Друштвено уређење у којем содомисти (настране особе) чине највиши слој у друштву, нешто попут племства у феудалном друштвеном уређењу. У содомократији јавна гласила содомисте представљају као дивне и узорне особе, безгрешне, мудре, способне, особе без мане, укратко као душе од људи, за разлику од обичних смртника, оваквих и онаквих, прљавих и злих. Њихова настраност се обичноме грађанству представља као нешто романтично, узвишено, као највиша од свих врлина, узор коме треба тежити. Содомиста у таквом друштву вреди више него ли двадесет хирурга, десет врхунских научника, пет обичних учесника "Реалитија" или две најскупље "старлете". И наравно, сва врата су му отворена, може се појавити на било којој телевизији, у било којој новини, само ако пожели.

Аорист ("дођох", "нађох", "што ме уплаши", "рече", "пуче", "паде", "побише се") - најчешће коришћено прошло глаголско време у Срба од постанка до 1945. Од 1945. је непожељан у јавном животу, са циљем преваспитавања Срба да говоре као друг Тито. У јавном животу је и данас непожељан, а користе га у знатној мери првенствено људи са села и "мање образовани". Чиме се долази до апсурда да "необразовани" боље познају граматику свога језика од "образованих", по чем је наш језик јединствен у свету.