Aorist

Ne znam pojma dal je plagijat ili kako god.
https://vukajlija.com/aorist/509371 Al ova je predobra i suprotnog značenja od tvoje

Odlična.

HAHAHAHA...

Jel ovo muška verzija Marine?

Badvajzer, nIje. Tikvan koristi zareze.

Badvajzer još nisu izumrli Srbi.

Citat:majav
Badvajzer, nIje. Tikvan koristi zareze.

Čitajući ovu definiciju pomislih na Marinu. ;)

Citat:Mari ina
Badvajzer još nisu izumrli Srbi.

Srba ima još malo, ali ubrzo će da izumru.

Ali neće izumreti ono što napišemo.

A sada malo o značenju aorista, u Beogradu malo poznatom. U našem jeziku i narodu se koristi prvenstveno za doživljene radnje u prošlosti. Na primer, rekavši "Stevo prođe putem" govornik sagovornika obaveštava ne samo da je Stevo prošao putem, nego i da je čin video svojim očima. U protivnom bi bilo "Stevo je prošao putem".

Citat:Jel ovo muška verzija Marine?

Ipak da.

Citat:Ali neće izumreti ono što napišemo.

Hoće i to. Tj. neće izumreti, ali će sve napisano latinicom biti svrstano u hrvatsku kulturnu baštinu. Današnje globalne katalogizacije (OCLC, WorldCat i šta još sve nema) nisu opšteobavezujuće, ali ide se ka tome da jednog dana postanu i hop - gospodo Srbi, kako ovo može da bude vaše? Ovo je latinica, samo može da bude hrvatsko.
Jer, u tim katalogizacijama glavni kriterijum šta je čije nije jezik (pogotovo ne dijalekti), nego pismo. Pa hajde i dalje da pišemo i objavljujemo latinične tekstove, braća već trljaju ruke i strpljivo čekaju dan kada će sve to biti proglašeno njihovom baštinom.
Ali, ako ćemo da izumremo, onda ionako nema veze.

Zar aorist ne označava nešto što se jako skoro desilo?

Aorist izvorno označava doživljenu radnju, bez obzira je li se dogodila pre 5 minuta ili pre 50 godina. Recimo, moja mati korišćaše aorist (i imperfekt) za kazivanje doživljaja iz svojega detinjstva. Tako je manje više svuda po unutrašnjosti Srbije.

Aorist je pređašnje (daprostite) svršeno vreme, jer iz njega zaključujemo samo da je dotična radnja završena u prošlosti (bližoj ili daljoj - nemamo pojma ako uz glagol ne stoji neki prilog, "otoič", "iha-haj" i sl.).

Imperfekat je pređašnje nesvršeno vreme, jer služi za informaciju da je neka radnja trajala u prošlosti. Ne kazuje ni kad, ni koliko je trajala (i uz njega treba neki prilog ili priloška odredba).

U suštini, imperfekat i aorist su "skoro isto", pa ih zato često mešamo. A razlika je zapravo vrlo jednostavna: od nesvršenog glagola može da se dobije samo pređašnje nesvršeno (imperfekat); od svršenog glagola (koji označava završenu radnju) može da se dobije samo pređašnje svršeno (aorist).

Gradismo (radnja je trajala) - imperfekat.
Sagradismo (radnja je završena) - aorist.

Gradismo, sagradismo i dopustismo da nam sve ovo napišu latinicom. To je zbog ljubavi prema Latinima. A mi ćemo njih da naučimo da pišu ćirilicom ako budu hteli i dokle je još znamo.

Frajkore, moram te razočarati, imperfekt od svršenih glagola se može čuti, najviše u Južnoj Srbiji, ali ga čujah i u Crnoj Gori. Koristi se za doživljene više puta ponovljene svršene radnje. Evo nekolikih primera iz života:

"On podviknaše na dete" - imperfekt, više puta ponovljena radnja. Aorist bi bio "On podviknu na dete", i označavao bi doživljenu radnju, samo jednom ponovljenu.
"Ona mu napraveše gibanicu", "On dođueše", sve ove primere imah prilike čuti u Vranju, i na desetine drugih. Tamo je imperfekt kao "dobar dan".
Primer iz južne Crne Gore imperfekta svršena glagola: "On dovucijaše ženske", čuh ga. Tamo su imperfekti po selah dosta česti, ali su retko od svršenih glagola.

U Vranju se vrlo često mogu čuti i aoristi od nesvršenih glagola, mada mi nije potpuno jasno ih značenje. Evo nekolikih primera koje zapamtih: "Dete plaka, pa se uspava" ili "Grme, grme, pa prestade". Aoristi nesvršenih su česti i po Šumadiji, mada su često samo zamena za imperfekt: "On ćuta, ćuta, pa pobeže", i slično.