Друштвено уређење у којем содомисти (настране особе) чине највиши слој у друштву, нешто попут племства у феудалном друштвеном уређењу. У содомократији јавна гласила содомисте представљају као дивне и узорне особе, безгрешне, мудре, способне, особе без мане, укратко као душе од људи, за разлику од обичних смртника, оваквих и онаквих, прљавих и злих. Њихова настраност се обичноме грађанству представља као нешто романтично, узвишено, као највиша од свих врлина, узор коме треба тежити. Содомиста у таквом друштву вреди више него ли двадесет хирурга, десет врхунских научника, пет обичних учесника "Реалитија" или две најскупље "старлете". И наравно, сва врата су му отворена, може се појавити на било којој телевизији, у било којој новини, само ако пожели.