitete ne koriste ni u kakve svrhe, makar bile i altruisticke, pomoc drugu/rodjaku/prijatelju, vec iskljucivo za potrebe i korist svoje organizacije udruzenog rada. Trijunf kolektivizma nad sitnosopstvenizmom. Takodje, jedan od stubova samoupravljanja - kod radnika zivi svest da moze da promeni i da utice na poslovnu aktivnost svoje RJ, ali on uvek bira dobrobit kolektiva, i time spasava sistem od urusavanja.